Zašto sam mislio da je ATP kup glupo i nepotrebno takmičenje

Svaka priča o tenisu u Srbiji počinje pominjanjem jednog imena – Novak Đoković. I ja ću ga koristiti da ilustrujem neka od "čuda" koja su se mogla videti samo na ATP kupu.

Možemo reći da smo navikli da Nole pobedi Rafu u nekom važnom finalu. Ali malo ko od teniskih stručnjaka bi prognozirao način na koji je "bik sa Majorke", inače aktuelni broj jedan, savladan u meču sa najvećim rivalom na ATP kupu.

Da vam je neko rekao da će u jednom trenutku Novak imati više forhend vinera od Rafe, verovatno biste mu rekli da je lud. Ne biste verovali ni da će servis tako dobro da ga služi, da je u pojedinim trenucima Rafa, koji je odličan riterner, izgledao nemoćno kao da je preko puta njega Džon Izner.

Drugu važnu stvar možda ne možemo nazvati čudom, ali je sigurno nešto na šta nismo navikli. Novak je imao fantastičnu podršku sa tribina koja ga je nosila, možda i najveću na terenima van Srbije.

Mora se pomenuti da je veliku podršku, logično, imao i tim Australije u svojim mečevima. Publika je celom turniru dala poseban pečat i verujem da je u velikoj meri uticala da možda i same reprezentacije dožive turnir ozbiljnije nego što su to u početku.

Da se ne lažemo, većini igrača ATP kup je služio kao priprema za prvi grend slem u sezoni – Australijan open. Tako sam ga i ja posmatrao. Ipak, kako je takmičenje odmicalo, format se pokazao izuzetno interesantnim.

Za uspeh nije dovoljno imati samo jednog vrhunskog igrača. Veoma važna uloga bila je i drugog člana ekipe po rangu koji je donosio dragocene bodove, ali često i skidao pritisak sa prve zvezde nekog tima (Dušan Lajović – odličan primer).

Ipak, najveća neizvesnost bila je u dublovima, koji su često odlučivali ko prolazi dalje. Na kraju, dubl je odlučio i ko osvaja prvi ATP kup i odlazi u istoriju. Po prirodi stvari igrači u reprezentacijama nisu uigrani u dublu kao oni koji igraju redovno na turnirima.

Pošto je uigranost presudna stvar u takvim mečevima, do kraja je uvek vladala neizvesnost i viđeni su mnogi preokreti koji su publiku i igrače dizali na noge (među njima je i preokret Srbije u finalu, kada su Španci prvi stigli do brejka, ali je selektor Nenad Zimonjić svojim savetima uspeo da vrati Viktora i Novaka u igru).

Pobeda Zimonjićeve ekipe raduje teniske navijače u Srbiji. Ali zbog prvog izdanja ATP kupa razlog za radost imaju ljubitelji tenisa širom sveta. Priznajem da sam bio i protiv promena u formatu Dejvis kupa, koje su se takođe pokazale dobrim.

Najkraće – ATP kup je turnir koji se održao u pravo vreme na pravom mestu. Doneo je nova uzbuđenja na početku sezone, učinio je pripreme za Australijan open zanimljivim, dodatno je vratio tenis u okvire reprezentativnog takmičenja...

Pokazalo se da svet tenisa vapi za promenama koje nije lako sprovesti u pretrpanom kalendaru igrača. Svakako je uneta nova dinamika i verujem da će u budućnosti ceo teniski svet nestrpljivo čekati da na ATP kupu vidi prvu sliku o tome šta njihovi omiljeni igrači mogu da prikažu u sezoni.

Zbog toga mislim da nisu u pravu oni koji smatraju da su nepotrebna dva reprezentativna takmičenja. Reformisani Dejvis kup i ATP kup u ovom formatu su prava formula za promociju reprezentativnog tenisa. Bilo bi fantastično uvesti i sličan turnir u ženskoj konkurenciji. Nema ništa bolje za tenisere nego da godinu počnu i završe igrajući za svoju zemlju.