Reč na reč

Radio-televizija Srbije, uz tehničku podršku OEBS-a, CESID-a i američkog Nacionalnog demokratskog instituta, organizovala je drugu od tri debate sa predstavnicima sedam lista parlamentarnih stranaka u Srbiji.

Emisiju Reč na reč možete pogledati ovde

Ivan Ninić ispred izborne liste "Srpska radikalna stranka – Dr Vojislav Šešelj" navodi da ta lista ima sveobuhvatni program za oporavak Srbije, a da je ključna tačka oporavak srpske ekonomije, industrije i jačanje privrede i jačanje izvoznih aktivnosti.

"Mi smo svedoci onoga što je SRS upozoravao 12 godina da je u Srbiji na delu jedan brtualan koncept, najbrutalniji koncept privatizacije, tzv. neoliberalni kapitalizam koji je uništio srpsku ekonomiju, koji je doveo do privatizacije dve i po hiljade preduzeća, danas imamo 60 hiljada preduzeća u blokadi i imamo 30 hiljada preduzeća koja su zrela za automatski stečaj i to je ono što u narednom periodu mora da se menja", objašnjava Ninić.

Ispred izborne liste "Pokrenimo Srbiju – Tomislav Nikolić", Jorgovanka Tabaković smatra da treba potpuno promeniti ekonomski model koji se primenjuje u Srbiji.

"Okrenuti se od usluga proizvodnom sektoru, okrenuti se od zaduživanja investiranju i štednji iz domaćih resursa i javno privatnih partnerstava. Domaći resursi za to jesu uštede na nivou države gde novac otiče raznoraznim kanalima suvišnih agencija, paradržavnih organa i organizacija, ali pre svega je važno da se vrati život i poljoprivredi i selu, ali i industriji povoljnom poreskom politikom i smanjenjem apetita države koja smatra da privreda, građani i selo postoje radi nje, a ne obrnuto", objašnjava Tabakovićeva.

Božidar Đelić ispred izborne liste "Izbor za bolji život – Boris Tadić" podseća da je prošle godine Srbija privukla 2 milijarde evra stranih direktnih investicija, što je više od svih naših suseda zajedno.

"Te investicije su pravi način da se podgine industrija i poljoprivreda, ali imamo dva preduslova. Prvi je da nastavimo da gradimo infrastrukturu. Već smo 165 kilometara auto-puta izgradili, nekoliko lepih mostova su primećeni i izvan naše zemlje. Moramo da uštedimo u budžetu kroz centralizaciju javnih nabavki i ukidanjem sopstvenh prihoda, tako da više uložimo u industriju i poljopriverdu, pre svega kroz formiranje Srpske razvojne banke i isto tako fokalizaicju na tri strateška sektora: automobilsku, elektroindustriju i informaciono telekomunikacione inustrije. Na taj način Srbija će biti u stanju da privlači i u godinama koje dolaze rekordne sume investicija i samim tim novih radnih mesta", navodi predstavnik liste "Izbor za bolji život".

Ivan Andrić ispred izborne liste "Čedomir Jovanović – Preokret" smatra da je osnovna dužnost vlade da kreira ambijent u kome će ekonomija i privreda i poljoprivreda zajedno da se razvijaju u našem društvu.

"Da bismo to postigli potrebno je napraviti preokret u politici koja se danas sprovodi. Najvažniji deo tog ambijenta predstavljaju ubrzane reforme kroz procese evropskih integracija. Ono što je prva stvar koju vlada treba da uradi jeste da napravi jasan plan i strategiju, ali ne sama već uz pomoć svih ključnih igrača na ekonomskoj sceni. Pre svega, predstavnika privrede, malih i srednjih preduzeća, velikih preduzeća, predstavnika sindikata, predstavnika zaposlenih, ali i stručne javnosti. Problem ekonomije u ovoj zemlji prevazilazi mogućnosti svake stranke i on može biti rešen samo uz utvrđivanje jasne strategije i plana u kome će celo društvo učestvovati nakon izbora 6. maja", objašnjava Andrić.

