Ne volimo Turke, Makedonce, Bugare

Neverovatno je kako se skupne predstave o narodima zasnivaju na oskudnim saznanjima i samoobnavljaju se decenijama i vekovima, čini se naročito kod nas – mada i ne samo kod nas.

Veli se da narodi naročito ne vole svoje susede. Ovo gotovo da je prirodni zakon koji nema izuzetaka. Zna se šta Amerikanci misle o Kanađanima, a o Meksikancima da se ne govori.

Legendarna je surevnjivost i mržnja Francuza i Nemaca gotovo kroz čitav 20. vek. Svaki Francuz u to vreme bio je sumnjičav prema svemu što je nemačko, pa su čak na početku Velikog rata 1914. mnogi tražili da se "kolonjska voda" (po gradu Kelnu) preimenuje u "luvensku vodu".

Kolektivne predstave ovde igraju ulogu osigurača: čim naiđe nešto prema čemu je kolektivitet rezervisan, izbace sklopku i nema struje između dva naroda. 

U malo izmenjenom nacionalnom ključu, Kiš je to nazvao Žil i Džim kompleks. Žil je Francuz koji mrzi sve englesko, a Džim je Englez koji prezire sve francusko. U Žilovom prisustvu niko ne sme da spomene ni E od Engleza, u Džimovom, zna se, suprotno: ni F od Francuza. Na kraju ispadne da Džim nema svojih ličnih ljudskih karakteristika, već se jedino pamti po negativnom: to jest da ne može da podnese ništa francusko; sa Žilom je isto. Ko je on? Ne zna se. Poznato je jedino da mrzi sve englesko.

Kako stoji stvar s nama? Čitalac pogađa da smo u vrhu "kolektivne netrpeljivosti". Treba samo pogledati žutu štampu, pa shvatiti s kakvim "budaletinama" delimo ovaj svet.

Latini su, poznato je čak i detetu iz narodne poezije, "stare varalice". To znači: Italijani, Španci, pa čak i Portugalci koje jedva poznajemo. Amerikanci – svi do poslednjeg nesrećnika koji nema socijalno osiguranje i živi u prikolici su imperijalisti koji "krckaju" tuđ novac.

Na listi "pretvornih nacija" u našoj tabloidnoj svesti u vrhu su i Nemci, pa doskoro i Mađari.

To kakve kolektivne predrasude imamo o svojim susedima je za priču. Da krenemo sa juga.

Makedonci nisu loši ali su do zla boga zaostali i ni "tri veka im neće biti dovoljna da nas stignu". Bugari, protivnici u tri novija rata, su ovaploćenje pokvarenosti i verolomnosti. Rumuni su, valjda zbog velikog broja Roma, stari "Cigani". Mađari su, već je spomenuto, "okoreli namazanci" kojima ni dve nacrtane ovce ne treba ostaviti na čuvanje.

O Hrvatima i Albancima (s Kosova i iz Albanije) ne vredi trošiti reči. Naređajte sve najgore što vam padne napamet pa nećete preterati. Bosanci (svi nekako odreda, bez razlike u veri ili običajima) su baš onakvi kakvim ih predstavljaju vicevi o Muji i Hasi.

Crnogorci više nemaju ni C, ni G od onih Njegoševih Crnogoraca. Ako neki i imaju, oni su se već odavno uklopili u naš kulturni komonvelt. Ko je ostao na brdima i obali... Bolje ne spominjati šta sve o njima imaju reći kolektivne predrasude.

Ovako gledano, niko nam nije ravan i okruženi smo samim talogom od naroda s kojima delimo iste granice, kontinent, pa i čitav nesrećni svet.

Da li, postavlja se na kraju pitanje, tabloidni nacion ikoga voli? Dve su ljubavi velike, i kako bi Nikola Pašić rekao, obe su u većem delu istorije neuzvraćene. Volimo Grke u svakoj prilici i u svim varijantama, ne samo zbog mora, sirtakija i grčke salate. Iznad njih je samo ljubav prema Rusima. Nas i Rusa "trista miliona".

Ipak, surova analiza ni ovde ne treba da zatvori oči. Onako kako paušalno i s oskudnim znanjem osuđujemo, preziremo i omalovažavamo, tako isto nekritički volimo. Nema veze što su nam neki od proskribovanih naroda u novijoj istoriji mnogo više pomogli. Ljubav je trajna, baš kao i mržnja.

