Drnč za marendu, kojim jezikom govori srpska vojska

SPAVAONA. Na odsluženju vojnog roka bio sam 2003/04. godine. Pošto sam stigao u kasarnu, nešto pre ponoći, poslali su me u „spavaonu“ da odmorim.

Pa zar nije spavaonica, pitaće neki civil.

U Rečniku MS se kaže da postoji samo spavaonica. Primer iz Andrića: „Čim stignu u kasarnu, odu u spavaonicu.“ Spavaone u rečniku nema.

Tako je to kada rečnike sastavljaju civili, reći će neki vojnik.

To su imenice sa sufiksima -ona i -onica koje spadaju u tzv. mesne imenice. Takve su kupaona i kupaonica, učiona i učionica i sl. Imenicama sa sufiksom -onica daje se normativna prednost, dok sa sufiksom -ona zvuče kao dijalektizam.

Ma svejedno, danas reč ionako ne znači mnogo: tada sam se zakleo da ću braniti Srbiju i Crnu Goru, ali Crnu Goru sada brani neko drugi. Manje posla za mene!

PLAHTA. Već prvog dana nama novim vojnicima („gušterima“) desetar („džomba“) je objašnjavao kako da zategnemo plahtu. Za tu imenicu nisam bio čuo, nego samo za čaršav i posteljinu.

A u Rečniku MS stoji da je to „poveći komad platna za pokrivanje (obično kreveta); čaršav, zastirač“.

Mada ta imenica zvuči hrvatski, našao sam je i kod srpskih pisaca: „Sunce se promolilo nad kućama, nad mrakom zemlje zaleprša u sivini plahta ustreptalog zlata.“ (Jovan Popović)

Kakogod, samo da je zategnuta, inače se komanduje ostav pa sve mora iz početka.

DRNČ. U vojsci se ruča u trpezariji u okviru kasarne. A šta ima za ručak? Drnč.

Reč je o „deterdžentskom rastvaraču naslaga čađi“, koji je služio za čišćenje puške.

Dobro, da ne preterujem, pravi drnč nismo jeli. Ali kad u kuhinji pomešaju sve od prethodnog ručka (nema bacanja!), civil bi to nazvao bućkuriš ili pomije. Za vojnika je to drnč.

Gladni smo bili pa smo sve pojeli.

MARENDA. Posle ručka dobijamo užinu. Marendu.

U Rečniku MS se kaže da je to reč italijanskog porekla, u prvo vreme lokalizam, i znači doručak ili užina.

Stariji primeri su iz dela pisaca iz Dalmacije, dok se kasnije, zahvaljujući vojsci, reč mogla naći i u beogradskim medijima.

Marenda nije bila bogzna šta: najčešće čajni kolutići.

SDO. Ne, nije skraćenica za neku stranku. Partijama nije dozvoljeno da deluju u vojsci.

To je suvi dnevni obrok.

UPRTAČ. Već drugog dana pošto smo došli u vojsku, zadužujemo vojnu opremu: čizme, košulje, bluzu… uprtače. A ponekad i oprtače.

U Rečniku je ipak zabeležen samo uprtač: kaiš koji drži torbu ili ranac na leđima. Može da bude i sam ranac. U vojsci znači samo kaiš.

Tako uprćeni, spremni smo za rmbačenje.

SOŠKA. Zadužili smo i puške, beskrajno ih sklapali i rasklapali, čistili, a onda, kada smo se vratili u zgradu kasarne, dobili smo naređenje: „Oružje u soške!“

I sošku imamo u rečniku, znači „stalak u kojem se drže puške“. Soške su u oružani, a oružanu čuva požarni, a požarnog straža...

Tako je u vojsci. Kod omraženih civila soška je u žargonu pasoš.

Dok jedni pucaju, drugi putuju.

DRUG(I). Iznad soške video sam poruku: „Ne okreći pušku u sebe il‘ drugog, i prazna puška ponekad opali.“

Poruka me iznenadila: zašto bi neko proizvodio pušku, zašto bi je vojnici nosili ako je ne mogu ni u koga uperiti. Ja sam vojnik, ne lovac, pomislio sam tada.

Mora se uperiti u nekoga!

Pitao sam se da li se potkrala greška i da li je trebalo da stoji: „Ne okreći pušku u sebe il‘ druga...“

Danas tako ne mislim. Valjda sam predugo civil.

ODMORITI (SE). E sada se vratite na početak teksta: rekao sam da su me poslali u spavaonu da odmorim. A može li se tako reći, da glagol odmoriti bude bez povratne zamenice se?

Profesor Ivan Klajn tvrdi da je „upotreba preuzeta iz vojničkog žargona, gde vojnici pre podne 'zanimaju, a posle podne 'odmaraju'“.

Profesor Egon Fekete ističe da je pravilno samo odmarati se. Kada izostavimo povratnu zamenicu se, glagol mora biti praćen objektom: odmara noge/leđa/konja...

Vojnik je poručio da mu je potreban odmor i moli profesore da budu malo tiši.