Kako smo se sami, za male pare, ugušili "polovnjacima"

Zamalo sam rođena u kolima i verovatno ću umreti od zagađenja iz istog. Ako dodamo i cigarete, spasa mi nema.

Dobro smo se setili da pričamo o zagađenju vazduha. Problem je, međutim, što se ponašamo kao da se to desilo DANAS ili JUČE. A nije.

Ove godine sam se, verovali ili ne, prvi put vozila vozom. Linija Beograd–Prijepolje, stanica Požega. Sa 25 godina. Starije kolege su mi se smejale. Njima je bilo normalno da na more, kod rodbine po unutrašnjosti – idu vozom. Za mene, jednostavno, nije.

Moja generacija (rođena devedesetih) je uglavnom odrasla u "polovnjacima". 

Sve je krenulo od '93. kad sam na svet zamalo došla u kolima. Tata je vozio mamu od Kovina do Smedereva nekim truckavim putem. Sreća pa sam samo tad u životu bila strpljiva i sačekala da stignemo u porodilište, umesto da, što bi rekao Čvarkov, "svetlost poroda" ugledam u "renou četvorci".

Od tad je svako moje putovanje bilo u kolima. Nismo putovali često, aj što nismo imali para, nego nismo imali ni gde – sva rodbina je bila blizu. 

Vremenom se to promenilo, više se radilo, i kudikamo više putovalo. "Jugo" je zamenio "reno 4", onda je na red došla neka polovna "mazda". Počelo je više da se uvozi, a cene su bile pristupačne. Kud svi, tu i Milosavljevići. Što da ne?

S godinama se broj tih "Milosavljevića" povećavao. Bubanj potok je postao tesan, kola su postala sve povoljnija. Svi su počeli da kupuju. Svakom, odjednom, treba auto! "Ne putuješ kolima?! Ma ti si lud!"

Uvoznici su trljali ruke i mastili brke. Pre toga, naravno, izvadivši katalizatore sa kola (čast izuzecima).

I kad pogledate unazad, kako zameriti? Bila je to retka šansa da se za male pare kupi "kvalitetan" automobil iz inostranstva. Tada se nije imalo novca, samo retki su kupovali novo. A ona "ako dolazi iz Evrope, sigurno valja" bila je neoborivi zakon.

Tada nam, međutim, niko nije javno govorio da se ovamo uvozi ono što Evropi više ne treba. Nisu nam rekli da smo postali otpad za automobile.

Retki su govorili, ali... retko smo ih i slušali.

Mnogi evropski gradovi, pre svih oni u Nemačkoj, izbacili su automobile na dizel. Mi smo prihvatali te zagađivače dok su nam Nemci delovali kao skorojevići koji kola menjaju svako malo.

Nismo se udubili u to ZAŠTO Nemci i Francuzi odbacuju ono što im dugoročno šteti.

Ne, nisu oni bili skorojevići. Morali su to da urade i zamene stare za nove automobile sa nekim novijim "evro" motorom. Morali su da danas plate zdravije sutra. I mogli su to sebi da priušte.

Ovde, na našem Balkanu, pogotovo u Srbiji, nismo to mogli. I zato smo prihvatili da budemo "second hand" parkiralište.  

One retke koji su govorili o šteti niko nije želeo da sluša – ni nadležni, ni mi, kupci.

I sad, kad je pola Srbije među najzagađenijim gradovima sveta, stiže naplata jeftinih "polovnjaka".

Nismo gledali unapred i svima je to odgovaralo.

Da li smo se opametili i počeli da gledamo dalje kroz zagađeni vazduh? Mislim da nismo. Sve izveštaje i tekstove ćemo lagano da iščitamo dok na semaforu radi naš polovni dizel, a mi udišemo polovni vazduh. 

broj komentara 5 pošalji komentar
(utorak, 29. okt 2019, 09:07) - anonymous [neregistrovani]

Kom (to je ustvari vrh na Staroj planini - inače gori dok ovo pišem)

