Od pitanja koliko čitamo važnije je šta čitamo

Svet obeležava Dan knjige i autorskih prava. Datum rođenja odnosno smrti Vilijema Šekspira i Migela de Servantesa Unesko je proglasio praznikom pisane reči.

"Čitamo manje nego ikad", upozerenje je koje često čujemo, ali i odgovor "Čitamo više nego ikad".

Prva trvrdnja temelji se na podacima Evropske unije koji pokazuju da se iz godine u godinu smanjuje tiraž objavljenih knjiga. Druga na činjenici da su nam u digitalnom univerzumu najraznovrsniji sadržaji, uz tek poneki klik, na dohvat ruke.

"Ja bih rekao da se danas manje čitaju kvalitetni sadržaji, ali da se sigurno čita jako mnogo sadržaja koji nisu kvalitetni, koji ne podležu nikakvoj umetničkoj, naučnoj ili nekoj drugoj verifikaciji. Kao što tabloidi pobeđuju na tržištu štampanih medija širom sveta, na tržištu knjiga pobeđuju tabloidi u koricama", samatra književni kritičar i izdavač Gojko Božović.

"Možda je više, kao u onoj Štulićevoj pesmi, problem kad ljudi čitaju krive stvari, ali da se čita čita se", kaže književnik Muharem Bazdulj.

U elektronskom obliku vredni i bezvredni sadržaji imaju jednako pravo važenja, a nije mnogo bolje ni u štampanom. Književna kritika je zamrla, pa često dobra reklama prodaje lošu knjigu.

"To je i pitanje čitave medijske scene, koja je u potrazi za, kako bih rekao, isključivo komercijalnim sadržajem zapravo skresala prostor za valorizaciju", kaže Bazdulj.

Dakle, od pitanja koliko čitamo važnije je šta čitamo. A, da dobre knjige budu dostupne, zadatak je izdavača, biblioteka, javnih ustanova. Da budu vidljive zadatak nas medija.

broj komentara 0 pošalji komentar