Hadžiluk, moleban, iskopavanje vampira i tajne pravoslavlja

PATRIJARH. Imenice ovog tipa imaju u vokativu nastavak i -u i -e, a ponekad i nemaju nastavak već je vokativ jednak nominativu.

U „Jezičkom savetniku“ se predlaže da imenica patrijarh u vokativu ima nastavak -u: patrijarhu.

A ja mislim da bi mogao i -e: patrijarše.

Bilo kako bilo, u praksi ćemo se patrijarhu obraćati samo sa: Vaša svetosti.

ANDREJ RUBLjOV. Godine 2014. počela je profesionalna karijera tenisera Andreja Rubljova. Ali na pojedinim sajtovima njegovo prezime je drugačije napisano.

„Ovo smo vam pričali: Rubljev imao meč-loptu, ali je poražen od igrača iz Top 10“, naslov je na jednom portalu. Sada se nameće pitanje kako je korektno: Rubljov ili Rubljev?

Prvo da vidimo kako je u originalu: Rublёv. U imenu na ruskom ё se čita kao jo, tako da je korektno samo Rubljov.

A otkud Rubljev? Ima novinara koji ne transkribuju sa ruskog, nego sa engleskog, a tamo je on Rublev, pa otuda Rubljev.

Još nešto: bio je jedan mnogo poznatiji Andrej Rubljov, ruski ikonopisac, o kome je režiser Andrej Tarkovski snimio remek-delo 1966. godine.

ARHANĐEL. Na Vikipediji pod odrednicom arhangel Mihail(o) saznajemo da je „Mihail arhangel, princ anđela, u jevrejskoj, hrišćanskoj i islamskoj tradiciji“.

A oblik arhangel potiče iz grčkog, to je crkveni termin koji znači starešina anđela, prvi anđeo.

Isti oblik je i u ruskom imenu grada Arhangelsk, administrativnom središtu Arhangelske oblasti.

Ali kod nas u rečnicima i važećem pravopisu nalazimo samo oblike arhanđeo i arhanđel, pa je u Pravopisu je zabeležen samo arhanđel Mihailo.

HADžILUK. Nećemo daleko od Rusije, idemo do Ukrajine. Jula 2007. grupa Srba je išla na pokloničko putovanje po pravoslavnim svetinjama Ukrajine.

Tim povodom izdato je devet diskova pod nazivom „Palomničestvo po svetinjama Ukrajine“. Na posebnosti u prevođenju ukazala je prof. Ružica Bajić.

Ovde je zanimljivo palomničestvo u naslovu. Znači hadžiluk.

Izgleda da prevodilac nije želeo slovensku reč zameniti turskom kada se govori o obilasku svetinja.

Ali mi, obični smrtnici, samo tursku razumemo.

EGZORCIZAM. U tom video-zapisu imenica vыčitka je prevedena opisno kao izgonjenje demona (a postoji i glagol vыčitыvatь koji znači izgoniti demone).

Za egzorcizam znamo zahvaljujući romanu „Isterivač đavola (Egzorcist)“ Vilijama Pitera Blatija i filmu Vilijama Fridkina nastalom prema romanu.

Kao što vidimo, jedna reč je slovenska, ali rusko-ukrajinska, dok je druga latinska. Srpske reči za to nema.

Dok su veliki, Rusi i Latini, isterivali đavole, mi mali smo igrali u drugoj ligi, iskopavali smo vampire.

MILEŠEVA. Kad smo već kod hadžiluka... Jedna naša turistička agencija poziva na „pokloničko putovanje u manastir Mileševa“, pa kaže da je organizovana „vožnja ka manastiru Mileševa“.

Da li se može reći „ka manastiru Mileševa“? Može, tu je u pitanju skraćenje, pun iskaz bi bio „ka manastiru (koji se zove) Mileševa“.

Profesor Egon Fekete ipak daje prednost sintagmi „ka manastiru Mileševi“, da obe imenice budu u kosom padežu.

MOLEBAN. „Neposredno po završetku molebana, tačno u ponoć, biće organizovan vatromet“, na jednom portalu su tako pozvali Beograđane na prisustvuju dočeku srpske Nove godine.

Ovde nas interesuje imenica moleban. To je crkveno bogosluženje u hramu pre ili posle liturgije.

A kakva je promena te imenice? U više navrata je upozoravano (Terzić, Klajn) da je ovde „a“ nepostojano i da je promena moleban/molebna/molebnu, dakle bez „a“.

Znači, vatromet je posle molebna. A da li je vatromet neophodan i u takvoj prilici, ne znam, to pitanje ne spada u nauku o jeziku.

ABISINSKA CRKVA. U „Velikom rečniku novih reči“ Đorđa Otaševića našao sam odrednicu Abisinska crkva.

Reč Abisinija je zapravo vrlo stara i označava etiopsko carstvo koje je obuhvatalo današnju Etiopiju i Eritreju.

A Abisinska crkva je, prema Rečniku, „pravoslavna crkva sa sedištem u Adis Abebi, uglavnom monofizitska ili dohalkidonska, na čijem čelu je patrijarh Etiopske pravoslavne crkve“.

Odrednica je ilustrovana primerom: „Kako kod Kopta, tako i u Abisinskoj crkvi liturgijsko stvaralaštvo (...) nije zamrlo.“

Valjda ovoga puta posle neće biti vatrometa.