Sve ovo, naravno, pobija se ličnim kontaktom. Pisac ovih redova ne može nabrojati sve sjajne ljude koje je upoznao iz svih, odreda proskribovanih naroda i država.

broj komentara 16 pošalji komentar
(petak, 27. dec 2019, 18:40) - milan lala [neregistrovani]

" Mrznja"

Nesto mi bas nije jasno koga mi to Srbi kolektivno mrzimo ? Nije mi poznata kolektivna mrznja mog Srpskog naroda. Sto se Srba tice text je cist promasaj. Srbi nikog ne mrze. Ponekad pomislim da smo mi kao narod nepopravljivo naivni- dobro namerni i da nas je ta osobina skupo kostala kroz istoriju.

(nedelja, 22. dec 2019, 18:24) - anonymous [neregistrovani]

bravo

sve receno... bravo

(nedelja, 22. dec 2019, 08:41) - anonymous [neregistrovani]

Greska

Moj najbolji prijatelj je Albanac sa Kosova!
Pozdrav

(nedelja, 22. dec 2019, 00:45) - Снежана [neregistrovani]

Паушална оцена

Одличан коментар на текст који ме је прилично изненадио у негативном смислу. Стереотипије према другим народима присутне су код свих у већој или мањој мери. Пре 2 године радила сам истраживање у Македонији (где живим и радим) међу младима од 14 - 16 година. Срби су међу најнеомиљенијим народима за младе Македонце, док су Хрвати веома омиљени.

(petak, 20. dec 2019, 19:39) - anonymous vjkjljs [neregistrovani]

odlicno

Odlican tekst.Hrabra i retko cestita introspekcija svog nacionalnog duha i perfektna individualna

(petak, 20. dec 2019, 05:25) - anonymous [neregistrovani]

Povrsnost koaj degradira

"Pisac ovih redova ne moze nabrojati sve sjajne ljude iz ovih naroda koje je pobrojao..."
I toliki broj ljudi je relevantniji kriterijum od istorijskog ponasanja drzava koje ciji su ti sjajni ljudi pripadnici.
Po principu "ruka jeste tukla ali se glava kajala"

(petak, 20. dec 2019, 00:05) - Vlado [neregistrovani]

Tacno

Prvi put cujem da ne volimo Makedonce, a nesto ne mislim da nije tacno da mrzimo narocito Turke i Bugare.

(sreda, 18. dec 2019, 09:11) - Miroslav [neregistrovani]

Srbi-SlavenoSrbi

Pisac pravi "grešku u koracima" jer u obzir uzima današnje Srbe i nekadašnje događaje.Sa nekadašnjim događajima treba povezivati i ondašnje Srbe.A ondašnji Srbi su pre svega bili SlavenoSrbi, Srbi baštinari, spoj južnih Slavena-zemljodelaca sa Belim Srbima, jedinim Srbima koji su se doselili na Ilirik.Beli Srbi su se slavenizirali ali i posrbili južne Slavene.Ovi Srbi danas u korenu prezimena imaju slavensko ime.Drugi Srbi su južni Slaveni-nomadi stočari koji su dobili posede kao "ograničenu baštinu" a prepoznaju se pošto im je u korenu prezimena apostolsko-hrišćanski ime.I treću vrstu Srba čine popravoslavljeni vlaji-vlasi-nomadi skitači koje su na posede Ilirika naselile različite vlasti i veleposedničke porodice da im budu sluge.Vlaji su "socijalna kategorija" a ne etnička i na Iliriku su najbrojniji potomci anadolskih, bugarskih, arbanaških, danas popravoslavljenih vlaja-Srba.Veliki broj sukoba između današnjih naroda vodio se za prevlast na tada nacionalno ne definisanim vlajima i nomadima-stočarima.Pravoslavna i Rimokatolička crkva stavile su "pečat" na to kada su se dogovorile da se svi pravoslavni tretiraju kao Srbi a svi katolici, i rimo i grko, kao Hrvati.

(sreda, 18. dec 2019, 04:55) - gedža [neregistrovani]

Smešna opservacija ...

Nama je najverodostojnije mišjenje ISTORIJA koju imamo. Dokumentovana. I to ona neizmenjena raznim kongresima i rezolucijama. Da smo se držali nje, bilo bi nas danas bar 50 miliona, ovako tu smo gde smo.
Mišjenja su različta i biće ih uvek, i prilagođvaju se pravcima "vetrova" koji u tom trenutku duvaju
Zato držimo se istorije i pravićemom mnogo manje grešaka preskupih po nas Srbe.

(utorak, 17. dec 2019, 08:51) - anonymous [neregistrovani]

Kulturno i odmereno

Dragi pisce, vas tekst pleni umnoscu i uzvisenoscu sto su i odlike vasih velikih romana