Vlajko Senić ispred izborne liste "Ujedinjeni regioni Srbije - Mlađan Dinkić" kaže da je u narednom periodu potrebna promena unutrašnjeg sistema da bismo mogli da podignemo sve regione, da bismo mogli da podignemo industriju i poljoprivredu.

"Što se industrije tiče mi smo u ovoj kampanji predložili konkretne mere smanjenja birokratije, naplate PDV-a, nakon realizacije za mala i srednja preduzeća, a u proteklom periodu smo pokazali kako možemo da radimo, doveli smo velike svetske investitore u Srbiju. Poljoprivreda je važna strana naše ekonomije i smatramo da u narednom periodu ona mora da bude jedno od ključnih opredeljenja, smatramo da je moguće imati dvostruko veći budžet za poljoprivredu, da mora da postoji jasna agrarna politika i da se mora odvojiti ekonomska i socijalna funkcija, dakle, podizanje konkurentnosti kroz ekonomske subvencije i nastavak onoga što smo radili 2004. i 2007. godine, podrška nekomrecialnim domaćinstvima u poljoprivredi", ističe Senić.

Nenad Popović predstavnik liste "Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica" govorio je o dva osnovna cilja te stranke: zapošljavanje i rast domaće privrede.

"Da bismo to ostavrili potrebna su nam ulaganja i u mala i srednja preduzeća, ali i u velike privredne sisteme, zato se naš program i naziva nova industrijalizacija. U velikim privrednim sistemima su najveći broj radnih mesta i na jedno radno mesto mesto u velikim privrednim sistemima dolazi po deset radnih mesta u malim i srednjim. Zato će ta stranka kada dođe na vlast obezbediti 10 milijardi evra iz Ruske Federacije koje će biti idrektno usmerene u domaću privredu", kaže Popović.

Ispred izborne liste "Ivica Dačić- Socijalistička partija Srbije, Partija ujedinjenih penzionera Srbije, Jedinstvena Srbija" Dušan Bajatović govorio je da trenutno ima oko 250 napravljenih strategija, a nijedna se ne sprovodi. Bez želje da komnetariše kvalitet strategije, Bajatović navodi da taj podatak govori o neozbiljnosti.

"Ono što mi treba pod broj jedan da uradimo je da se napravi program reindustrijalizacije republike Srbije, iz prostog razloga što su naše fabrike tehnološki zaostale, potrebne su i strane i domaće investicije, moramo da nadoknadimo tehnološki jaz.", smatra predstavnik liste.

Alternativu Evropi SRS vidi u pristupanju uniji koju čine Rusija, Belorusija i Kazahstan, a tu incijativu će radikali sprovesti po preuzimanju vlasti, kaže Ninić.

"Imperativ te stranke je jačanje domaće poljoprivrede, jer to treba da bude stub ekonomskog razvoja. Proteklih godina to tako nije bilo, ali SRS istinski namerava to da promeni i namerava da uvede principo po kome će subvencija stići do individualnog poljoprvrednog gazdinstva", kaže Ninić.

Ta stranka planira ukidanje SSP-a i implementiranje sporazuma o slobodnoj trgovini koji Srbija ima sa Rusijom, tako da se srpsko izvozno tržište preorijentiše ka Ruskoj federaciji.

Naprednjaci navode uštede kao prvu meru za stavarnje materijalnih preduslova da se uloži u poljoprivredu i industriju zasnovane na zakonu o javnim nabavkama koje je ta stranka godinu dana unazad dala kao izmene i dopune, a sada postoji ako celovit zakon kojim se štedi 740 miliona evra uvođenjem sive ekonomije u regularne tokove i boljom naplatom poreza.

