Ima li života posle abortusa

Sredinom maja u nizu američkih država, poput Alabame, usvojeni su zakoni koji zabranjuju abortus čak i u slučaju silovanja ili incesta, osim ako trudnoća predstavlja opasnost po život majke. Za doktore koji prekrše zakon predviđena je kazna i do 99 godina zatvora.

Uprkos tome što su usvojeni zakoni protivustavni, oni su doneseni sa veoma preciznom namerom – da obore odluku "Rou protiv Vejda", kojom je američki Vrhovni sud presudio da je zabrana abortusa protivustavna i da pravo na privatnost omogućava trudnici da bira da li će obaviti abortus.

Kada je odluka usvojena 1973. godine, sedam od devet sudija glasalo je za nju i ona je jedna od najvažnijih i najkontraverznijih odluka američkog Vrhovnog suda u njegovoj istoriji. Odluka je imala i velikog uticaja na zakonodavstva drugih država širom sveta.

Pošto su pomenuti novousvojeni zakoni protivni njoj, o njihovoj ustavnosti će se najverovatnije ponovo izjašnjavati Vrhovni sud, samo što su ovaj put stvari drugačije.

Od dolaska Donalda Trampa na vlast u Vrhovni sud SAD imenovana su dvojica izuzetno konzervativnih sudija, Nil Gorsič i Bret Kavano, čiji bi glasovi mogli da prevagnu kada se bude odlučivalo o novim zakonima.

Ponovno raspravljanje i usvajanje konzervativnih zakona u ovom trenutku u SAD nije nimalo slučajno. Tramp je na krilima glasova tvrdokornih hrišćana i došao na vlast, a sada im uzvraća za podršku.

Kriminalizacija abortusa

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije godišnje se obavi 25 miliona "nebezbednih" abortusa, najčešće u zemljama u kojima su zakoni po tom pitanju strožiji.

Istraživanje je pokazalo da u zemljama gde je abortus zabranjen ili dozvoljen samo u uslovima opasnosti po život majke, tek jedan od četiri abortusa se obavi na bezbedan način. Nasuprot tome, u zemljama u kojima je dozvoljen, devet od 10 abortusa se obavi na medicinski prihvatljiv način.

Osim toga, Svetska zdravstvena organizacija ističe da ograničavanje pristupa abortusima ne smanjuje njihov broj.

Usvajanje novih zakona u američkim državama odjeknulo je širom sveta. Udahnulo je život zagovornicima zabranjivanja abortusa u Poljskoj, Austriji, Severnoj Irskoj. Žustra debata povela se i na Malti, a ruski patrijarh Kiril je pre desetak dana pozvao da se postupi isto kako bi se Rusija izborila sa sumornom demografskom slikom.

Pod sličnim izgovorima se i u Srbiji često vodi polemika o potencijalnom ukidanju abortusa, a žene se nazivaju "čedomorkama".

"Pravo na privatnost, bilo da je ustanovljeno pod konceptom ličnih sloboda, ograničenja državne intervencije ili zaštite ljudskih prava, dovoljno je široko da obuhvati i odluku žene da li da prekine svoju trudnoću", navodi se u odluci "Rou protiv Vejda" Vrhovnog suda SAD.

Počinjući od pretpostavke da žene nisu stvari (za šta su morale grčevito da se bore i često zbog toga kroz istoriju plaćale svojim životima), treba prihvatiti činjenicu da žene nisu hodajući inkubatori koji nemaju prava da raspolažu svojim telima.

Naprotiv, žene su ljudska bića čija su prava neprikosnovena i zagarantovana. Sama činjenica da se neko ljudsko biće primorava na nešto protiv svoje volje veoma je uznemirujuća.

Gorepomenuti zakon iz Alabame ne predviđa mogućnost abortusa ni u slučaju silovanja, što znači da silovanu ženu, koja je ostala trudna, sada sopstvena država primorava da nosi dete svoga silovatelja.

Još apsurdnija je činjenica da pojedine američke države žele da kažnjavaju lekare koji izvrše abortus oštrije nego silovatelje.

Načelo tri tromesečja

Odluke o zabranjivanju abortusa se često pravdaju argumentom da "abortus ubija bebe". Zagovornici zabrane tvrde da život počinje po začetku, odnosno po oplodnji jajne ćelije.

U odluci "Rou protiv Vejda", odlučeno je da se fetus ne može smatrati osobom tokom čitave trudnoće, zbog čega nema zagarantovano pravo na život. Naravno, postoje neslaganja o tome kada fetus postaje osoba.

Da bi razrešio problem, sud je utvrdio načelo tri tromesečja. U prvom država ne može da spreči ženu da prekine trudnoću. Počevši od drugog tromesečja država može da uvede određene restrikcije na abortus, sem ako je život trudnice u pitanju. U trećem se fetus smatra "održivim", odnosno sposoban je za život uz raspoložive medicinske procedure, pa država može da odluči da ga zaštiti.

Statistički podaci pokazuju da se oko 90 odsto abortusa u SAD (i većini razvijenih zemalja) obavi u prvih 12 nedelja trudnoće.

Iz svega ovoga, pitanje da li je i kada fetus osoba, otvoreno je za debatu. Ono o čemu ne može da se raspravlja jeste pitanje da li je žena osoba. Zašto onda američki zakonodavci ne daju prednost ženi u odlučivanju?

Konzervativni senatori koji su izglasali pomenute zakone u sedam američkih država često se pozivaju i na načelo "svetosti života". Njihovo ponašanje u njegovoj zaštiti, međutim, pokazuje da baš i nisu mnogo iskreni.

Senatorka iz Alabame Linda Kolman-Medison predložila je amandman po kojem bi država morala da obezbedi besplatnu medicinsku prenatalnu brigu za one žene kojima abortus ne bi bio dozvoljen novim zakonom. Amandman je, naravno, odbijen sa 23 glasa "protiv" i šest "za".

Konzervativni političari širom SAD redovno pokušavaju da redukuju socijalne izdatke za siromašne majke, glasaju protiv predloga da se uvede plaćeno porodiljsko odsustvo ili dadilje za samohrane majke, smanjuju ili ukidaju finansiranje predškolskih ustanova itd.

Zagovornici "svetosti života" su opsednuti fetusima do trenutka rođenja. Nakon toga, čini se da ih baš briga. Licemerno je pričati o zaštiti života fetusa, a onda raditi na tome da nakon rođenja ima što gore uslove za odrastanje.

Konzervativni hrišćani u SAD tvrde da je svaki život svet jer potiče od boga i samo on ima pravo da ga oduzme.

U direktnoj suprotnosti sa time jeste činjenica da sve države koje su donele zakone protiv abortusa (sa izuzetkom Severne Dakote) imaju instituciju smrtne kazne. Alabama je samo dan nakon usvajanja zakona o zabrani abortusa pogubila robijaša ubrizgavajući mu smrtonosnu injekciju.

Teksaški poslanik Toni Tinderholt hoće da ode i korak dalje, predlažući zakon po kojem bi za abortus mogla da bude propisana i smrtna kazna.

Toliko o "svetosti života"...