Zašto je pogrešno ići oko Brčkog

ODAKLE JE GRAČANIN? Kada kažemo Gračanin, prvo pomislimo na prezime: Petar Gračanin, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, gimnastičar Aleksandar Gračanin, Hrvoje Gračanin, hrvatski istoričar...

A odakle to prezime?

Nastalo je od reči gradac, što znači mali grad, tako da je Gračanin stanovnik Gradca (što je genitiv od Gradac).

Ali ne samo odatle. Na sajtu „Šta znači“ saznajemo da je Gračanin stanovnik i austrijskog Graca. Sada je sve jasno.

Ili nije. I onaj što što je iz mesta Gračac u Lici je Gračanin.

Žena iz Graca ili Gradca je Gračanka, a iz Gračaca je Gračačkinja.

VLADIČIN HAN. „Hančanin uhapšen zbog sumnje da je izvršio tešku krađu“, javljaju na sajtu „Vranjska plus“.

Hančanin? Da li tako treba? Valjda oni iz Vranja znaju.

Znaju. Stanovnik varoši Vladičin Han je Hančanin, žena je Hančanka, a zajedno su Hančani.

ĐAKOV(I)ČANIN. Na jednom sajtu možemo pročitati da je „Đakovčanin M. G. (68), optužen za ratne zločine na Kosovu i Metohiji, pušten na slobodu uz jemstvo“.

Đakovčanin je žitelj Đakova, mesta u Hrvatskoj. Pa šta je on radio na Kosovu i Metohiji, još da mu sude za ratne zločine?

Neće biti da je iz Đakova, nego iz Đakovice, a onda je, prema Pravopisu, Đakovičanin.

BRČKO DISTRIKT. Stanovnik Brčkog je Brčak, a stanovnica Brčanka, tu nisam naišao na pogrešne oblike.

Ali, kao što rekoh, stanovnik Brčkog...

Imenica Brčko je poreklom pridev i spada u one poimeničene prideve koji su zadržali staru (pridevsku) promenu, pa ćemo reći iz Brčkog, u Brčkom...

A novinari jednog portala to nisu znali, pa su povodom vesti da „Španci grade obilaznicu“ oko Brčkog, upitali: „Šta će Brčku obilaznica?“

GATAČKI. Za razliku od Brčkog, Gacko se menja po novoj (imeničkoj) promeni: iz Gacka, u Gacku... A tu žive Gačanin i Gačanka.

Pa u čemu je problem?

„Gatačka župa pripadala je oblasti Podgorje“, kaže Vikipedija.

Neko bi pomislio da gatački ima veze s gatanjem, a to je prisvojni pridev od imenice Gacko.

MUZEJ U ROŽAJAMA. „'Kuća Pepića' je privatni muzej u Rožaju i tipičan je predstavnik starih porodičnih bošnjačkih kuća.“

Šta sada nije u redu?, pitaće neko.

U „Jezičkom odgonetniku“ Milorada Telebaka jasno stoji da je vlastita imenica Rožaje ženskoga roda u množini: Rožaje/Rožaja/Rožajama (kao žene/žena/ženama).

Dakle nije trebalo reći u Rožaju, nego u Rožajama.

NERETVA BEZ „V“. A sada lekcija iz istorije: „Kada je vizantijski car Vasilije Prvi u devetom veku zauzeo Neretvljansku oblast, u kojoj su živeli Srbi, pokrstio je narod, porušio njihove mnogobožačke hramove...“

E, tako smo primili pravoslavlje...

Ali neću sad o tome. Prisvojni pridev od Neretva glasi neretljanski, bez „v“, a to važi i za Neretljansku oblast, a etnici su Neretljanin i Neretljanka.

GRA(H)OVO. Toponimi Grahovo i Graovo, mada imaju istu osnovu, ne nalaze se na istom području.

Bosansko Grahovo se nalazi u Bosni i Hercegovini. Stanovnici su Grahovljani, dok je Graovo varoš kod Leskovca.

Niko mi to nije rekao, ali mislim da tamo žive Graovljani.

IZ KOTOR VAROŠA. „Medved odgrizao stopalu čoveku u Kotor Varoši“, javlja jedan portal šta se desilo letos.

Samo ne znamo gde se desilo.

Probem je u rodu dvočlanog naziva: Varoš je imenica ženskog roda, ali je tu preovladao prvi član naziva – Kotor, koji je muškog roda.

Zato je danas pravilno samo iz Kotor Varoša, u Kotor Varošu.

U EČKOJ/EČKI. Na jednom portalu se govori o dvorcu Kaštel u Ečkoj, a na drugom u Ečki. Ko je u pravu?

Na oba portala su tačno napisali.

Pošto je vlastita imenica Ečka poreklom pridev, varijantu u Ečkoj odlikuje pridevska promena. A pošto je to sada imenica, ima i imeničku promenu – u Ečki.

I koja varijanta je bolja? U Ečki.

Ako mi ne verujete, pitajte u Ečki.