"Zakon o javnim nabavkama, koji je potpuno usklađen sa evropskim zakonima, preventivno sprečava korpuciju i sukob interesa i omogućava konkurenciju najveću moguću koja je potrebna ovoj privredi. Razvojna banka, specijalizovana agrarna banka i izvozna imaće za svoj depozitni osnov, ne kreditne linije kako to drugi predlažu, već depozite od banaka koje su u stečaju nezavršenom, ali i javna sredstva svih agenijca i državnih organa i organizacija nad kojima sada nema niko kontrolu", objašnjava Tabaković.

Predstavnik liste Izbor za bolji život kaže da se trenutne strukture otrpilike 30% dodate vrednosti doklazi iz stočarstva, a ostatak iz drugih kulutra.

"Moramo kao modrena zemlja sa modernom poljoprivredom da pređemo na strukturu gde 60% vrednosti će biti u stočarstvu i ostatak u drugim kulturama, to će biti stabilnije tržište to će biti berićetnije za sve i izvoz će biti jači. Dodatno za dovođenjem nekih milion hektara pod sistem navodnjavanja značajno ćemo unprediti prinose i na taj način obezbediti, da ono što dugo govorimo da agrar može biti šansa postane stvarno strateški,pravac za našu zemlju", navodi Đelić.

On smatra da je za svako rešenje koje se nudi, potrebna kredibilitet onog koji nudi, i ističe da su predstavnici liste Izbor za bolji život taj kredibilitet u poslednjem periodu dokazali.

Preokret smatra da pojediničana rešenja ne donose rezlutat , već da je ono što ovom društvu nedostaje - jasan plan i vizije i prioriteti, a ekonomsku politiku je moguće sastaviti nakon utvrđivanja prioriteta, kaže Andrić. .

Andrić međutim smatra da je država poslednjih 4, ali i osam godina pokazala da je neprijatelj razvoju privrede i da se to vidi kroz promenu politike subvencija za poljoprivredu koja je bila tri puta u poslednje tri godine, dva puta porez na imovinu za samo 6 meseci.

Uz konstatciju da je Srbija pokazala izvestan aktivizam i pozitivno agrsivan odnos prema stranim inevsticijama, Senić ističe da je kroz podršku kroz subvencije od 230 miliona evra koje su date domaćim i stranim investitorima privučeno milijardu i trista miliona investicije.

"Da se vodilo računa o ispravljanju centralizovanih sistema koji postoje u Srbiji, da se 40% društvenog proizvoda pravi u Beogradu, da smo podigli veliki broj regiona, da smo uradili dobre stvari u Šumadiji, u Istočnoj Srbiji, ali da u narednom periodu ta politika mora biti još žešća, mora biti još odlučnija, kaže Senić.

Bez dileme da je Srbija odabrala put prema Evropskoj uniji, Senić msatra da se ne može čekati 6 ili 7 godina za članstvo. za poljoprivredu je potrebna jasna i predvidiva agrarna politika, invesicije, treba dvosturko veći budžet kao što je to bilo pre nekoliko godina.
DSS će pokrenuti velike privredne sisteme., a nova industrijalizacija može da se ostavri i formira kroz tri ključne institucije: interventni fond za razvoj velikih privrednih sistema, razvojna banka i izvozna banka, kaže Popović.

"Srbija je jedina zemlja danas koja nema razvojnu banku i zato će razvojna banka davati dugoročne kredite sa rokom od 10 godina i sa grejs periodom od tri godine sa kamatom od tri procenta, a izvozna banka će će pomoć i onaj zdravi deo spske ekonomije dajući finansijkse servise, kako bi mogli da se takmiče sa kompanijama EU na ovom zahtevnom tržištu", kaže predstavnik liste DSS-a.

Dvostruko povećanje budžeta za poljopirvredu obećava DSS i garantovane cene poljoprivrednicima i otkup, jer moraju da znaju cene i rpe setve i pre žetve, a ne kao danas, kada je uopšte ne znaju, poručuje Nenad Popović.

Bajatović smatra da su strane investicije, iz mnogo razloga, dobra stvar, jer će poboljšati izvozne mogućnosti naše privrede, ali se postavlja pitanje šta je sa privatizacijom, jer je ova država upravo pala na pitanju socijalne pravde i privatizacije.

