Prenosimo

Tito predvideo raspad Jugoslavije

Nekadašnji službenik američke ambasade u Beogradu iznosi niz sećanja na Josipa Broza, od kojih neka nisu bila šire poznata.

Jedna od najfascinantnijih ličnosti 20. veka - kaže za Josipa Broza Tita američki diplomata i pisac Valter Roberts, posvećujući mu obiman esej u februarskom izdanju Amerikan diplomatija, publikacije posvećene spoljnopolitičkim temama. Radeći od 1960. do 1966. u američkoj ambasadi u Beogradu, Roberts je imao priliku da izbliza prati dešavanja u socijalističkoj Jugoslaviji i da se više puta susretne sa Titom, o čemu iznosi detalje od kojih neki nisu bili šire poznati.

Tako se, na primer, seća da je 1965. Jugoslaviju posetio Averel Hariman, izaslanik američkog predsednika Lindona Džonsona, sa zadatkom da Broza zamoli da posreduje u okončanju Vijetnamskog rata. Tito nije bio preterano oduševljen tom idejom, ali je sa Harimanom našao zajednički jezik pa su se u toku narednih godina susreli još nekoliko puta. Roberts piše da mu se Harimanova udovica Pamela Čerčil (prvi brak - sa sinom Vinstona Čerčila) poverila kako su posetili Tita 1979, godinu dana pre njegove smrti, i da im je rekao kako predviđa da će se posle njegove smrti Jugoslavija raspasti. Prenoseći njene navode, Roberts se ne udubljuje u dalje analiziranje mogućih značenja Titove izjave. 

U ličnim razmišljanjima o Titu, kako je esej i naslovljen, Roberts daje zanimljiv uvid u funkcionisanje visoke diplomatije. Sećajući se najveće krize u američko-jugoslovenskim odnosima, navodi da je bila isprovocirana Titovim govorom na Prvoj konferenciji Pokreta nesvrstanih u Beogradu 1961.

Tadašnji američki ambasador u Beogradu Džordž Kenan dobio je instrukcije od državnog sekretara Dina Rasta da prenese jugoslovenskim vlastima kako SAD očekuju da u Titovom govoru na otvaranju konferencije ne bude delova koji bi na bilo koji način mogli da budu interpretirani kao antiamerički. Roberts tvrdi da su dobili uveravanja da nemaju razloga za brigu i da je lično pročitao Titov govor koji je bio unapred napisan, te da u njemu nije bilo "spornih" pasusa.

Američke diplomate su bile zapanjene kada su, slušajući Titov nastup na otvaranju konferencije nesvrstanih, čule da Jugoslavija "razume" zašto su Sovjeti prekršili dogovor o zabrani nuklearnih testiranja.

"Kenan nije bio raspoložen za praštanje i mesecima je izbegavao viđanje sa Titom, a kada bi se eventualni susreti činili neizbežnim, odlazio bi iz grada."

Slikajući Titov portret, američki diplomata iznosi i zanimljiva zapažanja o maršalovom poznavanju stranih jezika. Premda je govorio ruski, baš kao i ambasador Kenan, u zvaničnim prilikama je insistirao da bude prisutan prevodilac gde je on pričao na srpskohrvatskom, a Brenan na engleskom.

Zanimljiva je anegdota kada se prilikom jednog susreta prevodilac nije najbolje snalazio pa je Roberts prešao na nemački jer je znao da je Tito proveo neko vreme u Austriji radeći kao mehaničar. "Njegov nemački, iako tečan, bio je na nivou jednog auto-mehaničara. Tito je prestao da govori i nastavili smo da komuniciramo uz pomoć prevodioca. Često sam se pitao zašto nije želeo da priča na nemačkom. Pretpostavljam da je to bilo zbog toga što je bio svestan da takvim jezikom ne govore diplomate."

Broz je bio poslednji šef neke države koji je video živog Džona Kenedija pre atentata u Dalasu. Samo tri nedelje ranije boravio je u SAD i američki predsednik je na njega ostavio jak utisak.

"Iako nikada ranije nije bio u američkoj ambasadi u Beogradu, izrazio je želju da lično dođe i izjavi saučešće. I čak više od toga - poželeo je da sa ambasadorom porazgovara o Kenedijevom ubistvu."

Roberts deli i jedno lično sećanje na Broza. Posle službe u Beogradu i kasnije u Ženevi posvetio se naučnom radu iz čega je 1973. nastala knjiga "Tito, Mihailović i saveznici, 1941-1945." koju je "Forin afers" proglasio najboljom knjigom o toj temi. Tito je bio nezadovoljan, piše Roberts, jer su objavljeni podaci da su partizani 1943. imali tajni sastanak sa nemačkom vrhovnom komandom.

"Godinama su Tito i njegovi saveznici optuživali generala Mihailovića za 'pregovaranje' sa Nemcima i čak su ga pogubili kao izdajnika 1946. Učinjeni su veliki napori da se prikrije partizansko-nemački susret, a zbog mog otkrića knjiga je zabranjena u Jugoslaviji."

