Simbol korupcije u Nemačkoj za koji se malo zna

"Hajmo da ispišemo istoriju", glasio je slogan Aerodroma "Berlin-Brandenburg", kada je početkom ove decenije njegovo tadašnje rukovodstvo najavljivalo da se "najmoderniji aerodrom u Evropi otvara u junu 2012. godine".

I zaista, i pre otvaranja ovaj aerodrom je ispisao istoriju, ali crnim slovima i to istoriju skandala i spornih građevinskih poduhvata Nemačke.

Za ovaj svojevrsni nemački "Skadar na Bojani" malo ljudi van Nemačke zna, iako on već duže vreme preti da naruši ugled Nemačke kao štedljive, precizne, nekorumpirane države, koja u velikim projektima angažuje kompetentne stručnjake koji se drže propisanih normi.

Međutim, svako ko je sleteo na aerodrom "Tegel" ili aerodrom "Šenefeld" sigurno se zapitao kako to da tromilionska prestonica najjače evropske ekonomije ima tako male vazdušne luke, od kojih prva i arhitektonski liči na svojevrsni povratak u vreme Hladnog rata kada je služio za snabdevanje hranom Zapadnog Berlina.

Nemci, pak, vrlo dobro znaju odgovor na to pitanje. Razlozi leže u tome što je otvaranje novog aerodroma, koji će nositi ime Vilija Branta, odlagano nekoliko puta, dok su troškovi izgradnje sa probitne 2,8 milijarde evra skočili na 5,4 milijarde, a potom na oko osam milijardi evra plaćenih iz budžeta grada Berlina, pokrajine Brandenburg i saveznog nemačkog budžeta.

I dok mnogi građani ne veruju da će ovaj aerodrom uopšte biti ikad otvoren, svima je jasno da je u pitanju zapravo ogromna korupcionaška afera, koja je samo delom razjašnjena u sudskom procesu 2016. godine.

Jedan od šefova priznao da je korumpiran

Tada je nemačka javnost saznala da je na suđenju Fransis G, koji je bio jedan od šefova državne firme "Aerodrom Berlin-Brandenburg" (FBB), priznao da je na parkingu kod auto-puta nešto pre Božića 2012. primio mito od jednog uposlenika firme "Imteh", jednog od brojnih izvođača radova.

Ova kompanije je bila zadužena, između ostalog, za protivpožarnu zaštitu aerodroma, koja je jedan od glavnih razloga zašto se godinama odlaže otvaranje ovog u potpunosti završenog aerodroma.

"Uzeo sam 150.000 evra, tri štosa novčanica od po 500 evra u koverti. Ali, nisam obećao nikakve konkretne pregovore (o novoj ceni redova), već samo dobru volju u toku provera 'Imtehovih' zahteva za dodatnim troškovima. To je bilo pogrešno", rekao je Fransis G, kojeg je sud nekoliko meseci kasnije osudio na tri i po godine zatvora i plaćanje novčane kazne od 150.000 evra.

FBB je inače pristao da "Imtehu" plati još 25 miliona evra zbog "povećanja cene radova", a konzorcijumu u kojem je učestvovao i "Imteh" još 41 milion.

Firma "Imteh" je 2015. otišla u stečaj, a pred sudom su se pojavila i dva nekadašnja rukovodioca u ovoj kompaniji, koji su potvrdili navode o davanju mita.

"Znao sam o podmićivanjima i duboko žalim zbog toga", rekao Klaus B. koji je pak tvrdio da oni nisu nudili mito nego da im je tražen keš u zamenu da za to bude odobren njihov zahtev za dodatnom naplatom, bez prethodno provere opravdanosti povećanja cene.

Međutim, ovaj sudski proces nije rešio probleme kako omogućiti da završeni novi aerodrom bude popravljen tako da prođe sve kontrole i dobije upotrebnu dozvolu.

Pre četiri godine, tadašnji direktor aerodroma Karsten Milenfeld je na sastanku u pokrajinskom parlamentu Brandenburga rekao da se ispostavilo se da je u izgradnji korišćen nepouzdan penast beton, pa je neophodno da se čak 600 zidova sruši ili doradi kako bi bili u skladu da standardima protivpožarne zaštite.