Ta stranka se zalaže za državni intervencionizam, jer je neophodno da država ispravi greške koje su načinjene u privatizaciji i da nam ostane naša privreda. Prvo što treba oporaviti od privrede je ono što ima tržište, tehnologiju, radnu snagu i što može da ima agregatnu tražnju i na domaćem tržištu ima šansu za izvoz, a takvih sistema u Srbiji još ima, podseća Bajatović.

U Everopsku Uniju treba da požuimo polako u skaldu sa svojim nacionalnim interesima, kaže i ističe da se pomoć poljoprivrednicima daje određenim redosledom, i to: subvencije, pariteti, garantovani otkup, razvoj zadrugarstva, agrarni budžet za koji bi zadužili državu, agrarna banka, ali da se mora naći mesto i radnicima, jer je zanje koje poseduju, posebno mladi, resurs.

Kako smanjiti nazaposlenost?

Ninić podseća da je nezapsolenost goruće pitanje u ovoj zemlji i da je to pitanje egzistencije i opstanka ljudi. Uz konstatciju, da je suprtno statistici, taj broj preko milion, on kaže dasu u najgorem položaju ljudi preko 40 godina, koji su žrtva tranzicije, koje niko neće da zaposli, kao i 800 hiljada invalida koji ne mogu da dođu do svog radnog mesta, ali i mladi koji idu iz zemlje.

Srpska radikalna stranka planira sve to da promeni naplatom od tajkuna, reformom porekse politike, stimulisanjem zapošljavanja kroz različite oblike kreditiranja privrede sredstvima fonda za razvoj.

Smanjenje nezaposlenosti je osnovni cilj i Srpske napredne stranke i ekonomske poltiike i zakona o budžetskom sistemu, znači načina na koji se troši novac iz budžeta, i zato ne sme da bude tajnih spiskova poreskih obevznika, ni tajnih spiskova onih koji su koristili bespovrtane subvencije uredbama, kreditima.

Tabaković navodi da je način smanjenja nezaposlenosti stimulisanje onih nezaposleih mladih žena na selu kojima će se od prvog do četvrotg deteta iz ovih ušteda davati po 25 hiljada dinara po detetu.

Đelić kaže da je posao i u Srbiji, ali i u ostatku Evrope najveća briga, onih koji ga nemaju da ga nađu, i onih koji ga imaju da ga sačuvaju. On podseća da je uprkos krizi u poslednje četiri godine otvoreno novih 200.000 radnih mesta i sistem mora biti očuvan za privlačenje domaćih i starnih investciija.

"Zbog toga se mora osim mladima, okrenuti i onima koji imaju između 45 i 65 godina, koji su nekada porglašeni tehnološkim viškom i želimo da svaki dinar subvencija za otvaranje novih radnih mesta ima novi dodatni uslov- da se mora zaposliti jedan broj pripadnika te srednje generacije", kaže predstavnik liste Izbor za bolji život. Takođe, navodi, mora se i duplirati mera aktivnog zapošljavanja, pre svega za obuku za poznatog poslodavca i da se forsiraju porodične firme.

Andrić smatra da i pored krize Vlada je morala da se izroi sa problemom nezaposlenosti i da se taj rpoblem ne može rešiti nekim parcijalnim programima. On kaže da je taj problem vezan za loše stanje u privredi, i dopk se ne bude rešio taj problem, neće se smanjiti ni nezaposlenost.

Kao jedno od mogući rešenja, Preokret vidi usklađivanje sistema obrazovanja sa tržišnim potrebama.

Senić smatra da je postojeći sistem neefikasan i on mora da se menja. On navodi da se mladi ljud moraju motivisati da soatnu u svojim mestima, i da se ne sme dozvoliti da se Beograd i Novi Sad pune, a da ostala mesta ostaju prazna. Rešenje rpobelma je i u dovođenju investitora koji će otvoriti nova radna mesta.

