Internet je čudo, majke mi

Poslednji vikend u oktobru. Umesto da iskoristim "neuobičajeno lepo vreme za ovo doba godine..." i sa brojnim sugrađanima u nekom parku uhvatim još malo ovog miholjskog leta, odlučio sam da upriličim malo jesenje spremanje stana, sa posebnim akcentom na raščišćavanje polica i ormara kako bih oslobodio delić već hronično skučenog životnog prostora.

Odakle početi? Moja kolekcija odabranih gramofonskih ploča Eks Ju roka je u startu skinuta sa liste za odstrel. Ćerka je stavila veto. Beše mi drago što je moje dete prepoznalo prave vrednosti.

Sledeći kandidat su odabrani brojevi Alana Forda, Zagora i Komandanta Marka. Sada ja koristim pravo veta. Teško je odlučiti se na rastanak sa obaveznom lektirom iz mladosti.

Kako čitava akcija ne bi doživela potpuni fijasko, nešto se ipak moralo žrtvovati. Jedini preostali kandidat za rashodovanje je poveća kolekcija kompjuterskih časopisa, brižljivo sakupljanih još od sredine 80-ih godina. 

U tim počecima moje informatičke pismenosti osećao sam veliku glad za informacijama o personalnim računarima, koji su počeli da ulaze u domove retkih srećnika.

Kupovao sam redovno sve informatičke časopise na domaćem tržištu, slušao Ventilator Zorana Modlija na Beogradu 202 i gledao Polarotor Dragana Ćosića na Trećem kanalu Radio televizije Srbije. 

Uzeh još jednom da nasumično prelistam poneki časopis sa prašnjave gomile. Nailazim na članak u kojem se predstavlja  ZX Spektrum.

Setih se besanih noći provedenih uz tu malu spravicu koju je drug dobio posle očevog službenog puta u inostranstvo, štelovanja glave kasetofona i grozničavog iščekivanja da li će učitavanje programa sa audio kasete uspeti iz trećeg pokušaja.

Ista priča se ponovila i sa nešto naprednijim Komodorom 64.

Par godina kasnije stiže znatno naprednija Amiga 500. Zastupnik sam teze da kasetofone nisu uništili mp3 plejeri i mobilni telefoni, nego Amiga 500 sa svojim flopi disketama :) 

Listajući dalje, pažnju mi privlači članak sa velikim testom internih i eksternih modema.

Što bi naš narod reko - kakva slučajna koincidencija! :)

Urednik je upravo ovih dana tražio da se prigodnim tekstovima obeleži pola veka od nastanka Interneta.

Izvukoh zaključak da bih, posmatrajući stvari sa čisto informatičkog stanovišta, mogao slobodno da kažem kako sam rođen daleke 5. godine pre Nove ere.

U praksi, međutim, internet našem građanstvu postaje dostupan tek sredinom 90-ih godina prošlog veka, kada iz kruga akademske zajednice polako počinje da silazi u "široke narodne mase" 

Ponovo smo pomno osluškivali cvrčanje i krčanje prilikom prenosa nizova podataka, ovog puta iz 28800 ili 33600 bps modema umesto nekadašnjih kasetofona.

Veza je često pucala i zavisila je od mnogo faktora: blizine i tipa telefonske centrale, kvaliteta mreže od centrale do stana, uparenosti modema i konkretnog tipa centrale.

Naime, pojedini tipovi modema su bolje sarađivali sa određenim telefonskim centralama, pa je od kraja grada u kojem živite zavisio i najoptimalniji izbor proizvođača modema. Čarobne reči: "Alo, Požega... Požega, javi se!" uglavnom nisu davale željeni rezultat.

Zato su ovakvi testovi bili od velikog značaja pri odluci koji modem nabaviti. 

To što je internet tehnički bio na raspolaganju ne znači i da je praktično bio dostupan širem krugu ljudi. Računar i modem su bili priličan izazov za naše novčanike tek izašle iz ratova, hiper inflacije ...

