Kafka (ne) stanuje ovde

Pražani, uostalom, sa dosta samouverenosti kažu da Kafkino delo nije moglo nastati nigde drugo, do u Jozefovu, jevrejskom kvartu Praga, gde je Kafka jedino mogao osetiti specifičnu težinu teskobe koja je bila neophodna za njegovo delo. I zaista, čak i površni turisti danas mogu primetiti uske i ćoškaste praške uličice u starom gradu koje vode nekud u krug uvijajući se...

Kafka je, dakle, nema sumnje mogao nastati jedino u Pragu. Ali, kakav je on život tu živeo? Zaposlio se u osiguravajućem društvu koje je isplaćivalo nadoknade obogaljenim radnicima i svakodnevno se susretao sa nesrećom, svojom i tuđom.

Zarana je zaražen bacilom tuberkuloze, te je već od mladosti bio redovni gost raznih sanatorijumima, sa čudesnim vazduhom i eliksir-vodom. U jednom takvom, u mestu Kirling u Austriji, 1924. godine je i izdahnuo, ostavivši svoje neveliko literarno zaveštanje prijatelju Maksu Brodu, sa uputstvom da sve rukopise spali.

Brod je, međutim, bio veroloman prijatelj, te nije ispunio zavet. Kafka tako postaje klasik, pa i više od toga; savremeni literarni profeta, pa i više od toga; način razmišljanja i gledanja na svet, pa i više od toga...

I tako stižemo do današnjih dana. Ko nije čuo za Kafku? Drugo je pitanje koliki je broj njih čitalo i zavolelo njegove koštunjave romane, ali to i nije toliko bitno. Ima li ikog ko ne bi voleo da ima šolju sa Kafkinim očima, plakat sa njegovim likom, agendu za 2020. sa...

Kafka je, očigledno, danas svima potreban kao lik, kao gedžet, kao pojam. Bio je blagonaklon prema svom gradu iz kojeg je izašao samo da bi se lečio i najzad umro, i ostavio mu brojne adrese na kojima je stanovao (njih čak šesnaest). Gotovo sve one danas su pretvorene u neke izložbene prostore, ali dve posećuju svi turisti.

Najbliža izložba posvećena Francu Kafki nalazi se u jednoj ovećoj prostoriji na Kafkinom trgu, u prizemlju jedne od zgrada gde je stanovao. Za 1,80 evra posetilac može videti faksimile pisama, stare fotografije, i nekoliko knjiga - ali gotovo ni jedan originalni dokument. Tu su, naravno, suveniri i obavezni „Proces" na nekoliko svetskih jezika (moderna izdanja).

Svakom koga razočara ovakva postavka, nudi se Kafkin muzej na suprotnoj strani Vltave, na Maloj strani. Muzej se reklamira na ulici, u metrou i tramvaju, pa posetlac s razlogom smatra da će tamo naći „sve od Kafke".

Ulaz u muzej košta značajnih šest evra, a posetilac koji kupi kartu nemalo je razočaran, jer za veću cenu ulaznice dobija uglavnom još jednom foto-kopije dokumenata, faksimile rukopisa i obaveznih gorkih pisama ocu Jozefu K. U središnjem delu muzeja emituje se film koji prikazuje iskrivljene prizore Praga (valjda da bi se potcrtao Kafkin ekspresionizam), a dugačkim naspramnim zidom dominira genealoško stablo porodice Kafka. Za znatno višu cenu ulaznice i ovde se, dakle, dobija samo prigodno.

Ipak, ono "sve od Kafke" može se pronaći u muzejskoj prodavnici. Tamo nema samo blokčića, magneta za frižidere, pokazivača za knjige, gumica i olovaka sa Kafkinim likom, već i mnogo drugog. Piscu ovih redova najkafkijanskijim učinio se podmetač za vruće šerpe sa Kafkinim likom.

Sa tako pomešanim osećanjima stiže se na kraj ili početak ove priče, pošto komercijalizacija pisca "Procesa", "Amerike" i "Zamka" očigledno nema kraja. Što ga građani 21. veka budu manje čitali, to će se on činiti mističnijim u njihovoj glavi i želeće da imaju "nešto od njega" kao talisman ili obično podsećanje na nekoliko lepih dana provedenih u Pragu.

Zato mnogi ne idu samo u muzeje, nego žele da u kafeu "Kafka" u Širokoj ulici u jevrejskom delu grada, popiju "kafu Kafka" (sastav: neskafa, liker od mente, ubućkano mleko), ili da ispiju jedan „apsint Kafka" u kafeu "Luvr" gde se nesrećni pisac najčešće sastajao sa svojim najbližim prijateljem Maksom Brodom.

Ako se naposletku neko upita da li Franc Kafka stanuje u Pragu, mora mu se odgovoriti dovosmisleno: Kafka (ne) stanuje ovde.