Sigurna kuća za srbske kriminalce

Kada se u istoj reči nalaze dva suglasnika nejednaka po zvučnosti, onda se prvi jednači prema drugom, npr. srb + ski > srpski. Ipak, ima izuzetaka, a i uprošćavanja suglasničkih grupa...

ODTAMNITI. Jedna učesnica u raspravi internet foruma posvećenog nezi kože rekla je da je „negde našla da bi, jedino kada krastice počnu otpadati, sunce moglo otamniti novu mladu kožu“.

Ovde treba videti značenje glagola otamniti. Rečnik Matice srpske: otamniti = učiniti tamnim.

Isto znači i glagol potamniti, pa je pitanje da li nam je glagol otamniti potreban.

Prof. Rada Stijović smatra da bi i glagol „odtamniti“ trebalo da bude deo standardnog jezika, njegovo značenje bi bilo suprotno – uklanjanje zatamnjenja.

ODTUGOVATI. U primeru „odtamniti“ nemamo jednačenje po zvučnosti jer će se tako „okrnjiti“ značenje.

Jedan takav, „okrnjen“, glagol našao sam na jednom sajtu: „Zato je dobro 'otugovati' svoje gubitke: nije dobro potiskivati tugu i braniti se od nje, nije ni zdravo.“

Kada bi postojao, glagol „otugovati“ bi značio – postati tužan, a ovde se htelo reći nešto drugo.

U Matičinom rečniku nalazimo glagol odtugovati sa značenjem – provesti neko vreme tugujući.

U pitanju je značenje prefiksa: o- (između ostalog) znači dovođenje, prelazak u neko stanje, dok se od- upotrebljava za uklanjanje, odstranjivanje.

Tako je i u našem primeru trebalo reći da je potrebno odtugovati, tj. tugovati neko vreme da bi tuga nestala.

VARMEĐSKI. A znate li šta znači varmeđa? U Rečniku MS saznajemo da je reč mađarskog porekla i da je u pitanju varvarizam sa značenjem županija ili županijski ured.

Prisvojni pridev glasi varmećki. U važećem pravopisu nije tako. Tamo je varmeđski. Nejednačenje (po zvučnosti) važi i za đ, to je novina novog pravopisa, pa tako imamo lođski, bogovađski, šomođski (od Lođ, Bogovađa, Šomođ).

Jednačenje je dopušteno u primeru ljubovićki (od Ljubović) da bi se razlikovao od ljuboviđski (prema Ljuboviđa).

JURISDIKCIJA. Godine 1953. izašla je knjiga Ivana Božića „O jurizdikciji Kotorske dijeceze u srednjovekovnoj Srbiji“. Jurizdikcija je problem, da li se baš tako piše? Ne.

I u važećem pravopisu, a i u starom i novom rečniku imamo samo jurisdikciju. Jednačenje izostaje da bi se sačuvala veza sa juris, što znači pravo.

Ko želi da sazna koje su bile nadležnosti Kotorske dijeceze u srednjovekovnoj Srbiji, o tome može pročitati u knjizi, ali da zapamti da je pravilno samo jurisdikcija, dakle sa s.

PRETPRISTUPNI FONDOVI. Zbog ovoliko odstupanja (evo još jednog, suglasnička grupa ds) od jednačenja po zvučnosti, ljudi misle da jednačenja uopšte nema.

U zvaničnom dokumentu Centralne banke Crne Gore stoji da se „godišnje iz predpristupnih fondova dobija ukupno oko 2,6 milijardi eura“.

Ovde odstupanja od jednačenja nema, fondovi su pretpristupni, i u sličnim primerima imamo pretp-, ne predp-: pretplata, pretposlednji, pretpremijera...

Tako je i u srpskom i u tzv. crnogorskom jeziku.

JOHANEZBURG. Gde je još obavezno jednačenje? „Johanesburg – sigurna kuća srpskih kriminalaca“, glasi naslov na jednom portalu.

Pravopis kaže da se u vlastitim imenima jednače suglasnici s, z, š, ž, tako da je pravilno samo Johanezburg.

Pravopis je ipak prepun izuzetaka: i ovo jednačenje će izostati ako bi povuklo zamenu i drugih suglasnika, da Pitsburg ne bi postao „Pidzburg“, a Potsdam – „Podzdam“.

Još nešto: Johanezburg je najveći grad Južnoafričke Republike (Južnoafričke Unije, Južnoafričkog Saveza). Nije dobro da državu zovemo Južna Afrika, taj naziv pre upućuje na regiju.

Sada srpski kriminalci znaju malo više o svojoj sigurnoj kući.

DUPČEK I RATKO. „Aleksandar Duek sa istorijske distance – ni heroj ni kukavica“, otkriva se na jednom sajtu. A može li Dubček, dakle bez jednačenja po zvučnosti? Ne.

Pravopis kaže da je neophodno jednačenje u vastitim imenima iz drugih slovenskih jezika, srpskom jeziku srodnim po strukturi. Tako će biti Ruškov, Bupka, Gupkin, pa i Duek.

