Srbija ima deficit u budžetu i to je sasvim dobra vest

Od predstavnika vlasti stalno slušamo kako je „državna kasa u suficitu, četvrti put zaredom" i kako je to istorijski rezultat.

Od kritičara vlasti, sa druge strane, čujemo kako suficit zapravo i nije dobar, jer to znači da se ne planira dobro, kao i da je država privredu i građane previše opteretila i od njih uzela više nego što je trebalo.

A podaci o izvršenju budžeta, koje je nedavno objavilo Ministarstvo finansija, pokazuju nešto sasvim drugo – fiskalni rezultat čije ime kao da se ne sme spominjati. 

Da, budžet na nivou cele države Srbije za 2019. godinu je u deficitu. Ne, deficit nije vulgarna reč, jer ne mora nužno da bude loš, ako je mali. I ne, to nije ni neočekivano.

Rebalansom budžeta za 2019. godinu bilo je planirano da deficit dostigne 0,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što građani i privreda stvore za godinu dana.

Manjak po meri 

Prevedeno u pare, to je oko 23 milijardi dinara. A ostvareni manjak od 11 milijardi dinara na kraju 2019. godine dvostruko je bolji od plana, koji su i Međunarodni monetarni fond i Fiskalni savet ocenili kao dobar. 

Uz to, deficit od 0,5 odsto je bio predviđen i u prvobitnoj verziji konsolidovanog budžeta, ali se u drugoj polovini godine, baš kao u prethodne dve, ispostavilo da u kasi ima viška. A država je ove godine odlučila da ono što je preteklo i potroši.

„To je odgovarajući cilj za Srbiju", ocenio je Fiskalni savet kada je prekrojena državna kasa prošle jeseni stigla u parlament. Bez obzira na to što je imao primedbe na način kako je višak u kasi potrošen. Ali suštinski Fiskalni savet je ovaj trend opisao kao dobar jer manjak u državnoj blagajni od 0,5 odsto obezbeđuje dalje smanjenje javnog duga.

Treba napomenuti da se i plan i ostvareni rezultat odnose na konsolidovani deficit. To znači, da osim republičke, uključuje i lokalne i vojvođansku kasu, kao i fondove. Ko je onda celu državu gurnuo u minus?

Gde se više trošilo

Baš kao i prethodnih godina u republičkom budžetu je gladac, ali je na lokalu jadac. Na prvom mestu u deficitu su lokalne kase, gradovi i opštine (8,69 milijardi), pokrajinska kasa (2,05 milijardi).

U minusu je i Republički fond zdravstvenog osiguranja, Nacionalna služba za zapošljavanje, kao i javna preduzeća Putevi Srbije i Koridori. Zanimljivo je, na primer, da je Fond penzionog i invalidskog osiguranja u plusu (2,83 milijarde dinara). 

I ono što je važno, budžet centralne države je u plusu od 12,75 milijardi dinara. I na taj rezultat se poziva vlast. Ali to je samo deo slike.

I MMF, koji za neki dan dolazi u Srbiju u redovnu kontrolu aranžmana iz predostrožnosti, koji naša zemlja ima sa Fondom, interesuje ukupan rezultat, odnosno cela slika. A cela slika pokazuje minus. Ali, MMF na to neće imati primedbe, jer je manjak u skladu sa planom i javni dug će uz mali deficit ostati na silaznoj putanji. 

U najkraćem, nije svaki manjak u državnoj blagajni loš. Deficit je dobar ako ne povećava dug.

Manji dug je dobar drug

A javni dug će nastaviti da pada sve dok je stopa privrednog rasta veća od ostvarenog manjka u kasi. Što je 2019. godine bio slučaj. Isto takav minus planiran je i za ovu godinu. 

Zato, pravda za mali deficit!

To što je Srbija 2014. godine bila na ivici dužničke krize, to što smo po tom pokazatelju bili među negativnim rekorderima u Evropi, to što je deficit od skoro sedam odsto iznad glava poreskih obveznika visio kao bauk, to što je prethodnih nekoliko godina na nivou cele države budžet bio u plusu...

Sve to nije dovoljan razlog da deficit završi na spisku vulgarnih srpskih reči i izraza. I da niko ni ime ne sme da mu spomene.

Nije svaki manjak isti, bez obzira ta to što nastaje na isti način - ako su rashodi veći od prihoda.