Upravo je "Imteh" bio zadužen za protivpožarnu zaštitu. Osim toga, u jednom trenutku 2016. nadzorni organi su naredili "momentalni prestanak rada u celokupnom prostoru koji je pod krovom terminala", budući da su utvrdili da su tri od 20 plafonskih ploča opasne jer su na njima preteški ventilatori.

Da cela izgradnja deluje kao jedna obična farsa potvrđuje niz dodatnih afera. Otkriveno je da je državna firma FBB proširila teritoriju aerodroma tako što je kupila još 100 hektara zemlje i to za 200 miliona evra što je bila previsoka cena.

Kupljeno zemljište se ni dan danas ne koristi, a FBB je dala i milione za zvučnu izolaciju oko 2.000 stanova u okolini aerodroma.

Međutim, ispostavilo se da je loše urađena izolacija pa je na kraju umesto planiranih 157 miliona evra potrošeno čak oko 600 miliona.

Kako je FBB imala problema sa sve većim troškovima, odlučeno je da se delom privatizuje što se na kraju završilo na sudu, a iz džepova poreskih obveznika plaćena je milionska odšteta koncernu, koji je na sporan način najpre dobio, a potom izgubio posao.

Farsičnost cele priče o aerodromu, koji bi trebalo da nosi ime kancelara Vilija Branta, nadopunilo je to da je direktor izgradnje Manfred Kertgen smenjen jer je otkriveno da je on, umesto da se bavi ovim mamutskim projektom, na poslu pisao svoju doktorsku disertaciju.

Otpušten je, ali je i dobio otpremninu od 180.000 evra, što je samo mali deo ogromnih nepredviđenih troškova u koje se zasad ne ubrajaju moguće tužbe za odštetu koje mogu da podnesu lanci prodavnica i servisi, koji su odavno unajmile prostorije u neotvorenim aerodromu.

Da nemački mediji ne preteruju kada kažu da je ovaj projekat "groblje za milione" svedoči i to da je nemačka savezna vlada zajedno sa gradom Berlinom pokušala da spasi ovaj projekat od bankrota tako što je na tržištu kapitala plasirala jednu vrstu finansijskih proizvoda, nadajući da će tako prikupiti novac.

Ali, dogodilo se da je na ovoj berzanskoj spekulaciji zapravo 2010. izgubila 106 miliona evra, a godinu kasnije dodatnih 214 miliona.

Mogućnost rušenja i ponovne gradnje aerodroma

Kada se uzmu u obzir svi pehovi i propusti, ne čudi to da je jedan od u Brandenburgu uticajnih članova stranke kancelarke Angele Merkel, Jens Kepen, predložio da se razmotri mogućnost potpunog rušenja aerodroma i gradnje ispočetka.

Njegovi stranački šefovi su odmah to nazvali "populističkom glupošću", ali bez obzira na često promene direktora FBB i dalje nije sa sigurnošću poznato da li će ovaj aerodrom biti otvoren sledeće godine, kako bi zamenio postojeće berlinske aerodrome "Tegel" i "Šenefeld".

To što je planirano je da godišnje opsluži oko 27 miliona putnika, sa mogućnošću da bude proširen na kapacitet od 45 miliona putnika, i dalje zvuči kao svojevrsna daleka budućnosti, budući da je dobar deo opreme ugrađen pre oko 10 godina zbog nekorišćenja "zreo" za popravku ili zamenu.

Osim toga, u poslednjoj kontroli nadležnih kontrolnih službi, utvrđeno je da i dalje nije rešen problem brojnih zidova koji su izgrađeni od neodgovarajućih ili čak zabranjenih materijala.

"Da li je Nemačkoj potreban Redžep Tajip Erdogan"

Budući da se istovremeno Istanbul može pohvaliti novim mamutskim aerodromom, ne čudi što se pojedini nemački komentatori sve češće pitaju da li je Nemačkoj potreban zapravo Redžep Tajip Erdogan da bi aerodrom u Berlinu bio završen.

Kritičari čak smatraju da će rušenje aerodromske zgrade ipak biti neminovno, ističući pritom da je ceo projekat zapravo simbol rušenja Nemačke kao čvorišta industrijskog razvoja.

Možda je to prejaka ocena, ali činjenica je da je projekat izgradnje aerodroma "Vili Brant" nešto čega se Nemci sve više stide.

Naročito u svetlu činjenice da je u vreme Hladnog rata aerodrom "Tegel", koji sada većinski opslužuje Berlin, izgrađen za samo 90 dana.