Pretplata je bila skupa i u početku je malo ko uzimao flat, već jeftinije tarife sa ograničenjem vremena provedenog na mreži i količine podataka koja se može preneti.

Zato je često korišćena funkcija u internet pregledaču bila komanda „Save web page - html only" kako bi se stranice sa vrednim informacijama sačuvale za oflajn čitanje natenane, umesto da se troše skupi onlajn minuti. 

Prozor je, dakle, bio samo malo odškrinut. Širom je otvoren tek početkom novog milenijuma kada su adsl, a potom i kablovski internet počeli da preuzimaju primat. 

Stručna literatura, kolekcije časopisa, muzike, filmova... postali su skoro izlišni.

Dobar upit na pretraživaču, jedan klik i sve je dostupno za par sekundi.

Sve "How to..." nedoumice brzo su rešavane putem interneta.

Kako pripremiti škembiće u saftu, kako zameniti vodokotlić, kako kalemiti ruže, kako osvojiti devojku na prvom sastanku.... sve je to već neko, sa bilo kog dela planete, objasnio, kroz tekst, sliku, video zapis...

Internet i sa njim povezani servisi potpuno su izmenili naše navike i kvalitet života. U nekim slučajevima na bolje a u nekim i na gore. 

Sa socijalnog aspekta internet mi je doneo otuđenje.

Umesto da provedem prijatnih sat vremena u pošti ćaskajući sa komšijama u redu za plaćanje računa, sada sam to završavao za par minuta iz svoje fotelje, ostajući uskraćen za najnovije tračeve i zdravstvene biltene. 

Nekadašnje sedeljke sa prijateljima na kojima smo ponosno jedni drugima pokazivali fotografije sa letovanja, zamenilo je slanje linkova ka albumu sa Fejsbuka.

Udariš naslepo jedan lajk i uštediš sat vremena divljenja već puno puta viđenim slikama na kojima se degustiraju plodovi mora, jašu magarci ili isprobavaju slamnati šeširi.

Ko se nije na fotografiji naslonio na krivi toranj u Pizi, taj je džabe prevalio toliki put. 

Planiranje putovanja nikada nije bilo lakše. Putem Gugl mapa i specijalizovanih sajtova detaljno proučim željenu destinaciju. Nema više lutanja i promašaja.

Tačno znam na kojoj se plaži vredi kupati, u kojem restoranu jesti. Koje sve turističke znamenitosti, osim Lidla, vredi obići.

Kada konačno stignem tamo jedini problem je što mi sve već deluje poznato i mnogo manje uzbudljivo nego što se to činilo pre polaska na put.

Kad smo već kod putovanja...

Nedavno sam moj vremešni navigacioni uređaj za automobil proglasio tehnološkim viškom.

Ne, nisam mu zamerio što me jednom prilikom umesto na trg Ponte Roso u Trstu odveo do par desetina kilometara udaljenog malenog istarskog sela, ponosno saopštivši: "Stigli ste na odredište", dok su me dve koze i čestiti domaćin, u čijem sam se dvorištu našao, znatiželjno posmatrali.

Epilog je da smo umesto kapućina na Ponte Rosu popili šolju svežeg mleka, a umesto planirana dva para leviski kući neplanirano poneli kilogram domaćeg kozjeg sira.

Krivica je bila samo moja jer navigaciji nisam dao da obrsti sveže mape otkako je kupljena.

Njenu funkciju preuzeo je mobilni telefon snabdeven ažurnim mapama besplatno preuzetim sa interneta.

Internet je uveliko promenio naše živote, posmatrajući sa različitih aspekata.

Puno je primera, ali pošto je članak već postao predugačak za pažnju internet čitaoca zaključiću ga definicijom kojom je ovaj fenomen opisala jedna autentična domaća sajber zvezda: "Internet je čudo... majke mi".