Braća Jerković nisu naši

OVAJ PUTA?!? Reč put može biti imenica (drum) i predlog (prema), ali može biti upotrebljena i u priloškoj službi. O tome bih da kažem nešto više.

Na jednom bosanskohercegovačkom sajtu dočekao nas je naslov: „Sinoć opet zemljotres, ovaj puta u blizini Stoca“.

I u čemu je problem?

Obe reči moraju biti u istom padežu: ili ovaj put, sve u nominativu, ili ovoga puta, obe reči da budu u genitivu.

ČESTO PUTA?!? „Svakodnevno se može čuti pogrešna sintagma često puta“, upozorava nas lingvista Milorad Telebak da ne grešimo.

A onda pročitamo u „Autobiografiji“ Branislava Nušića: „Ono se smejalo ludosti kao i mudrosti, jer mudrost je ljudska često puta zbir ljudskih ludosti.“

Ajde da ne budemo prestrogi prema našem književnom velikanu.

STOKE?!? Na jednom portalu, govoreći o životu u Etiopiji, rečeno je da su „pripadnici plemena angažovani u ručnoj i obradivoj poljoprivredi, uzgajajućim konjima, magarcima, malim i velikim stokama“.

E sad, cela rečenica je problematična, kako su to „pripadnici plemena angažovani u (...) uzgajajućim stokama“?!?

Trebalo je jednostavno reći da uzgajaju stoku.

Problem je i množina imenice stoka: ne treba govoriti o „stokama“, stoka je zbirna imenica i od nje se ne može praviti množina.

I roba je takva, zato ne treba govoriti o „robama“, nego o raznim vrstama robe.

ZATEKAO GA JE NESPREMNIM?!? A na jednom sajtu savetuju gosta da „ne kasni kako ne bi uznemirio svog domaćina niti da dođe ranije kako ga ne bi zatekao nespremnim“.

Može li ga zateći nespremnim? Ne baš. Može ga zateći nespremnog, ali to je nešto drugo.

Zašto? Objekat ga (enklitika od njega) je u akuzativu, pa i nespreman mora biti u akuzativu – nespremnog.

BRAĆA JERKOVIĆ?!? Da li ste čuli za Ulicu braće Jerković? A za Osnovnu školu Braća Jerković?

Da, piše baš tako, ali u stručnoj literaturi je drugačije.

U Normativnoj gramatici se kaže da su „neslovenska prezimena za muška lica (...) obično nepromenljiva u množini“ (npr. Ulica braće Baruh).

Za razliku od njih, slovenska prezimena jesu promenljiva: braća Nedići, braća Karamazovi, pa će tako biti i braća Jerkovići//braće Jerkovića//braći Jerkovićima...

PORUKE NOSILACA IZBORNIH LISTI?!? I kod nas i u komšiluku stalno neki izbori, pa neko nešto obećava, pa čitamo „poruke nosilaca pojedinih izbornih listi“.

Čekaj, ne može tako, čije su to, bre, poruke?!? Ako se osnova imenica završava na st, št, zd, žd, šć, šč, genitiv množine je jednak nominativu jednine.

A šta to znači? Da će biti mnogo baštâ, gošćâ, pistâ... pa tako i izbornih listâ.

U MINISTARSTVO ILI U MINISTARSTVU. A podnaslov na sajtu RTV-a glasi: „Ministar Nebojša Stefanović izjavio je da će (...) 2.000 polaznika Centra za osnovnu policijsku obuku biti primljeno u Ministarstvo unutrašnjih poslova.“

Da li je 2.000 polaznika primljeno u Ministarstvo ili u Ministarstvu?

Ako upotrebimo akuzativ, znači primljeni su u Ministarstvo, dakle dobili su posao, a ako su primljeni u Ministarstvu – primljeni su kao gosti, na razgovor.

Na sajtu RTV-a nisu pogrešili.

POLITIČARI. Na ijekavskom prostoru raširena su imena na -o, ali nemaju jedinstvenu promenu.

Pre svega u centralnoj Hercegovini, Bosni i Lici ova imena, iako imaju „muški“ nominativ (dakle na -o), u ostalim padežima menjaju se kao imenice ženskog roda.

Šta to znači? Bivši predsednik Hrvatske Ivo Josipović i bivši predsednik Hrvatskog sabora Božo Petrov jesu iz krajeva gde važi ova promena, pa će biti Ivo/Ive/Ivi i Božo/Bože/Boži (kao žena/žene/ženi).

Tako će se menjati i ime nekadašnjeg predsednika Predsedništva Centralnog komiteta SKJ Stipe Šuvara, iako u nominativu ima nastavak -e, dakle Stipe/Stipe/Stipi.

Sve neki bivši. A šta je sa sadašnjim, a bogme i budućim?

Za Mila Đukanovića važi tip promene karakterističan za Crnu Goru i Hercegovinu: nominativ se završava na -o, dok u ostalim padežima ima „mušku“ promenu: Milo/Mila/Milu.

Komšiluk, spremaj se za izbore!