S mamom i tatom u izlazak? Što da ne

Tata je zapalio cigaretu i gledao u martini. Pije on martini, pije martini njega. Moram da priznam da nije delio mamin entuzijazam.

Sa najvećim osmehom na svetu posmatrala je koktel-majstora kako razbija jaje, razdvaja belance od žumanceta, stavlja u šejker. Dozira alkohol, ubacuje pomorandžu. Ona se sa tzv. bartenderom (stara srpska reč) slatko ispričala. Da je vičnija mobilnim telefonima sigurno bi i zapisala recept i snimila proces.

Stalno joj govorim da pozove drugarice i da izađu na kafu, ali ona uvek nađe izgovor. Razumem je, vremenom joj je sve to postalo strano.

Moj tata je, s druge strane, dokaz da kada pređete šezdesetu i kada ste u penziji, život ide dalje. On ima svoju ekipicu sa kojom jednom nedeljno popije piće i priča o starom Beogradu. Jednom sam mu „banula“ na druženje i mogu da ocenim da je izgledao kao šmeker. Želela sam da napišem kao Džejms Bond, ali pošto se ne slaže sa martinijem, to nije umesno.

Oni su više od dve decenije morali da žrtvuju svoj društveni život kako bi imali dovoljno vremena za svoje ćerke, ali i dovoljno novca. Sada ja strahujem – da li ću ja imati vremena, para i snage da postignem balans? Da jednog dana budem dobar roditelj, da ne zapostavim kuću, sebe i društveni život?

Na mojoj pijaci trešnje prodaje baka Lepa, ona je blogerka i vlogerka. Objave na Fejsbuku počinje sa „sestro slatka“, a nedavno je napisala kako je ceo život radila, brinula o deci, ali je nalazila vreme za sebe, noću kada ostali spavaju. Tada je čitala, vezla goblene ili plela. Svojim pratiteljkama je poručila: „Posveti vreme i sebi sestro slatka, ne budi žrtva, već srećna, zadovoljna majka“.

Da život može da se nastavi normalnim tokom pokazuje i moja drugarica koja vodi blog o roditeljstvu. Pre neki dan je na Instagramu okačila fotografiju sa svojim suprugom na Egzitu, uz poruku da to što su sada roditelji ne znači da ne vole da se provedu i izađu na pivo.

„To, iskreno, samo znači da će nam narednog jutra mnogo teže biti da funkcionišemo, iako ćemo se po navici probuditi u 7“. Pomislila sam – svaka joj čast. Ako može ona, možda ću moći i ja.

Ipak, da bih uspela to da postignem, verovatno ću morati manje da pratim objave na društvenim mrežama, da manje gledam serije i otarasim se ostalih jedača vremena. Pronaći ću bar jedan izgubljeni sat dnevno.

Mislim da za sledeći rođendan od mame mogu da tražim koktele umesto torte.