Popović ispred DSS-a se slaže sa ostalim da je rešenje problema nezaposlenosti u jačanju domaće privrede. Srbija ima tri osnvone konkurentske prednosti: izvredne inženjere, odličnu radnu snagu i jedini u svetu sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom federacijom.

Bajatović kaže da je rešenje nezaposlenosti u pokretanju velikih sistema, za koje će da rade male i srednja preduzeća. On takođe navodi da su nam neophodni veliki infrastrukturni projekti koji zapošljavaju veliki broj ljudi, a kao primer navodi izgradnju Južnog toka na kojem će biti potrebno oko 2-3 hiljade radnika i sva mehanizacija koju imamo.

Nezadovoljni time kako su pokazale investicije iz Evrope, radikali će investitore potražiti na istoku, pre svega u Rusiji, Indiji, Kini, Brazilu i Arapskim zemljama.

Tabaković navodi da je osnovna mera kojom se može povećati zaposlenost je poresko rasterećenje zarada. Država koja vodi računa o tome ima manji porez, a veću poresku osnovicu, jer tamo gde svi plaćaju porez, puni se budžet i može da se stimuliše i nova proizvodnja gde će ljudi moći da nađu posao.

Đelić kaže da treba nastaviti sa privlačenjem stranih investicija. U momentu kada se svet menja i kada se pojavljuju novi giganti, treba raditi sa onima koji i dalje imaju preimućstvo, ali i sa onima koji se pojavljuju na međunarodnoj sceni.

Andrić podseća da su u poslednje četiri godine na udaru najviše bila mala i srenja preduzeća koja u svetu zapošljavaju najviše ljudi. On kaže da se ta preduzeća guše u administarciji i birokratiji.

URS smatra da naredna vlada i ministar finansija, premijer mora po ubrzanoj proceduri mora da ukine veliki broj parafiskalnih nameta, kojih ima preko 250 i da oni u proseku optrećuju sa oko 500 evra jednog zaposlenog, a za uzvrat privredni subjekti nemaju nikakvukorist.

Popović kaže da je pogrešna politika prethodne vlasti da Evropa nema alternativu dovela do propasti privredu, a da će ta stranka kada bude na vlati iz Rusije obezbediti investicije od 10 milijardi, šo će uposliti skoro celu domaću privredu preko infrastrukturnih projekata.

Bajatović kaže da jedno od rešenja je da se banke koje posluju sa ekstra profitom zamole da 30% svojih sredstava daju kao dugoročne kredite.

Tabaković kaže da je jedini kredibiltet za buduće investitroe budžet iz kog se vraćaju krediti, da taj budžet pune građani, a u skupštini se overavaju krediti.

Đelić kaže da nije ideja da jedini starni partner bude EU, ali i podseća da je činjenica da je 80% stranih direktnih investicija došlo iz tog dela sveta i tako će biti ubuduće.
Andrić ponavio je da je javni dogovor sivh relevantnih činioca privrede u zemlji može da omogući stvaranje nove ekonomske politike, a zatim i rešenje problema nezaposlenosti.

Senić objašnjava da s obzirom da se 80% investicija nalazi uz Koridor 10, mora se jačati regionalizacija, infrastruktura da bi investitori dolazili i u druge regione duž Koridora. On kaže da se mora promeniti i loša praksa partokratije, jer je oko 60 hiljada ljudi u Srbiji dobilo posao zato tšo su članovi odrešenih partija.

Popović kaže da je Srbija u poslednjih godina posle potpisivanja SSp-a izgubila ogorman novac zbog plaćanja carina. Sa veropskom unijom treba imati njbolje moguće odnos, ali se mora čuvati sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom.

Bajatović navodi i stečaj kao jedan od velikih probelma, jer se usled stečaja radnicima na plaćaju plate, da se ne uplaćuju doprinosi, da se ta preduzeća devastiraju, razvlači im se imovina, razvlači se mogučnost da se vrate na tržište.

