Kako se kokarda kralja Petra našla pored proleterske zvezde

Ovi simboli zaštitni znaci su ovogodišnjih Dana slobode i možda po prvi put pojavljuju se jedan do drugog: na bilbordima, plakatima, programima, pa i u prenosu naše kuće RTS, sa koncerta hora i orkestra Radio-televizije Srbije, pod upravom Bojana Suđića. 

Da li ovo danas još nekom smeta? Vreme koje je prošlo neumitno je učinilo svoje. Ne samo da su danas umrli doslovno svi učesnici Prvog svetskog rata, ne samo da je u dubokoj starosti manji broj učesnika Drugog svetskog rata, nego je opaki dvadeseti vek – taj vek ideologija – izgleda zauvek završen i više se neće vratiti u svom plamtećem i nepopustljivom vidu. 

Kokarda kralja Petra koja je stajala na šajkačama srpskih oficira koji su oslobodili Beograd 1. novembra 1918. godine i proleterska zvezda sa srpom i čekićem koja se nalazila na titovkama partizana koji su oslobodili Beograd po drugi put 20. oktobra 1944. godine, danas – eto, čuda – više nisu suprotstavljeni ideloški vojnički znaci. 

Svedeni su na muzejski eksponat, na dah i duh jednog vremena, pa iz toga proizilazi novo čudo: i kokarda i crvena zvezda postali su grafički i industrijski simboli. I to kakvi! Ne zna se da li je atraktivnija kokarda ili zvezda.

Pogledajte samo taj elegantni oval kokarde, to izvijeno ćirilično slovo P sa prepletima koji tek na drugi pogled otvaraju prostor za primećivanje slova P koje nosi oficir kralja Petra. Osmotrite potom crvenu zvezdu: plamteće crvena kao osnovica; kraci zvezde nisu ravnostrani, već blago zadebljanje krakova zvezde čini da uglovi između kraka budu veći, te se ona stoga čini masivnija; na kraju tu je više nego atraktivni znak srpa i čekića.

Slovo "P", znak kraljevih oficira, i srp i čekić znak proletera partizana, dakle, izuzetni su grafički znaci koji nas podsećaju na prošlost, ali pre svega, i to je paradoks, na osnovni istorijski valer koje je ostao do danas zajednički obema vojskama, i jedan i drugi znak u svojoj osnovi imaju slobodu.

Zato su ovi znaci danas amblemi kulturnih događaja koji će se odvijati na ulicama i trgovima Beograda od 18. oktobara do 1. novembra 2019.

Ideologije prolaze, pokazaće koncerti, izložbe i pozorišne predstave, a želja za slobodom je večna.

Autor je umetnički direktor Dana slobode Beograda 2019.