Vedrana Rudan: Ja sam sebi dala pravo da vrištim

Novi roman Vedrane Rudan „Ples oko Sunca“ izazvao je veliko interesovanje čitalaca na beogradskom Sajmu knjiga i mnogi su želeli da sa autorkom razgovaraju. Pošto rado dolazi u Beograd, publika je imala priliku da se sa njom druži u Velikoj sali Studentskog kulturnog centra, a bila je i gost Kulturnog dnevnika.

U vašoj poslednjoj knjizi, kako ste izjavili, skinuli ste se do kraja. Da li je to moguće samo kada se čovek ostvari na svim poljima na kojima je planirao?

To ovisi o čovjeku. Neko se skida do kraja u dvadesetoj, netko u sedamdesetoj, a netko nikad. Čovjek se obično skine do kraja kada za tim osjeti potrebu. Ja sam odlučila da u ovom trenutku u kome živim, da bi bilo vrijeme da možda, kažem, ne čitateljima, nego sebi, tko sam. Sve sam te svoje utiske o svom životu, neke zaboravila, neke pogubila i onda sam odlučila, na nagovor moga sina, skupiću ja svoj život u 200 stranica, pa da vidim tko sam ja. I to sam napravila i saznala sam nešto o sebi.“

Vrlo otvoreno i bez ulepšavanja na ličnom primeru govorite o temama koje nas sve muče. Čitaoci Vam pišu, prilaze Vam, šta najčešće kažu?

Najčešće mi kažu da ja govorim u njihovo ime. Da sam ja njihova truba glasnogovornica, da sve što oni misle ja kažem, što samo znači da sam jedna od njih i da jednostavno meni je dana šansa da govorim u ime nekih ljudi koji nemaju kome reći što ih muči. Ja sam privilegirana u svakom slučaju i naravno da mi je dragu kada mi neko na ulici priđe, pa mi skoči oko vrata. Moja unuka kad je sa mnom uvek se čudi tome. 'Pa ti si moja, nisi njihova, zašto te dodiruju, zašto te ljube'. Ali meni je to drago. Nije to znak moga uspjeha, nego je to meni više znak da sam ja ušla u nečije srce, a to mi jako mnogo znači.“

Govorite i o starosti i o odnosima u društvu, o odnosima u porodici. Koliko je sve to delikatno?

Meni uopće nije delikatno. Ja mislim da sam u životu imala jako, jako, mnogo problema, sa ocem alkoholičarom, sa majkom alkoholičarkom. Mlatili su mene i sestru i otac i majka. Kasnije me mlatio muž, prvi. I to su sve iskustva koja nisu samo moja. Dakle, ja mislim da sve ono što je meni bilo teško, da to nije moja priča. Da je to priča svake žene na kugli zemaljskoj, da li je ona u Africi ili u Beogradu, potpuno je svejedno. Da je to ženska priča i da se ja nemam čega stidjeti zato što sam bila mlaćena jer sam bila bespomoćna. Da se nemam čega stidjeti, ni uspjeha ni poraza, jer obično žene moraju šutjeti i kad su poražene i kada su uspješne. Ja sam sebi dala pravo da vrištim. Kad sam sretna, sretna sam, kad sam žalosna tužna sam. Jednostavno sebi dajem pravo da svijetu govorim kako se osijećam.“

Vaši tekstovi su veoma zahvalni za transponovanje na scenu. Vaše predstave se igraju širom Evrope, a sada možemo da otkrijemo da će se i u Ateljeu 212 igrati predstava prema Vašoj knjizi „Dabogda te majka rodila“. Koliko se radujete tome?

„Ne znam kako ste došli do tog podatka, to jako malo ljudi zna. Nisam čak ni ugovor potpisala, pa sad, ako ste me urekli, imaćete sa mnom velikih problema. Moja radost je neopisiva jer je ta knjiga vrlo intimna, govori o odnosu mene i moje majke koja je umrla na zastrašujući način. Ja se zbog toga osijećam direktno krivom. Napisala sam o tome knjigu, ali ni to mi nije pomoglo da se iz dana u dan ne zapitam šta sam sve mogla za svoju mamu učiniti, a nisam. To je priča o mojoj mami. Na sceni će biti moja mama opet živa i meni će bit na neki način lakše. Ne znam. Teško mi je to prepričati i opisat. To će biti nekako moja poruka njoj - oprosti. Eto.“

O čemu sada pišete?

Pisaću o jednoj velikoj ljubavi. O dvoje ljudi koji se jako vole i dugo se vole i onda jedno od njih umire i kako se onda osijeća ono drugo. Po meni, ako nekoga zaista voliš, voliš, voliš, i ako si s njim jako dugo, dugo, dugo, pa taj netko umre, onda tvoj život postaje besmislen i ja mislim, kada bi umro čovijek koga ja jako, jako, jako volim, ne da mislim, ja bih se sigurno ubila. Tako da želim o tome ispričati priču i mislim da nisam jedina i drago mi je što sam jedna od osoba koja je upoznala veliku ljubav.“

broj komentara 0 pošalji komentar