Čovek koji je pokrao Bitlse

Zamislite da ste se probudili u svetu u kojem niko ne zna nijednu pesmu Bitlsa, osim vas. Da li biste odoleli izazovu da budete i Lenon i Makartni?

Prošle sedmice u srpske bioskope stigao je film "Juče" Denija Bojla, po scenariju Ričarda Kertisa, novi naslov u bogatoj filmografiji nadahnutoj Bitlsima.

Ovaj film ima vrlo zanimljivu premisu. Posle misterioznog nestanka struje i pomračenja na globalnom nivou, glavni junak se budi u svetu u kome nema Bitlsa i niko ne zna njihove pesme. Kako je glavni junak dotle neuspešni kantautor, on po sećanju počinje da svira njihove pesme i predstavlja ih kao svoje i time stiče globalnu slavu, međutim, tako krupna laž ima preveliku cenu.

Gde se ovaj film nalazi u odnosu na aktuelne tokove rokenrola na filmu?

Pa, negde između biografskih džuboks mjuzikala kao što je "Boemska rapsodija" i kritički intoniranih fantazija o usponu fikcionalnih rok zvezda kao što je "Zvezda je rođena". Oslonjen na poznate pesme, "Juče" razrađuje jednu fantaziju o izmenjenom svetu i okolnostima koje dovode junaka u veliko iskušenje.

Ljubitelji muzike naravno posle gledanja ovog filma odmah su otvorili pitanje da li se svet bez Bitlsa dovoljno razlikuje od onog koji poznajemo.

Romantici i marksisti 

Romantici među nama smatraju da je razlika nedovoljna i da bi svet bez Bitlsa morao biti mnogo strašnije mesto u svakom pogledu. Marksisti pak misle da je razlika sasvim dovoljna jer jedan pojedinac ili grupa nisu dovoljni da promene vrlo složene tokove istorije.

Ključno pitanje glasi zapravo koji deo karijere Bitlsa jeste suštinski nezamenjiv i potpuno autentičan, odnosno koji deo njihovog rada nije bio deo šireg talasa gde su se i drugi muzičari bavili nečim sličnim.

Uostalom, i sami Bitlsi su na samim počecima svirali kao deo talasa i nije teško zamisliti da bi neke pesme slične njihovim ranim hitovima uspeli da naprave Badi Holi ili Bič bojsi.

Slično važi i za neke sporije, sentimentalnije pesme poput naslovne koju je moguće zamisliti u pesmarici Keta Stivensa odnosno Jusufa Islama.

Ipak, taj trenutak u kome je rokenrol dignut na nivo umetnosti, i uvođenje eksperimenta u formu čini se kao autentični doprinos Bitlsa.

Otud zanimljivo je da bez Bitlsa u filmu "Juče" nema Oejzisa kao njihovih doslednih fetišizatora, ali recimo ima Rejdioheda, koji su praktično sledili pristup Bitlsa u prilazu svom umetničkom radu.

Pa ipak, lakše je zamisliti okolnosti u kojima će Noel Galager jako zavoleti neki drugi bend nego one u kojima Rejdiohed prave značajnu karijeru bez uzora u liverpulskoj četvorci.

No, činjenica da "Juče" pobuđuje žustre rasprave samo potvrđuje da je ova romantična komedija smeštena u okolnosti jedne alternativne muzičke istorije ispunila svoj cilj i pored vrhunske zabave otvorila i prostor za polemiku o zaostavštini Bitlsa.

Posledice po Bisti bojse i Lepu Brenu 

Kad je o filmu reč, svakako da bi svet bez Bitlsa bio drugačiji.

Možda bi nepostojanje pesme "Helter Skelter" spasilo život Šeron Tejt, sprečilo masakr Čarlsa Mensona i učinilo novi Tarantinov film "Bilo jednom u Holivudu" potpuno drugačijim?

Svakako da ne bi bilo filmova kao što je "Čepi" Nila Blomkampa u kome južnoafrički duet Di Antvord igraju same sebe u fikcionalizovanoj naučnofantastičkoj priči o robotima, svakako da bi spotovi Bisti bojsa bili mnogo manje maštoviti, pitanje je da li bi Bejonse snimila "Limunadu" – vizualizaciju svog albuma emitovanu pre nekoliko godina na HBO, i da bismo Lepu Brenu gledali u "Tesnoj koži" i "Nema problema", ali ne i u "Hajde da se volimo".

