Traganje Oskara Daviča za konačnom rečju

"Besmrtnost ću svoju da dam za konačnost jedne reči", naziv je izložbe kojom se šabačka Biblioteka odužuje velikom pesniku Oskaru Daviču, povodom 110 godina od rođenja i tri decenije od njegove smrti. Davičo je bio najmlađi pesnik među nadrealistima, avangardista i revolucionar sa logoraškim iskustvom, koji je uz Vinavera najlepšim rečima opisao Šabac.

Veliki majstor reči, pesnik i romanopisac, novinar i komunistički ideolog, ali pre svega, Šapčnin, Oskar Davičo, rukopise je zaveštao zavičajnoj biblioteci.

Koliko je tragao za konačnom rečju i visokom merom jezika i stila pokazuje izložba, koja predstavlja samo deo njegovog književnog rada.

"Tako da svi njegovi rukopisi, od pesama, romana, eseja, čak i pisama, kada kažem pesama, spomenuću pismo Miodragu Pavloviću koje se u ovoj biblioteci nalazi čak u 17 verzija. Dakle, Oskar Davičo je tragao za rečima istrajno, dugo", rekla je Sonja Bokun Đinić, autorka izložbe. 

Autorka postavke dugo istražuje Davičov svet i zato je iz njegovog rukopisnog arhiva izdvojila i zbirke fotografija, pozivnice, članske karte, koje svedoče o prijateljskim vezama, ali i o njegovom buntovnom duhu.

"Ne želeći da bude zastupljen u antologiji Miodraga Pavlovića, eto, u jednoj rečenici u jednoj od verzija pisama kaže  – ne želim da se nalazim između Popa Nikanora i Vaska Pope i tih metafizikoidnih floskul", kaže Sonja Bokun Đinić. 

Davičo je bio moderan i svoj, a njegov nadrealizam simbolizuju oblaci iznad sabranih dela.

O pesniku "Hane", "Srbije", "Višnje za zidom", koji je poslednjih decenija nepravedno skrajnut iz žiže umetničke javnosti, možda najbolje svedoče instalacije postavljene na ulazu u zgradu biblioteke koje simbolizuju zatvor, ideologiju i njegov najveći hobi, a to je lov, a sama izložba baca novo svetlo na Davičovo stvaralaštvo i u ovom vremenu.

broj komentara 2 pošalji komentar
(subota, 15. jun 2019, 16:51) - anonymous [neregistrovani]

A kako da se razumijemo...

U sred Sapca.. Ime Sapcu strano i mnogima nepoznato...
Pjesme koje danas niko ne cita...
Teski, nerazumljivi , bezvrijedni romani , kao sto je "" Beton i svitci""..
Komunist. Ko zna iz kog doba .
Nije se borio, nije placao clanarinu.
Nije ga marsal htjeo sebi u partiju.
Hodao sa nekim poljskim Stanislavom
Zaista ne razumijem sta je trazio po Srbiji kad
ni srpsko ime u njoj nije mogao naci...

(petak, 14. jun 2019, 15:44) - Nemanja [neregistrovani]

Mi se cudno razumemo ?

Zar nije ''Mi se cudno razumemo'' od Stanislava Vinavera, ???