Nije vam hleb kriv što ste debeli

Generacije klinaca odrasle su na "mazalicama" – parčetu hleba namazanim puterom, pekmezom, paštetom. U osnovnoj varijanti, dobro poznatoj našim (pra)roditeljima, hleb se mazao svinjskom mašću i posipao šećerom, ili solju i alevom paprikom.

Međutim, poslednjih godina hleb i svi proizvodi od brašna nalaze se u vrhu liste "zlikovaca" koji nam uništavaju zdravlje.

Saslušala sam sve argumente stručanjaka, ali i onih koji sebe smatraju stručnjacima, samo zato što su kliknuli na bezbroj linkova koji su im nudili rešenje za njihove probleme sa viškom kilograma.

I nisu me ubedili.

Ne zato što mislim da je zdravo pretrpavati se vrućim hlebom, gutati poslastice od kiselog testa ili "jurišati" na picu i pastu. Ne.

U silnom vremenu koje sam potrošila razmatrajući argumente koji terete pšenicu, palo mi je na pamet da svi mi koji smo se vremenom nagojili tražimo na koga da prebacimo krivicu za sopstvenu proždrljivost.

Govorim, dakle, iz sopstvenog iskustva. Ja sam od onih koji stres leče hranom. Kada sam nervozna, jedem sve što mi dođe pod ruku. Nisam od onih kojima su slatkiši "droga", ja robujem upravo testu.

I ne, niste se ugojili od dva parčeta hleba koja ste pojeli za doručak ili od dve kiflice kojima vas je počastila komšinica.

Ugojili ste se zato što je hrana najbrži "fiks" za sve naše frustracije i zato što vam je nadohvat ruke. I zato što smo postali neumereni u svemu.

Dakle, ni u čemu ne treba preterivati pa ni u testu, ali izbegavanje hleba postalo je neka vrsta gastronomskog pomodarstva.

Imam razumevanja za ljude kojima smeta gluten, ali stručnjaci kažu da je njih relativno malo.

Svi ostali – vežbajte suzdržavanje, a čestito žito ostavite na miru.