četvrtak, 23. okt 2014. | Izaberite pismo: Ћирилица



 

Насловна > Vesti > Srbija danas > Kumir na Ravništu

subota, 25. jun 2011, 08:33 -> 10:34

Kumir na Ravništu

U selu Mokra kod Bele Palanke, na mestu Ravnište, za koje se vezuju mnoge lokalne legende, podignut je kip prethrišćanskom bogu Vidu, prvi od doba Nemanjića.

Legendu o igri šumskih vila u selu Mokra, kod Bele Palanke, oživeli su entuzijasti sa namerom da podsete Srbe na daleko poreklo. Otuda su upravo na tom mestu, podigli kip staroslovenskom božanstvu Vidu.

vid2.jpg

Književnik Dragan Jovanović, urednik "Nina", jedan je od inicijatora podizanja kipa. On smatra da je za Srbe i njihovu istoriju prethrišćanski period veoma važan:

"Naših starih bogova, čiji je vrhovni bog Vid, ne smemo da se odričemo, jer su to naši duhovni koreni i tu je temelj našeg srpskog identiteta."

Svetlana Stević, najbolji vokal za izvođenje stare srpske muzike, rekla je, nakon otpevane pesme: "Čini mi se da je ovo početak da se vratimo sebi, da se vratimo poštovanju naših predaka i veličanstvenog drevnog znanja koje smo zapostavili."

BOG VID.jpg

Kip na Ravništu izrađen je od hrastovog drveta i visok je 2,30 m. Autor kipa, duborezac, Zlatko Rakić, kaže da mu je trebalo dva meseca za izradu Vida: "Ja sam se samo nadovezao na ono što je  priroda stvorila i uradio ovaj kip."

Ideja organizatora skupa u selu Mokra je osnivanje Vidove akademije, koja će se baviti istraživanjem prethrišćanske materijalne i duhovne kulture. Za narednu godinu najavljen je i književni konkurs za pisce koji stvaraju na dijalektima jugoistočne Srbije.

Slovenski panteon

Ne može se sa sigurnošću reći ko je od najznačajnijih slovenskih božanstava bio vrhovni bog: Perun, Svetovid, Svarog, Radgost ili Dabog. Postojanje svetih kipova, kumira, među kojima je najpoznatiji Zbručki stub, potvrđeno je na celokupnom slovenskom prostoru ali njihov oblik, izgled i materijal izrade variraju od podneblja do podneblja.

Koji od njih je bio vrhovni bog Srba, dok su bili mnogobošci, može se zaključivati samo posredno, na osnovu narodnih verovanja, legendi, pesama i lokalnih mitova. Najviše izvora upućuje na Peruna (bog neba i munja) ili pak Daboga (bog podzemnog sveta). Ima mišljenja i da je Triglav (ili Trojan) neka vrsta slovenskog Svetog trojstva bio vrhovni bog i Srba.

Istorijski je podatak da je vizantijski car Vasilije Prvi u 9. veku porušio mnogobožačke hramove u neretljanskoj oblasti, a najveći od njih pretvorio u crkvu posvećenu Svetom Vidu. Na osnovu tog podatka i velikog srpskog praznika Vidovdana neki pretpostavljaju da je vrhovni bog Srba ipak bio Svetovid.

Istorijski izvori dokumentuju i postojanje kultnih statua, obično od drveta i ponekad sa metalnom oplatom, posvećenih bogovima. Srbi su poštovali svoje bogove na otvorenom uz žrtvene ponude i pevanje. Nisu imali slika (ikona), hramova niti sveštenika. Međutim, postojali su šumska svetilišta, sveti gajevi, u kojima su se nalazili kumiri.  Po kućama su se nalazili kumiri domaćeg božanstva, odnosno mitskog pretka, što je primanjem hrišćanstva zamenila ikona domaćeg sveca.

Slovenski bog i ranohrišćanski svetitelj

Sveti Vid je jedan od najznačajnijih ranohrišćanskih svetitelja koji je u Rimu učinio mnogo čuda, među kojima i isceljenje Dioklecijanovog sina. Uprkos tome, 303. godine osuđen je na smrt i bačen u kotao s vrelim uljem. Kult Sv. Vida počinje da se širi u 6. veku, a o njegovoj popularnosti svedoče mnogobrojni hramovi koji nose njegovo ime i imena pod kojima je poznat u različitim narodima: Vitus, Gvido i Vito, Gi, Vajt, Vit i, kod Južnih Slovena, Vid. U južnoslovenskim krajevima, zbog asocijacije njegovog imena sa čulom vida, sv. Vid se smatra zaštitnikom očiju i isceliteljem bolesti i slabosti vida.