Javni dug

Pitanje javnog duga je kompleksno pitanje koje će sačekati svaku narednu Vladu, jer je prethodna vlada zadužila građane sa više od 6 i po milijardi evra i čini je najzaduženijom vladom u istoriji, kaže Ninić iz srpske radiklane stranke. On navodi i da danas javni dug

Srbije iznosi nešto više od 14 milijardi evra, spoljni dug nešto više od 24 milijarde evra i da će sve to vratiti generacije koje dolaze, ti dugovi dospevaju na naplatu u narednih deset godina, a da je zaduženost svakog građanina danas je oko 5 hiljada evra.

Tabaković navodi da je vlada imala za cilj da inflatornim cenama uveća BDP, koji jeste osnovica na osnovu koje se država zaduživala, a bez precizne računice ni u kojoj je valuti dug, ni kako će ga vraćati, ni u šta se ulaže.

Đelić potvrđuje da je dug 45% BDP, ali navodi da je to mnogo bolje od onoga što je on zatekao kao minisatr finansija, a to je 120% BDP-a, kao i da je po ovom merilu Srbija jedna opd najmanje zaduženih zemalja u Evropi i ima i jedan od najnižih deficita.

"Dobro je tšo dobili povećanje rejtinga, dobro što smo po prvi put i istoriji plasirali jednu obevznicu na deset godina, pre smo mogli da plasiramo na 5 do 6 godina, ali moramo poštovati zakon koji smo doneli za prethodne dve godine da na perspektivi 2015. godine imamo izbalansirani budžet, jer to je garancija da će javne finansije biti stabilne i održive u dugom roku", objašnjava Đelić.

Andrić smatra da je problem na koji se način novac od zaduživanja troši.

"Ova država se mnogo zaduživala, a novac je trošila na nekonktrolisano i neplansko subvencionisanje raznih javnih preduzeća gubitaša koja sa druge starne nisu pružila ni razlog ni plan ni način zbog čega taj novac uzimaju i za šta ga troše", objašanjava Andrić.

Da je stanje javnog duga ozbiljno, slaže se i Vlajko Senić, i poručuje da je potrebno biti mudar i oprezan jer kamatne stope po kojima ćemo se zaduživati nisu niske, uzimjući u obzir situaciju u kojoj se nalazimo.

Popović navodi da je u oblast javnih finansija potrebna ozbiljna politika jer se u vreme dok je ta stranka bila na vlasti sve bilo mnogo jeftinije, a javni dug mnogo manji.

Bajatović kaže da na štednji i monetarnoj i fiskalnoj politici koju nameće MMF niko nije napravio razvoj i da to pokazuje statistika MMF-a.

"Ukoliko budemo želeli da dignemo rpivredu moramo da se zadužujemo, ali ne za potrošnju i za održanje vlasti, nego za investcije i povećanje BDP-a", objašnjava Bajatović.

Ninić ipak msatra da samo radikali mogu da povuku tri radikalna poteza koja su preko potrebna Srbiji, i to da se zahvale MMF-u, da se oporezuju zapadne banke i da se oporezuju tajkuni i monopolisti koji posluju u Srbiji a registrovani su u Ofšor zonama.

Tabakovićeva smatra da je neprihvatljivo da se u državi koja već ima dug od preko 14 milijardi, dozvoljava da novi zakon nekog ministra o novom zaduživanju dođe u skupštinu Srbije.

Đelić smatra da ne treba otkazivati aranžmane a MMF-om ali ostavlja mogućnost dogogvora sa tom inistitucijom o drugim uslovima pregovaranja, povoljnijim po našu zemlju.

Andrić navodi da uloga MMF-a niej da omogući razvoj Srbiji, već da upozori vladu da troši mnogo više nego što ima, što su i uradili.

Senić kaže da je u proteklom periodu urađeno mnogo i da je stanje bolje nego što je bilo 2000. godine, ali da se u narednom periodu mora otvoriti pitanje upotrebe sredstava ove države. jasno je da će država morati i dalje da se zadužuje jer su troškovi veći od prihoda.