Bugarski ambasador u Srbiji je Ratko Vlajkov, ne Radko. Bugarski pravopis je korenski (etimološki), gde se zadržava koren reči, pa se zna da je u osnovi ovog imena rad-, ne rat-. Ipak, naš pravopis je fonetski i kod nas se to ime mora transkribovati isključivo kao Ratko.

I ovde ima izuzetaka (Musorgski), ali ne mnogo.

U neslovenskim imenima jednačenje uglavnom izostaje: Redford, Redklif, Velington...

Oni nam nisu srodni.

broj komentara 7 pošalji komentar
(petak, 15. nov 2019, 10:15) - anonymous [neregistrovani]

Мени боде очи ИстаНбул

Не знам ко је и зашто одлучио да то буде изузетак у писању, кад се јасно чује М и вековима је тако било (Стамбол).

(petak, 15. nov 2019, 01:13) - Srba, Velika Britanija [neregistrovani]

Srbski ili srpski? Sta je prirodnije?

Covek je bice navike i uvek gleda svet kroz sebe i svoje licne kriterijume. Naucili ste da kazete 'srPski' pa vam onda ruzno zvuci da kazete 'srBski'. Ali to je samo navika. Meni je sasvim normalno da kazem 'aBsolut voDka' a ne 'aPsolut voTka'. Sve je to stvar navike. Kazite 50 puta 'škljndž' i pozelecete tako da nazovete svoju cerku. Ja sam mislio da je 'raTko' tako nazvan po ratu - a u stvari ime je 'raDko' - onaj koga su roditeji RADO imali. Ukinimo nelogicno jednacenje suglasnika po zvucnosti i vratimo se logici. I prestanite da se busate sa onim Vukovim 'pisi kao sto govoris, citaj kao sto je napisano'. Skoro je nemoguce izgovoriti 'J' u 'saudiJska' i svi govore 'neznam' i 'uredu' ali tako ne pisemo. Sa druge strane, svi srBski mediji zovu fabriku autmobila 'fiJat' iako se fabrika zove 'FIAT'.

(sreda, 13. nov 2019, 11:09) - Dr.Top [neregistrovani]

@Кад је ово правило уведено?

citat iz prethodnog komentara:
"..... српско писмо постаје и званично фонетски најсавршеније писмо на свету (један глас = једно слово, ниједан једини језик на свету нема то правило."
Možda mi ipak malo pretjerujemo sa time da je naše pismo najsavršenije na svijetu. Možda je najjednostavnije ali po mom mišljenju ne i najsavršenije. Našim pravopisom se mnogo riječi isto piše ali drukčije izgovara. Na primjer: biti, biti, biti, su tri različita pojma ali niko iz napisanog ne može razlučiti koja od tri napisane riječi znači "postojati", koja "tući" , a koja "(u) suštini".
U Njemačkoj postoje dvije rijeke, mi bi ih obje napisali Rur i Rur i rekli bi da su istoimene. I udaljene su jedna od druge samo 30-tak kilometara. Međutim na njemačkom jeziku se jedna piše Ruhr i po noj je nazvana Rurska oblast, a druga se piše Rur. Ruhr se izgovara sa dugim u (Ruuur) a Rur kratko kao što je napisano.
Na njemačkom ove dvije Rijeke nisu ni u kom slučaju istoimeme, niti bi bilo ko od Nijemaca to pomislio.
Ne kažem da je na osnovu ovog primjera njemački pravopis najsavršeniji, ali sigurno najsavršeniji nije ni naš.

(sreda, 13. nov 2019, 08:36) - anonymous [neregistrovani]

@Кад је ово правило уведено?

Уведено је реформом језика Вука Караџића 1847. године, када српско писмо постаје и званично фонетски најсавршеније писмо на свету (један глас = једно слово, ниједан једини језик на свету нема то правило). СрБски наш народ, тј. наши преци никада нису користили, већ су на модеран српски језик, којим данас пишемо прешли са Славеносербског, који је био нека мешавина руског и српског језика, иначе ужасно компликован (одатле и они рогобатни називи из 1. српског устанка попут "Правитељствујушчег совјета" и слично). Дакле СрБским језиком никада нико није говорио, уосталом пробај у реченици стално да изговараш срБски а не срПски, па ћеш видети шта ти је природније за изговор, па самим тим и за писање (по Вуковом правилу пиши као што говориш, читај како је написано).

(utorak, 12. nov 2019, 15:51) - Milan [neregistrovani]

Srpski

Ja vrlo tesko mogu da izgovorim srBski.
Sto se tice starog jezika i po tom starom jeziku ne moze biti srBski vec serbski.

(utorak, 12. nov 2019, 12:39) - Stefan [neregistrovani]

Srbski

Ne znam ljudi ja pišem srpski jer tako mora ali meni srbski zvuči daleko bolje i prirodnije od srpskog.Uzimajući u obzir da se mnogooooo duže koristilo srbski nego srpski možda nije loše staviti ovo kao odstupanje od standardne gramatike i olakšati narodu.Takodje ovo novo moderno akcentovanje reči protestant, poluvreme, parlament itd je smesno.

(utorak, 12. nov 2019, 01:07) - anonymous [neregistrovani]

Када је ово правило уведено?

Зашто наши преци нису користили правило срб+ски=срПски, већ су писали и говорили срБски?