Pesak progutao književni časopis

Nekad je bio prestiž objaviti deo iz romana ili pesmu u nekom književnom časopisu. Njihova imena bila su sinonim za središte književnog i kulturnog života. Danas većina izgleda kao mesta uz koja odavno više ne prolaze magistralni putevi.

Letopis Matice srpske, kao najstariji, ali i Književnost, Delo, Savremenik, Književne novine, Student, Bagdala, Polja – ovo su bila imena časopisa u kojima je svaki mlad pisac sanjao da objavi tekst.

Publikovati pripovetku u nekom od njih nije bio samo prestiž, već je svaki napis u periodici, sve do sredine osamdesetih godina prošlog veka, bio bogato honorisan, tako da je pisac od honorara u glavnim časopisima mogao živeti i više meseci.

Časopisi su tada bili kao dobri reporteri: prvi su stizali na mesto događaja i bili najobavešteniji. Kada je počeo da "curi" iz Sovjetskog saveza, roman "Majstor i Margarita" prvo je i na srpskom objavljen u časopisu. Kao što je i u Rusiji najpre bio objavljen u časopisu Moskva 1966. godine.

Književni čaospisi su bili prvi koji su preneli da se Miloš Crnjanski vraća u domovinu. Književni časopisi videli su najneobičnije Andrićevo lice kada je između 1944. i 1954. objavljivao mnoštvo pripovedaka u bezmalo svim značajnijim književnim glasilima Jugoslavije, ali i u omladinskim, studentskim, vojnim, frontovskim, ženskim, zadružnim i sindikalnim novinama onog vremena.

Pesak zaborava je, međutim, tokom proteklih decenija prekrio čitav ovaj život koji se nije odvijao samo na stranicama časopisa, nego i u redakcijama. Ko još može zaboraviti atmosferu esnafskog kaljenja i slatkog ponižavanja kada mladi pisac ide po burek i jogurt uredniku, pomalo radi kao lektor i korektor, a mašta jedino o danu kada će na koricama književnog časopisa ugledati svoje ime?

Danas je časopisna kultura klonula, da se ne kaže baš da je na umoru. Imena nekada čuvenih urednika: Jovice Aćina, Branka Kukića, Vuka Krnjevića, Đorđija Vukovića, sjajnija su u nekim drugim oblastima njihovog bavljenja.

Časopise više gotovo niko ne kupuje, te se oni najuporniji dele poštom prema spiskovima zainteresovanih profesionalaca koji su sačinjeni godinama unazad, pa čak i kad hoćete da vas skinu sa neke od ovih dostava, to teško možete učiniti, jer bez te podele, ne bi bilo ni tiraža (pomognutih) književnih časopisa.

Na pitanje zašto je to tako, može se lako odgovoriti da više niko ne čita ni knjige, a kamoli književne časopise. 

Malo istančanijim pogledom na stvari, treba reći da je, suprotno tome, knjiga postala svima dostupna, da više nema ideološke kontrole štamapnih stvari (koja je pomalo popuštala samo u časopisima), te da gotovo niko nema potrebu da prvo deo iz romana pročita u časopisu, pa tek onda u knjizi.

Smena je to generacija kao kad je pejdžer istisnut mobilnim telefonom. Sećate se koliko su se vlasnici pejdžing kompanija borili da opstanu na tržištu, pa čak tužili i sudu prve mobilne operatere?

Za razliku od pejdžera, časopisi su gordo tonuli. Nisu se bunili. Precevetavali su kao cveće u neobrađenoj bašti.

Da li nam danas nedostaju? Verovatno kao i sva stara i otmenija vremena. Ako ništa drugo svi pisci imaju sećanje na svoj prvi tekst odštampan u časopisu. 

Pisac ovog članka nikad neće zaboraviti Književnost iz septembra 1989. godine kada je prvi put ugledao svoje ime iznad priče "Largo za Nadeždu Miladinov".

broj komentara 2 pošalji komentar
(sreda, 17. apr 2019, 20:56) - Mirko Dumanovic [neregistrovani]

Od Platona.....

Jos od Platona, se kao jedna od osnovnig drzavnih doktrina pominje odgovornaost DRZAVE na kakvocu nacije. Dakle, takvi smo kakvi smo, gori nego sto smo bili pre 20 ili vise godina, jer ono sto nam je drzava nametnula kao stereotip, ne moze da se smesti u okvire napretka….Na sceni je sistematsko kvarenje nacije, nudjenjem sramotnih rialitija, sunda I tabloida…..Interes, da se Srbi klonu deseterca, lepe umetnosti, klasika, nije interes nacije vec onih koji zele da jedan nekad cestit narod sputaju u robovske lance...…"Da je nebo list knjige bijele……"

"The best way to predict the future is to create it"

(ponedeljak, 08. apr 2019, 13:06) - anonymous [neregistrovani]

Divan tekst

U moru vesti o politici, nasilju i starletama, konacno nesto normalno procitah