Trikovi kojima nas prodavci "teraju" da kupujemo

Posle "gužvanja" po autobusima, malo "lagnanog šopinga" deluje sasvim OK, zar ne?!

Već ispred prodavnice jasno mi je, međutim, šta me čeka unutra! Gužva na parkingu, gužva ispred ostave za kolica, deca koja, iz samo njima znanog razloga, obično baš pred kupovinu dobiju napad plača, roditelji koji zbog toga dobiju napad besa i tako...znate već...

Hrabro sve to ignorišem, kolica ne uzimam, vadim iz torbe spakovani ceger (ja borbu s plastičnim kesama shvatam veoma ozbiljno) i krećem....

Plan o kupovini dve-tri stvari, koji sam skovala još u autobusu, brzo pada u vodu. Hleb je obavezan, al' i ove krofne izgledaju primamljivo, integralno pecivo bih mogla sutra da ponesem na posao, banane su "na akciji"(a to se ne propušta), ananas baš nisam odavno jela, rukola je ponovo u prevelikom pakovanju, al' nema veze (zdrava je)...Jedva se odvajam od tog dela prodavnice i idem dalje...

Ceger je već prilično težak, al' dobro, izdržaću. Dok "mozgam" da li u kući imam još kafe, već posežem za novim pakovanjem (popiće se), a onda dolazim do omiljenog dela!!! Tzv. zdrava hrana...Ovsene kaše sa čia semenkama, godži bobicama, humus namazi, čips od jabuke, speltino, ražano, ovseno i ko zna kakvo još brašno...

Uprkos silnoj želji da sve probam, uzimam samo one ovsene kaše pošto mi je sve ostalo ipak preskupo. Idem dalje, razmišljajući da li da se vratim po čips od jabuke (to još nisam probala), ali pažnju mi u međuvremenu odvlači „odeljenje" kućne hemije, tačnije deterdženti i omekšivači za veš!

Krećem po ko zna koji put u istraživanje – otvaram omekšivače, mirišem jedan za drugim dok mi se ne zavrti u glavi i u nozdrvama pomešaju sve lavande, kokosi, cvetovi lotosa, okeanski i prolećni povetarci...Posle mukotrpnog ocenjivanja jedva se odlučujem za jedan i krećem polako ka kasi.

Usput se u mom cegeru našlo još nekoliko „preko potrebnih" stvari, a dok sam čekala da platim uzela sam i dve-tri čokoladice koje tu upravo i stoje da nam vreme provedeno u redu ne bi prošlo tek tako...

Zatvorih oči, izvadih karticu i platih!!!

Kajanje

Dok mi ceger „odvaljuje" rame, počinje da me grize savest!

U trenutku kada shvatam da u kući već imam pet kesica ovsene kaše (kojima uskoro ističe rok), dva pakovanja kafe, da hleba ima dovoljno i za sutra, da ne znam kako ću jogurt i rukolu smestiti u frižider i da u kupatilu imam dva tek otvorena omekšivača, ponovo sam besna na sebe!

S istim osećanjem često otvaram i ormar pošto ga prethodno učinim bogatijim za još jednu nepotrebnu i jeftinu krpicu!

Ne znam ni sama zašto to radim. Da li je u pitanju strah od nestašice, stvaran tokom devedesetih, da li me zaseni šarenilo onoga što nude supermarketi, tržni centri, pijace ili jednostavno tako „lečim"neka mala ili velika nezadovoljstva!?

Da se razumemo, nisu u pitanju neke velike sume jer to ne mogu da priuštim, ali ljuta sam na sebe zato što podležem izazovu i što pokazujem osobine koje sam oduvek prezirala-neumerenost i neracionalnost! Ako se tome doda i loš osećaj zbog toga što sam ponekad prinuđena da bacam hranu kojoj ističe rok, jasno je da je zadovoljstvo zbog kupovine kratkog daha i da bi trebalo menjati navike.

Ne znam da li imate slične dileme, ali čini mi se da su, vreme u kojem živimo, reklame kojima prosto ne možete da se oduprete i konzumerizam koji i kod nas postaje stil života, učinili da svi pomalo postajemo neumereni. Želimo sve, zadužujemo se, kupujemo, „zatrpavamo" potrebnim i nepotrebnim stvarima i , što je najgore, sve manje smo svesni pogrešnog puta kojim idemo.

Teško da će ovaj tekst bilo šta promeniti (i kod mene i kod vas), ali možda će vas bar malo „prodrmati"! Ako ga se setite sledeći put kad odete u prodavnicu i baš zbog njega odreknete bar jedne nepotrebne namirnice, postigli smo bar jednu malu pobedu!!!