Svi peru ruke od kiparskih para

Afera sa "kiparskim parama", već duže od deceniju povremeno potresa domaću javnost, a ovih dana je ponovo aktuelizovana tvrdnjama hrvatskog novinara Domagoja Margetića da je Dinkić pronađeni novac sakrio i čak pomogao u tome da se on "opere" i da se u vidu „čistih" investicija vrati u Srbiju. Osim Velimira Ilića, koji javno zastupa sličan stav, ostali glavni akteri kiparske afere ovih dana ćute.

Ilić, koji je u Vladi Zorana Đinđića bio član komisije koja je ispitivala put nestalih deviza , u martu 2001. zajedno sa Dinkićem putovao je na Kipar u pokušaju da ukradeni novac nađe i vrati u zemlju.

On je juče potvrdio da je Komisija tada utvrdila da je "na Kipar izneto više od tri milijarde nemačkih maraka", ali da je "ceo slučaj zataškan".

Ilić je rekao da je srpski tim uz pomoć kiparskih vlasti uspeo da obezbedi dokumentaciju o računima na kojima se nalazi novac, u čemu je imao pomoć tadašnjeg predsednika Kipra, ministra policije i nadasve Borke Vučić, glavne bankarke Slobodana Miloševića, koja je državnoj komisiji dostavila glavne podatke.

Ali, pošto je nedugo posle Dinkićevog i njegovog povratka u Srbiju slučaj zaboravljen, Ilić smatra da bi ga sada trebalo reaktivirati.

"U tročlanom timu ja sam bio predstavnik Vlade, a sa mnom su putovali i predstavnik Narodne banke kao i predstavnik MUP-a. Sve podatke smo iskopirali i dostavili ih tadašnjem premijeru (Zoranu Đinđiću) i ministru finansija (Božidaru Đeliću) i u toj dokumentaciji se tačno vidi da je bilo novca", rekao je Ilić.

Međutim, kada se srpska delegacija vratila kući, identifikovani računi su počeli da se prazne prebacivanjem novca u banke van Kipra.

Ilić nije precizirao ni ko je upravljao računima ni zašto Vlada Srbije nije tada zvanično tražila da se oni blokiraju i da se tako zaštiti imovina Srbije.

Jedan od onih čije se ime uglavnom ne pominje u vezi ove afere je Đelić, koji je kao ministar finansija bio u samom središtu tih događaja. Upitan telefonom za "kiparske pare", Đelić nam je juče dao vrlo kratak odgovor: "Nemam ništa s time. Prijatno. Doviđenja.", rekao je i prekinuo vezu.

Tako je ostalo nepoznato da li je te 2001. godine dobio izveštaj o računima na Kipru, kao što tvrdi Ilić, šta je u izveštaju pisalo i zbog čega tadašnja Vlada nije učinila ništa da pronađene milijarde vrati. Ne znamo ni kako je reagovao Đinđić kada (i ako) su mu pokazani računi.

"Ta priča je najobičniji mamac za budale. Te kiparske pare nikada nisu pronađene, jer su već bile potrošene pre 5. oktobra, ili su bile prebačene u druge zemlje. O tome svedoči i zvanični izveštaj nakon završene istrage vođene od strane Haškog tribunala koji je takođe svojevremeno bezuspešno pokušavao da uđe u trag novcu bivšeg Miloševićevog režima", rekao je za Danas Mlađan Dinkić.

On je dodao da čak i da je novac pronađen, u šta on ne veruje, ne bi mogao da se podigne bez pisanog ovlašćenja vlasnika računa, tj. samog Slobodana Miloševića ili njegovih najbližih saradnika iz redova SPS i radikala.

"Ne znam da li je možda Velja Ilić svojevremeno dobio takvo punomoćje od Miloševića, ali ja sigurno nisam, jer mi je, kao što je poznato, bio politički protivnik. Priča o kiparskim parama je zapravo najgluplja priča koju je nekadašnja državna bezbednost ikada smislila, a autor je verovatno neko iz te službe sa veoma plitkim umom. U tu nebulozu mogu da poveruju samo najlakoverniji idioti, kojima su razne teorije zavere duševna hrana i neka vrsta utehe za lične životne neuspehe. Zaista mi je žao što ja takvima ne mogu da pomognem", zaključio je Dinkić.

Međutim, dok danas svi peru ruke od kiparskih para, te 2001. godine vlasti su slavodobitno govorile o pronađenom novcu. Dinkić je, kako pokazuju arhive, tada tvrdio da poseduje dosije sa podacima koji mogu da pokažu da je Kipar bio veza korišćena za odlivanje državnih sredstava iz Beograda.

"Doneli smo određene brojeve računa, imena kompanija, of-šor firmi koje ćemo pratiti. Tragovi vode u Nemačku, Švajcarsku, Veliku Britaniju, Južnu Afriku, Kinu i Liban", izjavio je Dinkić u martu 2001. na Kipru.

Pre toga je Narodna banka, u decembru 2010. objavila da su američke vlasti pronašle jednu milijardu od oko četiri milijarde dolara za koje se sumnja da ih je Milošević izneo na Kipar.

Paralelno sa time objavljeno je i da su švajcarske vlasti počele istragu o prodaji 700 kilograma zlata, koje je Miloševićev uski krug navodno izneo iz zemlje u poslednja tri meseca vladavine. To zlato je prodato, a dobijeni novac je prebačen na račune na Kipru i u Grčkoj.

U to vreme je objavljeno i da su kiparske vlasti, koje su u punoj meri sarađivale sa komisijom u kojoj su bili Dinkić i Ilić, još u oktobru 2000. zamrzle sedam jugoslovenskih računa na zahtev Haškog tribunala. Početkom marta 2001. su zamrzle još 18 računa.

Uprkos svemu tome, ni dinar pronađenog novca nikada nije vraćen Srbiji.