Kult Sv. Vida počinje da se širi u 6. veku, a o njegovoj popularnosti svedoče mnogobrojni hramovi koji nose njegovo ime i imena pod kojima je poznat u različitim narodima: Vitus (lat.), Gvido i Vito (ital.), Gi (franc.), Vajt (nem.), Vit kod Zapadnih Slovena i Vid kod Južnih Slovena. U srednjem veku oko 1.300 crkava i manastira poštovalo je Sv. Vida kao zaštitnika. U južnoslovenskim krajevima, zbog asocijacije njegovog imena sa čulom vida, sv. Vid se smatra zaštitnikom očiju i isceliteljem bolesti i slabosti vida.

Rimokatolička crkva proslavlja ga 15. juna. U Pravoslavnoj crkvi takođe se obeležava 15. juna po Julijanskom kalendaru (28. jun po Gregorijanskom) i pamti se kao dan na koji se 1389. odigrala Kosovska bitka. U Srpskoj pravoslavnoj crkvi taj dan posvećen je Sv. Amosu, a od kraja 19. veka Sv. knezu Lazaru, kada mu se i zvanično dodeljuje narodno ime Vidovdan.

U poslednje vreme popularna je teorija da taj dan nije direktno povezan sa Sv. Vidom, već sa slovenskim bogom Svetovidom ili Svantevitom. Sve to upućuje na zaključak da je kult poštovanja staroslovenskog paganskog božanstva Svetovida zamenjen kultom Sv. Vida.

1
komentari broj komentara 6 | cwpošalji komentar
(petak, 06. dec 2013, 00:49)
Јатаганац [neregistrovani]
opošalji odgovor

Сјајно

Веома лепа вест, само народ који је свестан целокупне своје историје може бити велики и јак народ. Ваздан нам цела земља била испуњена споменицима наших славних предака.

1
(utorak, 13. nov 2012, 21:38)
Dragoslavanonymous [neregistrovani]
opošalji odgovor

pročitajte

Молим све Србе, жељне правог знања, који имају интернет да прочитају спис под насловом "СЛОВЕНСКО АРИЈСКЕ ВЕДЕ" па ће онда видети део наше прошлости садашњости а богами и будућности. Такође ће се упознати са нашим прецима и Боговима. Ту је ојашњење које говори о датуму нашег рачунања година 5508 до рођења Божијег човека и ко је Он.
Такође је корисно прочитати књигу "ЛАЖ И БОГУМИЛИ" где се лепо види прелаз из старовере у ово што би заиста требало звати СВЕТОСЛАВЉЕ јер је захваљујући Светом Сави у нашем роду Србском остало доста тога што ћемо препознати читајући ВЕДЕ.

1
(sreda, 29. jun 2011, 15:22)
Staroslavac [neregistrovani]
opošalji odgovor

Čestitke

Svaka čast, čestitke! Došlo je vreme da se vratimo pravoj veri, veri naših otaca. :)

1
(subota, 25. jun 2011, 22:21)
Slobodan [neregistrovani]
opošalji odgovor

Evropa nema alternativu?

Umesto da smo postali deo civilizovanog sveta, Miloševićev režim je devedesetih godina gurao Srbiju u prošlost, u 14. vek i Kosovsku bitku... A ovi "evropejci" - kao da nameravaju da nas vrate ni manje ni više nego u - u 6. vek!

1
(subota, 25. jun 2011, 20:43)
Pravoslavac [neregistrovani]
opošalji odgovor

Okultizam

Ovo je uvodjenje idolatrije i okultnih idola. Zanimljivo je da jedna okultna ideja i okultno desavanje dolazi od urednika Ringijerovih novina.

Pravoslavlje nema alternativu!

1
(subota, 25. jun 2011, 18:21)
anonymous [neregistrovani]
opošalji odgovor

dodatno

Не заборавите шири индоевропски контекст. Код Германа се исти бог звао Водан, код Сканиднаваца Один. У англосаксонским хроникама мање више сваког локалног велможе првобитни предак је био Водан. Етимологија има везе са грчком речју идеја.

1
1