Bez skupštinske rasprave tokom kampanje

U narednih mesec dana skupštinska sala će biti prazna. Kraj predsedničkih izbora, osim poslanika čekaju i zakoni u proceduri, njih oko stotinu.

"Većinom su to međunarodni sporazumi i ugovori čija se ratifikacija očekuje. Kada govorimo o konkretnim zakonima, izmenama i dopunama, tu su bili aktivniji narodni poslanici uglavnom opozicioni, tako da njihovi zakoni takođe sada stoje u proceduri", kaže Jovana Đurbabić iz "Otvorenog parlamenta".

Bez potvrde, tako, ostaje i ostavka Saše Jankovića na mesto zaštitnika građana. Posmatrače, međutim, najviše brine odlaganje rasprave o izveštajima nezavisnih kontrolnih tela, koji se očekuju ovog meseca i odlaganje odabira članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije.

"Odbor Agencije treba da ima devet članova, oni sada imaju šest, a da bi odlučivali potrebna je većina, znači pet članova. Ali i od ovih šest, uskoro za četiri člana ističu mandati. Hipotetički, može da se desi da Agencija neće biti u mogućnosti u toku predizborne kampanje da odlučuje, da donosi neke odluke", naglašava Đurbabićeva.

Odluka da skupštinske rasprave ne bude za vreme kampanje je legalna – poručuju iz Cesida. Ali nisu potpuno saglasni sa obrazloženjem.

"Ide u prilog tome da bi se parlament pretvorio u platformu za opozicione stranke, ali objektivno govoreći, u samom parlamentu je daleko veći broj poslanika iz vladajućih stranaka i nekako bi bilo prirodno da parlament, čak i u vreme izborne kampanje, postane jedno mesto gde bi se sučelili različiti politički stavovi, sve u nekom dobrom parlamentarnom duhu", ističe Bojan Klačar iz Cesida.

Iako i u Cesidu svesni da bi se, dok traje predsednička kampanja, u parlamentu najmanje govorilo o dnevnom redu, tvrde: ima mehanizama da se to spreči.

"Poslovnik je bitno restriktivniji nego što je bio u prošlosti i sasvim sigurno da postoji određen način da se nepotrebni govori ili poruke na određeni način sankcionišu", navodi Klačar.

Odluka Maje Gojković nije presedan. Skupština nije radila tokom prvog i drugog kruga propalih predsedničkih izbora 2002. godine, kao ni 2003. godine. Kada smo poslednji put birali predsednika Republike, tadašnja predsednica parlamenta Slavica Đukić Dejanović odložila je zasedanja, osim u hitnim slučajevima, kako bi se izbeglo da se skupštinska sala koristi u predizborne svrhe.