Kad govori mrtav kralj

Ubistvo vladara jedna je od velikih tema moderne evropske i svetske istorije. Među njima je i Marsejski atentat na Aleksandra Karađorđevića. To je tema knjige novinara i publiciste Ivana Miladinovića "Kad govori mrtav kralj" - politička pozadina atentata na kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića u svetlu starih i novih činjenica.

Zašto su evropski arhivi u kojima bi se pronašao odgovor na pitanje ko su inspiratori i finansijeri atentata na kralja Aleksandra i danas zatvoreni za istoričare - istraživače? Ko se plaši mrtvog kralja? Pitanja su od kojih polazi i Ivan Miladinović.

Na osnovu starih i novih podataka, mozaično složenih pokušao je da osvetli tragični istorijski događaj i ponudio je njegovu interpretaciju.

"Objašnjavam kompletnu situaciju u Evropi tridesetih godina, to je već početak kraja Versajske Evrope, a Aleksandar je čovek vesnik novog vremena. Aleksandar uspeva da stvori balkanski savez sa geslom Balkan balkanskim narodima i očigledno to je bila i njegova smrtna presuda", kaže Ivan Miladinović, autor knjige.

Miladinović je ovoj povesti dao filmsku, scenarističku i književnu formu, predstavio sve likove jugoslovenskog kralja ali i njegovih ministara, obaveštajaca i mnogih drugih i poznatih i tajanstvenih aktera. Pokazao ravnodušne prijatelje i ujedinjene neprijatelje.

"Nije samo reč o tome da su ga ubile ustaše ili VMRO, u atentat su neposredno bile umešane Italija i Mađarska... Ono što takođe dodaje ova knjiga, a u ovoj knjizi je sve sakupljeno na jednom mestu, to je krivica nacističke Nemačke, umešanost nacističke Nemačke i umešanost sovjetske Rusije, boljševičke Rusije, pri čemu se autor ne usteže toga da na kraju podvuče liniju i da svoj zaključak ", kaže  dr Miloš Ković, istoričar.

Lingvista Mihailo Šćepanović ukazuje da je na čitaocu da odredi šta su prave činjenice, šta je istorijska istina, šta je skrivena istina i na koji je način osamdeset godina srpska komunistička i evropska istoriografija skrivala istinu sa smrti kralja Aleksandra.

Tumači dela ističu da publicistički pristup - filmsko ređanje događaja, sa vešto uklopljenim izvodima iz literature, omogućavaju da se knjiga čita u jednom dahu, ali upravo zbog toga i da se o svemu napisanom promišlja.

broj komentara 0 pošalji komentar