I ja sam bila navijač, a onda sam shvatila koliko je to besmisleno

Ne zanima me Partizan. Podjednako me ne zanima ni Crvena zvezda. Kada sam bila klinka bilo je drugačije, kao i svi mladi želela sam da pripadam nečemu ili nekome.

Kada sam se opredelila za Partizan, počela sam da pratim sport. Bilo je to, igrom slučaja, nakon Svetskog prvenstva u Indijanapolisu.

Sećam se da smo izgubili najveći broj utakmica u pripremnom periodu, a ni u delu takmičenja po grupama nismo blistali. Onda je došlo četvrtfinale sa Amerikancima. Kada smo gubili sa 15 poena, otišla sam da spavam.

Nervirala sam se, bila sam uverena u poraz. Mislim da sam tada počela i da psujem. Nakon desetak minuta, tata je uleteo u sobu i rekao da smo pobedili. Sreći nije bilo kraja.

Isti scenario i u finalu sa Argentinom. Ležim u krevetu i slušam kako Divac promašuje slobodno bacanje. Ali snimak je bio odličan.

Onda sam počela aktivno da pratim košarku, Partizan i Miloša Vujanića, koji mi je bio omiljeni igrač. Malo me je blam da priznam da sam čitala sve što su mediji pisali o njemu, sve njegove intervjue i zalepila poster s njegovim likom na zid. Sećam se da sam čuvala neki novogodišnji broj Večernjih novosti u kojima je bila fotografija njega kako kači ukras na jelku.

Sada kada gledam na taj period, uopšte mi nije jasno zašto su me toliko potresali porazi, zašto sam napuštala prostoriju ako bih shvatila da tada dajemo više koševa, i skakala od sreće na trojke.

Činjenica je da sam tih godina postala nervčik. Bar da sam imala korist od tog navijanja. Niti sam ja sportista, niti od toga zarađujem.

Zaprepašćuje me činjenica da veliki broj odraslih ostrašćeno prati sport. Da organizuju svoj život prema utakmicama, da psuju protivnike, da vređaju one koji misle suprotno, da provociraju misleći da će svojim slavljem posle derbija nekom drugom da stanu na žulj. A mene baš briga.

S druge strane, simpatično mi je kada vidim mog muža kako čita vesti iz NBA, komentare čitalaca, stručne tekstove, analize, prati statistiku. U šest sati ujutru već je odgledao najbolje poteze i informiše me o transferima. Apsolutno me ne zanimaju tamošnji timovi i igrači, ali mi se dopada njegova strast prema sportu.

Za reprezentaciju navijam i radujem se pobedama, mada ne plačem na poraze. Pratiću i ovo Svetsko prvenstvo, bez interesa. Ipak pripadam grupi Srbija.