Kolege, ne mešajte šatru i umetnost narodne muzike

Zaista mi nije lako kada slušam harmonikaše a naročito najmlađe, koji na pogrešan način pristupaju narodnoj muzici i instrumentu u celini.

Kada u najmlađem uzrastu naučite nešto pogrešno to se ili teško ili nikako ne ispravlja.

Stariji harmonikaši koji plasiraju ovu muzičku sirotinju (YouTube, Facebook itd.) a naročito "učitelji" koji "uče" decu nose ogromnu odgovornost!

Još kada se umešaju ovi hobi svirači, pa kao nešto oni prezentuju, smuči ti se i muzika i harmonika!

Cvile i nazovi pevačice pored telefona, ali o tome drugi put!

Veoma je kompleksno doći do pravog temelja jer mi nemamo školu za narodnu muziku! Svako uzima sebi za pravo da tumači kako hoće i nalazi hiljade izgovora za svoje mišljenje a u stvari istina je daleko!

Blato neukusa 

Stvarno je žalosno gledati i slušati sve ovo! Potpuni kolaps sistema vrednosti! Kakvi lajkovi i pregledi, podignut palac itd.

Nemoj niko da se time zavarava i hrabri. Jedina istina je kada vam kritiku uputi neko ko je zaista stručan i ko vam nije ni tata, ni mama, ni tetka, ni drug.

Ne želim da komentarišem nikoga lično jer se ljudi uvrede! Ovo pišem jer bi možda moja objava i zapaženje nekoga moglo pravilno da usmeri dok ne bude kasno!

Da. I još nešto!

Ne zna se ko više gazi po svojoj muzičkoj tradiciji i pesmi!? Bukvalno ceo balkanski muzički region gacka u blatu neznanja i neukusa!

Imamo se čime podičiti 

Posle 20 godina provedenih u Narodnom orkestru RTS-a, a od toga poslednjih deset kao njegov rukovodilac, svestan sam koliko je kompleksno i ozbiljno izučavati jedan muzički žanr.

Kroz instituciju kakav je NO RTS tokom, evo već devedeset godina, prošlo je ono najbolje što je Srbija imala. I Srbija i region. Veličine od instrumentalista do vokalnih solista, sve što je vredelo prošlo je kroz Studio 6 Radio Beograda.

Divne melodije iz svih krajeva, u ovom studiju su obučene u najlepše košulje. Negovao se stil i vrhunska muzička estetika.

Tako je i danas.

Koliko se tu oduvek vodilo računa o svakom ukrasu, akordu i stilizaciji mogu posvedočiti mnogi koji su prošli, videli i čuli izbliza makar jedno snimanje ili probu NO RTS.

Najblistavija izvođenja čuvaju se u arhivama Radio Beograda i neprolazna su muzička vrednost našeg naroda!

Zvuk tog orkestra je uvek bio, i biće, nešto najplemenitije.

Zlo je zlo, pa i kada je naše 

Međutim ona druga realnost dešavala se po vašarima, tezgama i šatrama. To se nikako ne sme porediti!

Moram to da naglasim jer su mnogi pomešali šatru i umetnost!

Napolju mnogi nisu razumeli ono najlepše u našoj tradiciji niti će!

Stalno će podvlačiti paralelu između kafanske pesme i klasike narodne muzike kočeći nesvesno sve ono najvrednije.

Komercijala je uzela svoj danak. Kao sve je dobro što je u ritmu 2/4, itd., itd. Pa nije dobro sve, samo što je manje zlo jer je naše!

Razni prizemni i namenski tekstovi, tek da nekoga ganu, samo su jeftini trikovi kvazitekstopisaca koji su želeli da zarade neku paru više. Šablonske melodije i dosadni harmonski krugovi takođe ne zaslužuju da budu upamćeni.

Tri akorda, sto pesama

Obično takve umotvorine delo su propalih "muzičara" koji umeju da se služe sa tri, četiri akorda.

U oba slučaja prepoznajem diletantizam bez presedana.

O današnjim nazovi-muzičkim trendovima i "zvezdama" neću ni da pričam.

Hiper produkcija veća od najvećih producenskih i izdavačkih kuća u svetu. Kome sve to treba!?

Onda takmičenja. Kao mi smo toliko talentovana nacija da se takmiče i deca i mladi i penzioneri?

Svi hoće da pevaju. Još nisu naterali domaće životinje da pevaju pa da uđemo u Ginisa.

Silovanje instrumenta 

Harmonika je najzastupljenija ali i najzlostavljanija na ovim prostorima. Nema instrumenta koji je silovaniji od nje.

Ko kakvu letvu koristi i koliko je zaradio za vikend su postale jedine teme. Ako započnete neku stručnu temu gledaju vas belo. Jad i beda. Nikada nisam pripadao svemu tome.

Mora se raditi i zaraditi ali ne po cenu dostojanstva.

Svi se bore u ovom teškom vremenu za egzistenciju ali to ne znači da je sve na prodaju. Zašto nam je drugo bolje kad nije i zašto se udvaramo drugim kulturama?

Da, treba uvažiti i poštovati druge ali zašto baštiniti i veličati nešto što je tuđe a unižavati svoje?

Pričam o muzici. Kako nam je to postao dosadan "Svilen konac" i "Bojarka", a zabavne jeftine šatorske fraze od tri tona?

Kako to da većinu ne zanima lepo šumadijsko kolo, ovo ili ono, ima ih prelepih, a sviraju kojekakve bezvredne gluposti i kad im to niko ne traži?

Drndanje bez stila 

Kao neka tehnika i skale. Ja vam svima kažem da to nije tehnika!

To je drndanje bez stila, odozgo naniže i kontra. Ko malo bolje analizira čuće da je to u stvari skrivanje iza neznanja. To nema poentu.

Kad prestaje taj slobodan stil i počinje obavezno gradivo koje ima neka pravila?

E, tu svi padnu. Čim se svi kače za to znači da je to lako. Cela Srbija svira u rasponu jedne kvinte. Moji pogledi su dijametralno suprotni svemu što sam naveo.

Ako neko želi da me razume kao umetnika neka posluša ono što sam realizovao kao autor instrumentalnih kompozicija i pesama.

Nema ih mnogo, ali ih ima dovoljno.

Malo sluha, a mnogo problema 

Oni koji me privatno poznaju razumeće o čemu govorim. Interesuje me muzika i razni žanrovi, a harmonika zaista može da bude legitimna u svakom od njih.

Naravno zabrinut sam za našu muziku i bojim se ako budemo ovako kolektivno nemarni zbunićemo generacije koje dolaze da će misliti da je pesma "Polomiću čaše od kristala" u stvari izvorna pesma!

I na kraju, nije problem u ljudima koji nemaju sluha već u onim koji ga imaju malo. Ti se mešaju u sve i prava su opasnost jer misle da nešto čuju i razumeju.

Druga opasnost je neznanje, neobrazovanje i opšta muzička nekultura koja sve više uzima maha.

Verujem da će ovaj moj tekst bar malo promeniti neka gledišta.