Ne volim blokade, ali ne mrzim taksiste

Blokada grada koju sprovode taksisti je mučna. Kao i svaka blokada grada. Ali, mi živimo u društvu u kome skoro tri decenije kukamo što nismo naterali Miloševića da napravi Tjenanmen 9. marta pa bi sve bilo drugačije, što nismo istrajali u ovom ili onom šetanju.

I sad kad neko istrajava i primenjuje brutalna sredstva za svoje ciljeve, odjednom ta nam blokada smeta.

Pa budim realni, svaka blokada smeta. Ja sam se radovao svakom protestu 1996. na 1997. i išao u šetnju, ali onda je jedan dan trebalo da baka stigne u hitnu pomoć a bilo je blokirano zbog protesta pa mi je zasmetalo.

Dakle, jednog dana sam psovao protest na koji sam inače išao. Dešava se.

To što nama nešto nije važno ne znači da drugi nemaju pravo da se za to bore.

Da li je način borbe adekvatan? Ko sam ja da sudim?

Šetao sam jer su ukrali glasove Vuku Draškoviću onomad, stvarno nema glupljeg razloga za protest od toga. Nemam pravo da ikoga osuđujem. A ni narod koji je koliko pre dve godine šetao jer je bio tužan što na izborima nije pobedio Saša Janković...

Drugo, cena goriva je kod nas toliko visoka da CarGo nikada neće smanjiti cenu upola kao Uber recimo u Americi. Sada je ta cena 10-15 posto niža.

Taksi udruženja sama po sebi treba da se koriguju, njihova prava i obaveze treba da se redefinišu i poštuju, to je nesporno, ali CarGo ne donosi olakšanje za džep građanina jer je danas u Beogradu ako se krećeš po centru grada, manji broj puta, već isplativiji nego automobil kad se zaračunaju svi troškovi.

Samim tim, ako cena goriva bitno ne padne ove "gig economy" (tezga - usputni posao koji se obavlja uz pomoć interneta) akcije nikada neće biti bitno jeftinije.

Treće, liberalizacija tržišta uvek dovodi i do liberalizacije usluge i do liberalizacije položaja radnika.

Mi kao potpuni provincijalci padamo na draži "gig economy" i kad se posao radi preko mejla ili aplikacije mislimo kao da smo konstruktori aplikacije a ne ljudi koji svojim kolima vozaju narod po gradu za manje para nego taksisti.

Kada se iz priče o Uberu izbaci element aplikacije zvuči mnogo manje seksi i hip nego s njom.

Da li sad treba uništiti jednu profesiju gde se plaćaju porezi i ide se u penziju da ne bismo uštedeli ništa i uveli desetine hiljada ljudi u nešto potpuno neizvesno?

Četvrto, navešću jedan slučaj od juče koji umnogome sumira sjaj i bedu CarGo.

Išao sam na poslovni sastanak i kolega me je pokupio CArGo autom.

Bio je to neki nov "reno", vozač jako lepo obučen, sve besprekorno čisto, spolja i iznutra.

Nije čak bio ni sasvim neupućen kuda da vozi, mada vidi se da nije profi a kao što znamo GPS u centru ne pomaže jer bager radi brže od satelita.

Elem, dolazimo mi na pedeset metara od destinacije i tu nas on ostavlja. Blizu je.

Pedeset metara. Nije mnogo. Ali to nije naša destinacija. I tih pedeset metara su blatnjavi, neasfaltirani i neravni. I on ne bi tuda da vozi.

Da je taksista, ne bi stao tu već bi došao gde treba. Da je taksista a da neće da vozi tu gde sam mu rekao, došlo bi do rasprave pa bi nas dovezao.

Ali šta raditi sa čovekom iz CarGo koji prosto hoće da bude profi ali ipak više ceni svoj auto nego cipele mušterije.

U povratku sam zvao taksi. Došao je u milimetar gde treba. U razrovano blato.

To je ta razlika kao kad se pije pivo ispred radnje ili u kafani. Jako je slično ali prodavačica ipak nije konobar.