Više od 24.000 preduzeća bez zaposlenih

Od 92.157 firmi koje su predale završni račun, čak 24.370 nema nijednog zaposlenog, a nešto manje ima samo jednog kome se isplaćuje zarada. Praksa srpskih gazda da otvaraju firmu bez radnika nije neuobičajena, pa čak ni protivzakonita.

Ovu mogućnost zato, neretko, zloupotrebljavaju biznismeni koji otvaraju fantomske firme zbog pranja para, ali i pojedinci koji su specijalizovali "feniks" poslovanje da bi se nekažnjeno izvukli iz dugova. Oni svoju prezaduženu firmu namerno guraju u stečaj, a prethodno su sve što je vredno preneli na novoosnovano preduzeće, najčešće bez zaposlenih.

Najviše preduzeća bez ijednog zaposlenog, poslovalo je lane u sektoru trgovine na veliko i malo, sledi prerađivačka industrija, pa stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti.

Oni koji posluju legalno, s nestrpljenjem iščekuju formiranje registra diskvalifikovanih lica, na osnovu koga će moći da se zabrani osnivanje novih firmi svakome ko je već upropastio bar jednu.

U Srbiji nikada nije bilo lakše osnovati preduzeće, jer registracija društva sa ograničenom odgovornošću košta svega 100 dinara. Međutim, Zvonko Obradović, direktor Agencije za privredne registre, ističe da fantomska firma ne nastaje registracijom.

"Fantomska firma nastaje načinom poslovanja koje podrazumeva volju za kršenje zakona i izbegavanje plaćanja obaveza državi i poveriocima", ističe Zvonko Obradović, direktor Agencije za privredne registre.

"Na ovom planu su veoma opasne kompanije, takozvani perači novca, gde se procenjuje da se oko pet odsto svetskog bruto društvenog proizvoda realizuje kroz nelegalne tokove novca", ističe Obradović.

Milan Stefanović, stručni savetnik USAID Projekta za bolje uslove poslovanja, objašnjava da se, kao i druga privredna društva, gledano iz ugla legalnosti i etičnosti poslovanja, društva bez zaposlenih dele na ona koja posluju u skladu sa zakonom i dobrim poslovnim običajima i ona koja se ponašaju suprotno.

"Brojnost društava bez zaposlenih može da upućuje na porast 'sive' ekonomije, privrednih prevara, izbegavanja plaćanja obaveza po osnovu javnih prihoda i komercijalnih dugova, pranja novca, zloupotreba i sličnih nedozvoljenih radnji", smatra Stefanović.

"Uz to ide i povećanje nelojalne konkurencije društvima koja posluju u skladu sa zakonom i dobrim poslovnim običajima, čime se podstiče kriza likvidnosti privrede", dodaje Stefanović.

Takođe, brojnost društava bez zaposlenih, kako tvrdi naš sagovornik, može biti i indikator stanja fleksibilnosti radnog zakonodavstva.

Ako nisu predviđene odgovarajuće ugovorne forme rada i ako je radni odnos skup zbog visokog učešća poreza i doprinosa, naručilac posla i izvršilac posla su skloni da se dogovore da "radnik" osnuje posebnu firmu preko koje će obaviti posao, odnosno realizovati projekat, umesto da bude u nekoj formi radnog odnosa kod naručioca posla.

Zakon i nadzor

"Sprečavanje nelegitimnih društava bez zaposlenih, "fantomskih" i "feniks" društava zahteva skup mera, a jedna od njih je priprema i donošenje zakona o inspekcijskom nadzoru, čija priprema je u toku", navodi Stefanović.

"Njime bi se uvela obaveznost inspekcijskog nadzora zasnovanog na proceni rizika, čime bi se omogućilo koncentrisanje inspekcijskih resursa na privredne subjekte kod kojih je procenjen visok rizik po zaštićena dobra. Efikasno sudstvo je od krucijalne važnosti u ovom pogledu", dodaje Stefanović.

Desetine kapitala

Ekonomski značaj ovih preduzeća nije zanemarljiv, što pokazuje njihovo povećano učešće u glavnim finansijskim pokazateljima ukupne privrede u odnosu na godinu pre - ukazuju u Agenciji za privredne registre.

I pored toga što i dalje ostvaruju značajan deo kumuliranih gubitaka (18,3 odsto) i neto gubitka (13,5 odsto), preduzeća bez zaposlenih su lane angažovala gotovo desetinu ukupnih sredstava, odnosno kapitala srpske privrede, što je porast u odnosu na godinu pre.

S druge strane, ove firme u ukupnim prihodima srpske privrede učestvuju svega 1,3 odsto, a u ostvarenoj neto dobiti 2,9 odsto.