Knjiga je, međutim, prošle godine štampana kod nas i našla je put do ovdašnjih čitalaca 40 godina nakon originalnog objavljivanja.

Zaokružujući priču o Titu, Roberts podseća da je njegova sahrana bila najveća državnička sahrana do sada. Prisustvovala su četiri kralja, šest prinčeva, 31 predsednik, 22 premijera i 47 ministara spoljnih poslova. Američki predsednik Džimi Karter je kao specijalnog izaslanika poslao svoju majku.

Kao oštar kontrast navodi da je prošle godine umrla i njegova udovica i nekadašnja jugoslovenska prva dama Jovanka Broz - "bez prijatelja i bez prebijene pare".

broj komentara 62 pošalji komentar
(utorak, 09. maj 2017, 23:08)
srb [neregistrovani]

koji krediti

kakvi crni krediti, tadasnja Jugoslavija je manje dugovala nego sada Srbija. imali smo brdo fabrika, proizvodnja i izvoz je razvoj zemlje, i neukusno je pricati kako je on nesto lose uradio .

(nedelja, 03. avg 2014, 22:41)
anonymous [neregistrovani]

ko to tramo peva

Kao da je tesko predvideti raspad necega. Jugoslavija je morala pasti a tito je bio uzrok i povod tome. Pade sistem na racunaranu a kamoli u politickom zivotu

(ponedeljak, 24. mar 2014, 09:56)
Nikola [neregistrovani]

Proročanstvo.

Naravno da je znao, kad je sam spremio. To je nesto kao kad ujutru sam sebi kupim burek sa sirom za ručak a onda kad dodje vreme rucka otvaram kesicu i svima kazem "E, ljudi, znao sam. Opet burek sa sirom!!!"

(nedelja, 23. mar 2014, 16:38)
anonymous [neregistrovani]

A ljudi ko ljudi

nije nama kriv ni niko,jer smo takva nacija svi bez obzira koje smo vere...Dakle sve sto je taj isti Josip Broz Tito i nasi dedovi stvarali godinama mi smo srusili za par sati..To dokazuje koliko smo patriote i cuvari svojih tekovina...Da je isti taj covek ziv nebi nam se desavalo sve ovo sto dozivljavamo...Pustite coveka nek pociva u miru a nastavite i dalje da rasprodajete i poslednji metar svog ognjista kao i do sad..

(nedelja, 16. mar 2014, 08:11)
anonymous [neregistrovani]

Буш предвидео катаклизму у Ираку

Тако је и Тито "предвидео" распад Југославије.

(petak, 14. mar 2014, 15:51)
anonymous [neregistrovani]

vidjeno je

Ne cini se vise.
Vidjeno je. Poznato je sve .
Ko je u kojoj bitci pod kojim imenom ucestvovao ?
Ko je u cijem grobu svoje kosti ostavio?
Ko je za slobodu svoj zivot dao?
A ko je zlocine cinio za cast i slavu imena svog?
I sve se znalo.
Jer svi su znali sve.
Samo srbin ne smije kazati nista.

(utorak, 11. mar 2014, 17:48)
anonymous [neregistrovani]

Radio a ne predvideo

Cini se da je doticni celog zivota radio na
a) na ucvrscavanju licnog kulta b) na razbijanju Jugoslavije na stetu Srbije c) Na uspostavljanju Hrvatske u neprirodnim granicama na stetu Jugoslavije, Italije, Madjarske, Austrije, Bosne, Slovenije i Srbije. Usput je ziveo 88 godina i sahranjen kao faraon i jos za rubriku verovali ili ne Srbi ga jos uvek cuvaju u Beogradu.

(utorak, 11. mar 2014, 02:02)
Ivan [neregistrovani]

Aman zaman.....

Dosta vise o Titu. Bilo nam je dobro dok su Ameri davali kredite i pare, a ne zato sto je Tito bio sposoban. Onog trenutka kad im nismo trebali sredinom 80-tih je to pocelo, zavrnuse slavinu, a mi se medjusobno poubijasmo ko divlji kerovi nekoliko godina kasnije. Svoje smo odsluzili, a posle su nas bacili na smetliste. Opametite se ljudi, i pocnite iz gresaka da ucite. Dosta vise ove patetike i nostalgije za nekim vremenima koja su bila lazna a narod mozga ispranog jer je bio sit. Ameri nemaju prijatelja, oni su prijatelji sami sebi. Od Rusa se ni rusi nisu leba najeli, kamoli drugi. Use i u svoje kljuse kad cete da naucite.

(nedelja, 09. mar 2014, 15:29)
anonymous [neregistrovani]

proslo je njegovo doba.

Danas vise niko pred ne savija kicmu.

(utorak, 04. mar 2014, 13:55)
Патриот [neregistrovani]

Ипак вреди!

И ово је знак да вреди имати кичму а не бити стално неки климоглавац. Американци и сада пишу позитивно о Титу иако је он умео да каже и "њет", али и "но". А о онима који се само клањају и климају главом нико никада нема добро мишљење, једино их користи докле су му потребни а онда их одбаци на ђубриште историје и неко их више и не помиње.