Džoker u esejima Vladimira Pištala

Vladimir Pištalo, srpski pisac i profesor svetske i američke istorije na Univerzitetu u Vusteru u državi Masačusets, napisao je knjigu eseja „Značenje džokera“.

Značenje džokera za pisca je knjiga-raskršće u kojoj su teme ravnomerno podeljene između Srbije i Amerike, prošlosti i sadašnjosti, koncepcije i percepcije, ideje i slike.

Bilo da govori o bogovima koji žive između svetova, načinu odolevanja u mračnim vremenima, o veštini političara ili magiji životinja, karata i čitanja, kaže, ovo je knjiga o smehu. Smeh je „crvena nit koja povezuje njene različite junake“.

„Neko je rekao da čovek može da se pravi ozbiljan ali ne može da se pravi duhovit. Jednostavno, smeh u sebi nosi iznenađenje“, kaže Pištalo.

To je ujedinjujući neki element između američkih i srpskih tema.

„Kada ja govorim o Čaplinu ili Čarliju Simiću, ili kad govorim o Marku Tvenu, ili kad govorim o Koraksu kod nas, jedan od eseja je o tome, ono što ih ujedinjuje je ono što je onaj jezik pre nego što je Bog pobrkao one jezike u vreme Vavilonske kule, to je smeh, to je taj ujedinjujući jezik“, priča Pištalo.

Iznijansirano je osvetlio ličnost Čarlsa Simića, pesnika, esejiste i prevodioca ali i nama manje poznatih a za razumevanje suštinske Amerike važnih ličnosti – zaštitnika prirode Džona Mjuera novinara, satiričara i lingviste, Henrija Luisa Menkena.

„Baš veliki broj ovih junaka koje sam izabrao su neki oblici personifikovane Amerike, nekakvo davanje lica Americi koje ja mislim da je razumljivo ljudima kod nas. To jeste oblik nas samih samo drugačiji“, ukazuje Pištalo.

Značenje džokera uvodi čitaoce u suštinu autorove poetike. U vremenu u kojem je esej kao žanr skrajnut, a najveća moć se postiže smehom, čitalac je dvostruko nagrađen jer je Pištalova knjiga, knjiga i u slavu smeha i u slavu eseja.

broj komentara 0 pošalji komentar