Posle dužeg vremena na repertoaru imamo film koji zaslužuje pažnju i zbog utiska koji ostavlja i zbog pitanja koja otvara. U vremenu kada su bioskopi preplavljeni filmovima nastalim na bazi ideja iz drugih formata, pojavio se jedan koji crpi svoj sadržaj iz rokenrola ali je po mnogo čemu upravo povratak onome što je sveže u načinu razmišljanja.

Uostalom, sam Deni Bojl je odbio da snima 25. film o Džejmsu Bondu da bi uradio "Juče", i u njime ostavio dublji trag od onog koji prave već potrošene franšize.

Važno je na kraju napomenuti – rokenrol na filmu se budi, ali obrni-okreni za razliku od prošlih vremena kada su bioskopske projekcije bile put da nova muzika dođe do publike, sada su to muzejske teme, rekonstrukcije života davno afirmisanih izvođača i uživanje uz stare pesme. Format rokenrol filma je oživeo ali izgleda da sam rokenrol još uvek nije.

Bojl i Kertis na neki način govore i o toj temi u ovom filmu.

Uzmite sve to u obzir kada budete ovih dana išli u bioskop.

broj komentara 4 pošalji komentar
(petak, 12. jul 2019, 14:14) - anonymous [neregistrovani]

odgovor Sale Vidikovac

Nije tačna tvrdnja da muzika Bitlsa ne izaziva kod današnjih mladih ljudi. Upravo suprotno. Raspitajte se u prodavnicama CD u Beogradu čije grupe muzički diskovi su i dalje najprodavaniji. Današnji klinci otkidaju na muziku Bitlsa. Pogledajte koncert grupe Best Beat (koja izvodi muziku Bitlsa) u Kolaracu i kako bebe i mala deca reaguju na njih. Muzika Bitlisa se i danas sluša i neki njihovi albumi (npr. Revolver) su i dalje neprevaziđeni i tehnički inovativni iako su snimljeni pre 50 godina. Jedina prava revolucija koja se desila u svetu (i posle koje ništa više nije bilo isto) bila je muzika Bitlsa. Svako poštovanje za različitost muzičkih ukusa i lično mišljenje ali činjenice se ne mogu ignorisati.

(petak, 12. jul 2019, 01:43) - Sale Vidikovac [neregistrovani]

@ @ Sale Vidikovac

Shvatanja umetnosti i ukusi su različiti tako da na tu temu zaista ne postoji nikakvo "objektivno utemeljeno mišljenje". Utoliko ste u pravu da moje, kao i vaše mišljenje, po definiciji nije "objektivno utemeljeno" jer to ni ne može da bude. A ima muzike (ne bendova već muzike, što je velika razlika jer i najslavniji bend može da izbaci đubre od muzike) koja je zaista za sva vremena i koja prolazi i kod današnjih klinaca kao i kod nas pre 50 godina. Tu uglavnom ne spadaju Bitlsi. A za vašu informaciju, iako sam ceo vek proveo u Beogradu, uopšte ne znam za taj "Balkan bend" i nikada nisam čuo nijednu pesmu od tog za vas poznatog benda. Očigledno imamo različite ukuse. Pozdrav.

(sreda, 10. jul 2019, 11:45) - anonymous [neregistrovani]

@ Sale Vidikovac

Nisi vredan kritike jer iznosis misljenje neutemeljeno na bilo koji objektivan nacin. Sta bi bilo kad bi svi trosili vreme na kritiku ukusa. O tome se ne raspravlja. A koji je to bend za sva vremena, po tebi? Balkan bend?

(sreda, 10. jul 2019, 04:35) - Sale Vidikovac [neregistrovani]

Beatles

Sa rizikom da budem kritikovan od mnogih, ali Bitlsi uopšte nisu bilu ni tako dobri ni tako važni ni tako "genijalni" kako ih neki opisuju. I da ih nije bilo, ne bi se dogodilo ništa. Oni su bili samo jedna u nizu klasičnih grupa iz tog vremena koje danas samo nešto znače nekim penzionerima, i ne izazivaju neke velike emocije kod današnjih mladih ljudi. Postoji muzika koja je za sva vremena i muzika koja ima ograničen rok trajanja. Bitlsi su klasičan primer muzike sa ograničenim rokom trajanja. Oni su danas beznadežno prevaziđeni. A šta o njima misle neki "marksisti" je još manje interesantno. Marksizam dokazano nije nauka, nego religiozno verovanje jedne prevaziđene (i veoma opasne destruktivne) sekte. Šta raspršeni ostaci te propale sekte misle o bilo čemu je danas beznadežno irelevantno. Zašto se oni uopšte pominju u ovom kontekstu?