Kako se danas čitaju "Braća Karamazovi"

Prošlo je 140 godina od objavljivanja romana "Braća Karamazovi" Fjodora Mihajloviča Dostojevskog. Tim povodom u Domu omladine Beograda održana je konferencija "Savremena čitanja Velikog inkvizitora".

"Ljudi nikada ne mogu da budu slobodni, jer su slabi, grešni, bezverni i buntovni. Oni nemaju snage da se odreknu zemaljskog hleba za ljubav nebeskog."

"Legenda" je alegorijska priča koju Ivan Karamazov pripoveda bratu Aljoši, na temu hrišćanske slobode volje i slobode savesti.

Sloboda izbora, kaže Veliki inkvizitor, predstavlja teret ljudskim bićima.

Da li sloboda izbora stavlja dušu na muke? Da li je sloboda izbora istinska težnja ljudi, s obzirom na to da je ljudska priroda suštinski slaba? To su pitanja koja je Dostojevski postavio pre 140 godina.

Pitao se i u kojoj meri naše razumevanje zajednice određuje kvalitet našeg života, a pitali su i odgovor tražili i savremeni stručnjaci u Domu omladine Beograda.

Kako se odnosimo prema odgovornosti 

Prof. dr Aleksandar Fatić, sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, ističe da je jedno od pitanja kojima se Dostojevski suštinski bavi o tome kako tretiramo krivicu i odgovornost za stvari koje su loše, a koje činimo jedni drugima.

"On nudi odgovor na to pitanje kroz priču o Velikom inkvizitoru, kao čoveku koji je pao u stanje uslovljenosti svakodnevnim životom, gde čini stvari koje bi se sa hrišćanske tačke gledišta smatrale pogrešnim, ali Dostojevski nudi rešenje za tu pogrešnost, greh i moralni pad, ne na način birokratizovanog upravljanja vrlinom u društvu i time šta je dobro ili loše, nego na način ispoljavanja ljubavi", naveo je prof. Fatić.

Aktuelnost dela Dostojevskog ogleda se u sumnji Ivana Karamazova u pravednost sveta, koji je Bog stvorio, smatra profesorka Tanja Popović sa Filološkog fakulteta u Beogradu.

"Pitanje patnje nevinih, pitnje jedne neverovatne želje za posedovanjem, sitošću, novcem, potrošačkim društvom i onim što nije od malog značaja – ko upravlja našim životima", rekla je prof. Popović.

Navodi da Veliki inkvizitor kaže da ne samo da čovek voli da se klanja, i da bira da li će da se klanja ka Istoku ili Zapadu, jednoj ili drugoj sili, nego bira s kim će se klanjati.

"Što se više klanjamo tuđim idejama, to su oni više pokorni, ljudi su mnogo srećni kada prihvate tuđu ideju, kada se za nju uhvate i kada njoj služe", rekla je prof. Popović.

Bez opraštanja, zajednica ne može da bude funkcionalna

Dostojevski je smatrao da je čovek srećan samo onda kada pati, jer nijedna sreća ne može doći sama po sebi.

Kao što je Isus oprostio vrelim poljubcem Velikom inkvizitoru, tako bez uzajamne ljubavi i opraštanja jedna zajednica ne može da bude funkcionalna, smatra profesor Aleksandar Fatić.

"I da je to onaj nivo svesti koji treba da imamo jedni prema drugima, koja omogućava transformaciju onoga što je loše u konstruktivne međuljudske odnose", naveo je prof. Fatić.

Dostojevski je "Velikog inkvizitora" nazvao kulminacijom svog poslednjeg romana "Braća Karamazovi".

broj komentara 1 pošalji komentar
(četvrtak, 05. dec 2019, 14:12) - Бојан [neregistrovani]

савршен приказ

Када сам прочитао "Велики Инквизитор".Оставио сам "Браћу Карамазове на више од 3 месеца јер сам доживео прави "шок"пошто је по мени то био савршен приказ односа човека према слободи и према самоме Господу!!!