Demokratska stranka Srbije planira da uvede ključni princip kod uzimanja kredita, a to je da nijedan kredit nije skup ukoliko je uložen u domaću pirvredu, a da je svaki kredit skup i preskup ukoliko je uložen u potrošnju.

Bajatović ističe da Srbija ima problem sistemskog deficita, tj da s troši više nego što se ima i da je iz toga neophodno izaći što pre. On smatra da se mora naći odgovorna politička elita, nacionalni konsenzus i da se da šansa pameti koja u Srbiji postoji.

Srpska napredna stranka navodi da se 80% budžeta daje za vraćanje kredita i isplatu penzija, zato tšo se država zaduživala za nepoznate stvari i zato tšo se za penzije ne obezbeđuju sredtsva iz tekućih uplata penzija i doprinosa, jer država ne radi svoj posao.

Đelić smatra da je rešenje problema velikog javnog duga ukidanje rpihoda na prihodnoj strani, mnogo je raznih delova države sebe obezbedilo i zbog toga novac leži na jednom računu, a nema ga tamo gde je preko potreban, a na rashodnoj starni u centralizaciji javnih nabavki, moramo da budemo u stanju da racionalizujemo one agencije i one elemnete države, koje su se poneka pojavile pod plaštom evropskih integracija.

Andrić podseća da je nakon linearnog podizanja penzija za 10%, što je izazvalo direktan pad dinara u tom trenutku za preko 30%, tako da su suštinski te penzije vredele manje, kao i da je u trenutku stupanja aktuelne vlade na dužnost evro vredeo 78, a da je danas 112, što je dovelo do toga d realan vrednost penzije padne sa 270 na 250 evra.

Senić kaže da se pitanje da li je centralizacija lažna ili ne treba postaviti građanima širom Srbije, a ključno pitanje za URS je kako se novac troši, i da su u psolednje dve godine dokazali da je decentralizacija glavno rešenje.

Popović podseća da dugove Srbije može da vrati samo oporavljena privreda, i zato su potrebna ulaganja u velike sisteme, koji će da pokrenu i mlada i srednja preduzeća.
Bajatović zaključuje da je neophodno popraviti stvari koje su proistekle iz loših privatizacija, i da preduzeća koja su uništena država mora da poporavi jer su oni veliki potencijal.

Završne reči

Ninić je zaključio da jedino Srpska radiklana stranka ima potencijal i snagu da zaustavi dalje ekonomsko i teritorijalno komadanje i pustošenje Srbije.

Srpska napredna stranka za mozaik porblema ima i mozaik rešenja, rekla je Tabaković. On je poručila da ta stranka ima program, i da je konkretnim primerima, kao što je zakon o javnim nabavkama, sprečili korupciju, sukob interesa i uštedili ogromna sredstva koja se sada odlivaju.

Đelić je rekao da će građani doneti veoma bitnu odluku, kome poveriti Srbiju na upravljanje.

Andrić je rekao da loša situacija u zemlji zbog politike koja je vođena u proteklom periodu. On je podseti na plan Preokreta država kao servis privredi i malim i srednjim preduzećima, razvoj tržišta i borba protiv monopola.

Senić je rekao da je ta stranka naporno radila u protekle četiri godine, dovela investitore, i poručio da imaju jasan plan za nareni period. To ej nastavak decentralizacije, dvostruko veći budžet za poljoprivredu i obračun sa partokratijom.

Popović je ponovio potrebu za političkom neutralnošću, koja podrazumeva dobre odonose sa svima i daje mogućnost da se održi dobar odnos sa najvećim tržištem- bescarinski ugovor sa Rusijom, jer je to šansa za izvoznike, nova radna mesta i veći standard građana Srbije i veće plate.

Bajatović je rekao da bez obzira na novo zaduživanje, Srbija može razvojem da poveća BDP, što bi umanjilo javni dug, a to se, kako navodi, može postići društvenim intervencionizmom, za koji se zalaže ta koalicija.