Paničim zbog svega, treba li i zbog koronavirusa

Prvo su se, po običaju, pojavile na sumnjivim i panici sklonim portalima na kojima redovno možete da se obavestite kad će smak sveta, smrtonosni virus iz svemira, katastrofalni zemljotres ili asteroid pogoditi našu nesrećnu civilizaciju.

Iako sam se nadala da se i u slučaju novog virusa koji se širio u, za javnost do tada manje-više nepoznatom Vuhanu, radi o još jednom slučaju "nadrinovinarstva", nažalost nije tako bilo. Svet se ipak suočio sa još jednom realnom opasnošću, ili možda samo tako izgleda.

Iako ono što se trenutno dešava mnogo liči na epidemiji SARS-a ili pandemiju svinjskog gripa, utisak je da su ovu pretnju po zdravlje svi shvatili mnogo ozbiljnije.

Utisak je, međutim, i da nika nije bilo manje zvaničnih i potvrđenih informacija o samoj bolesti, njenim simptomima, komplikacijama.

Čini se da stručnjaci ne znaju baš mnogo o tome šta se zaista dešava, kako se tačno virus prenosi, koliko traje inkubacija itd.

Možda je to, naravno, samo utisak, odnosno posledica toga što se mediji mnogo više bave prebrojavanjem žrtava i novoobolelih, uvođenjem i sprovođenjem restriktivnih mera, zadržavanjem milionskih gradova i karantinu, paničnim kupovanjem zaštitnih maski i dezinfekcionih sredstava, kao i destruktivnim uticajem virusa na privredu.

Već gotovo dva meseca gledamo takve slike iz Kine, a sad je bolest stigla i u komšiluk – u Italiju!

Informacije o čitavim regionima u karantinu, snimci opustošenih radnji, otkazivanje sportskih i svih drugih masovnih okupljanja (pa i karnevala u Veneciji) zabrinule su čak i one koji su do juče zbijali šale na račun novog virusa.

Opasnost više nije negde tamo na dalekom istoku, na sumnjivim pijacama i luksuznim kruzerima već tu, blizu, na nekoliko sati vožnje od nas.

Dok raste tenzija, nadležni nas ubeđuju da nema razloga za paniku i da smo spremni za vanrednu situaciju.

Prenose nam i podatke koji bi trebalo da deluju umirujuće, a prema kojima je smrtnost od Kovida-19 izuzetno niska, a procenat onih koji se oporavljaju bez ikakvih posledica gotovo 90 odsto.

Navode se i primeri redovnih epidemija gripa u kojima uvek ima smrtnih slučajeva, al' niko da nam kaže zašto je svet onda toliko "poludeo".

Nikako da čujemo zašto se preduzimaju tako drastične mere ako Kovid-19 nije opasniji (ili je čak manje opasan) od običnog gripa.

Volela bih da čujem zašto je zaustavljen i čitavu noć na granici Italije i Austrije zadržan voz u kojem su primećena dvojica ljudi koji kašlju.

Da se razumemo, ni ja ne verujem da se dešava nešto toliko opasno i da je opravdana panika koja je zavladala svetom, ali jasno je da nam je potrebno više konkretnih, proverenih i stručnih informacija.

Kad njih nema, cvetaju poluistine, teorije zavera, histerični naslovi u medijima i panika koja se, poput pošasti, širi među običnim ljudima.

Došli smo, izgleda, u sasvim paradoksalnu situaciju da u eri globalizacije, društvenih mreža i poplave informacija znamo sve osim onoga što je zaista važno!