Taksi ili Car Go, pitanje je sad?

Procenjujući valjda da nije dovoljno što blokiraju ulice od 12 do 16, kad je većina Beograđana na poslu, prete nečim mnogo gorim – blokadom u saobraćajnim "špicevima".

Svakom stanovniku srpske prestonice već od same pomisli na to, diže se kosa na glavi. Kao da im nije dovoljno što, i u normalnim okolnostima, sate i sate gube pokušavajući da stignu od tačke A do tačke B...

Zarobljeni u prepucavanju "taksista starosedelaca" i pomalo fantomskog udruženja Car Go (koje, kako sami kažu, ne pruža taksi nego usluge "pomoći na putu") Beograđani su ponovo žrtve sukoba koji ih se ustvari veoma malo tiče.

Zaista, koliko često prosečan stanovnik Beograda koristi taksi ili traži " pomoć na putu"?

Biću slobodna (i izvinjavam se onima koji misle drugačije) da odgovorim – vrlo, vrlo retko, tačnije, samo u kriznim situacijama (bolnica, ponekad do  autobuske ili železničke stanice i sl).

Jasno je da su te usluge za nas preskupe,  a ni ljubaznost vozača nije baš na nekom nivou. Ja lično sam to "zadovoljstvo" poslednji put imala letos. Vožnju od pet kilometara platila sam skoro hiljadu dinara, nisam stigla na vreme zato što smo išli najdužim mogućim putem, a na gotovo 40 stepeni taksisti nije palo na pamet da uključi klimu iako je vozio prilično luksuzan "mercedes".

Dakle, za nas, obične smrtnike, čitav ovaj sukob prilično je apstraktan, ali njegove posledice su itekako stvarne.

U strahu od onog što će se dešavati narednih dana, ostaje nam samo da taksiste i njihove suparnike iz Car Go podsećamo da smo tu i da nam njihovo "inaćenje" zagorčava život.

Kad ponovo krenu u blokadu neka pomisle samo na to koliko njima smetaju zatvorene ulice, mitinzi, protesti koje neko drugi organizuje...

Dok se ne urazume i jedni i drugi ili ih ne pomiri neko treći, raduje nas jedino vremenska prognoza jer... na 25 stepeni i prinudna šetnja mnogo se lakše podnosi.