Poštovana Milice,
živimo u vremenu, možda na žalost i u narodu čiji ogroman deo pripadnika vodjeni parolom "tako mi lakše, šta kome to smeta", baca šut na lakat krivini ili obližnjem potoku (why not), ne skuplja djubre za sobom nakon kampa u šumi, Prvi maj kao praznik pretvori u dan stresa za sve što pripada okolnom svetu flore i faune, masovno pali strnjike. Imamo primere i bacanja djubreta preko terase u gradovima ili prolivanje kaci sa kupusom u prvu rešetku uličnog koletora ispred zgrade, mada priznajem nije masivno. Tu je i visoko intelektualno osmišljeno iskorišćavanje rupi i nejasnoća u zakonu te se tako grade mini hidro elektrane duboko u zaštićenim zonama parkova prirode. Bože, da li sam zaboravio nešto?
Od takvog naroda očekivati da shvati destruktivnost svog pristupa kupovini polovnih vozila koji zagadjuju vazduh? Pa isti ne razumeju zašto je sramota parkirati se na mestu za invalide ili blokirati stazu za majku sa detetom, a vise im ikonice i krstovi sa retrovizora.
Jednostavno - samoživi smo. Društveno neodgovori. Bahati.

(utorak, 29. okt 2019, 02:15) - Marko Vukićević [neregistrovani]

A, da li je baš tako?

Dizelaši i benzici zagađuju, a oni na plin najmanje. Bili oni novi ili polovni, zagađuju. Država ne daje subvencije za ugradnju plinskih uređaja, ali zato se najavljuje da će se davati za kupovinu "ekoloških" električnih automobila. Svako ko je sagledao širu sliku oko eksplatacije električnih automobila, jasno mu je da to nije najbolja opcija za nerazvijene zemlje. Jer, infrastruktura koja to mora pratiti, nažalost je veliki izdatak i ne baš tako "prirodan" namet na budžet i prirodu te zemlje.
-Mi i sada kuburimo sa proizvodnjom struje, a mnogo više će nam trebati, da bi se vozili uz pomoć nje.
-Mi i sada ne recikliramo dovoljno, pogotovo sve vrste baterija i plastike.
-Mi ne proizvodimo automobile koji bi mogli biti intresantniji za domaće i strane kupce. 

(ponedeljak, 28. okt 2019, 08:58) - Nikola [neregistrovani]

Pozdrav za ideju !

Milosavljevic, razumem tvoje nezadovoljstvo, ali veruj da ti gradovi u Nemačkoj koji su zabranili dizel vozila imaju zagadjeniji vazduh od nasih gradova u kojima se, zbog naseg standarda, voze stari polovnjaci.Verujem da me razumes ali kratko da pojasnim, 1000 benzinskih motora koji potrose 10000litara benzina, sigurno zagadjuju vise od 100 dizel motora koji potrose 750 litara nafte, cak se kod njih mnogo duze vremenski putuje na posao u odnosu na nas. Razmera je 1 prema 10, iz prostog razloga, jer je broj stanovnika u Nemačkoj oko 10 puta veći.

(ponedeljak, 28. okt 2019, 02:39) - anonymous [neregistrovani]

Kanalizacija koja curi po putu 3 godine i rupe su veći i nerešiv problem ove države

Mi smo nacija koja malo proizvodi po glavi stanovnika te zato i ne zagadjujemo mnogo koliko zagadjuju zemlje zapada koje hvalite da imaju čist vazduh i nove automobile. POPRAVITE rupe na putu i kanalizaiju koja curi 3 godine bez prestanka pa deca obolevaju jer lokalne vlaste ne zanima zdravlje gradjana (čini mi se da ljudi iz tih lokalnih vlasti mrze svoj narod te im kanalizacijom na putu pakoste). Prestanite da vršite nuždu u Dunav i verujte mi, mi smo poslednja nacija u evropi koja to još čini, pa sad i sami vidite da ima srbija mnogo ozbiljnijih direktnih ekoloških problema od polovnog golfa 4 ili alfe 147.

(nedelja, 27. okt 2019, 22:01) - anonymous [neregistrovani]

Samo napred

Prеkinite, Stambol ima vise polovnjaka od Beograda, ali se ne gusi u temperaturnoj inverziji. Ovo je normalno u ovo doba godine.Vise ce nas kostati vrtoparkovi zbog smanjenja provetravanja Beograda.