Da li je važno da čitamo ili šta čitamo

Da li knjige kao i prijatelje treba da biramo, ili je samo važno da ih čitamo. Laka literaturu nosimo na plažu, ali da li iz nje možemo nešto da naučimo?

„Knjige su kao ogledala. Ako budala gleda unutra, ne može očekivati da je odande gleda genije“, tvrdi Džoana Rouling, autorka najprodavanije serije romana na svetu – Harija Potera. Ako je tako, da li to znači i da pametan čovek nema šta da traži na stranicama knjiga lake literature?

„Te veze između lake i ozbiljne literature su vrlo zanimljive. Vi znate da su mnogi pisci koristili forme lake literature da bi stvorili ozbiljnu literaturu. Recimo krimi roman ja smatram za laku, ali znate da je prvo Dostojevski stvorio nekoliko romana koji imaju za podlogu krimi priču, pa Umberto Eko Ime ruže, šta je takođe jedna vrsta krimi romana. I takozvani 'lav romani'. Šta je priča Ane Karenjine nego uprošćena ljubavna priča, ali kod majstora Tolstoja ta priča dobija sasvim drugačiju dimenziju“, objašnjava pisac Milisav Savić.

Iako majstori, Dostojevski, Tolstoj i ostali pisci koji čine lektiru, nisu omiljeni među učenicima. Njima su primamljiviji drugačiji sadržaji, tvrde profesori.

„Oni lektiru uopšte ne vole da čitaju, to doživljavaju kao atak, mislim da u principu veliki broj mladih ljudi malo čita ili ne čita. Živimo u doba vizeuelne kulture, a oni koji vole da čitaju, sad i tu postoji neka vrsta mode. Mislim da su romani tipa epska fantastika nešto što je popularno“, kaže profesorka književnosti u Filološkoj gimnaziji Tatjana Žigić.

A kada je reč o popularnosti, ovako izgleda top lista najčitanijih knjiga u bibliotekama u toku protekle godine. Prvi su Ćosićevi Koreni, sledi Andrićeva Na Drini ćuprija, a potom Mihajlovićeva Kada su cvetale tikve. Naredna tri mesta pripadaju ljubavnim romanima Jelene Bačić Alimpić.

„Javna biblioteka je mesto za sve, moramo da imamo na svojim policama i pisce koje možda neko sa tananijim književnim ukusom možda ne bi stavio na svoje police. Ali znate kako, loš učitelj-loš đak, tako da laka litetartura ne može da promeni čitaoca, ne može da ga probudi u onom smislu u kojem to mogu da urade knjige koje se već potvrđuju kroz vreme i koje i današnji književni kritičari od renomea smatraju vrednim“, tvrdi urednica kulturnih programa u Biblioteci grada Beograda, Isidora Injac.

Ako ozbiljna literatura za razliku od lake, koja uspavljuje na plaži, podiže pritisak i traži aktivno čitanje, da li nam izbegavanje takvog čitanja govori da je publika lenja ili da su vredni oni koji lake sadržaje plasiraju.

„Ja mislim da osnovna krivica ako ćemo tako strogo suditi leži na reklami, na manipulaciji publikom. Vrlo dobro se sećam 70-ih i 80-ih kada je takva stvar krenula iz SAD kada su tzv. blurbovi, kratki tekstovi na koricama knjiga, postali toliko samohvaleći o svakoj knjizi koja izađe. Naravno da je to olako hvaljenje knjiga omalovažilo suštinski kvalitet u knjigama koje vrede i naravno dezavuisale potpuno priču o realnom šta valja, a šta ne valja", smatra osnivač i urednik izdavačke kuće „Geopoetika“, Vladislav Bajac.

Da je važno čitati saglasni su naši sagovornici, ali ipak ističu da je bitno šta čitamo. Veliku odgovornost u obrazovanju čitalačkog ukusa pored porodice i škole imaju i javne biblioteke. S tim u vezi u Biblioteci grada Beograda prošle godine osnovali su nacionalni portal stadacitam.rs na kom zaposleni preporučuju knjige za čitanje.

Dok ne posetite portal, evo šta su predlozi naših sagovrnika: Aleksandrijski kvartet –Lorens Darela, romani u užem izboru za Ninovu nagradu; Lana Bastać i Žarko Radaković, ali i dobitnika Vladimira Tabašević, kao i knjige Andreja Makina i Pol Ostera.

broj komentara 1 pošalji komentar
(subota, 09. mar 2019, 13:58) - anonymous [neregistrovani]

Da ti dete ne vaspitava ulica

Mi smo govorili: Ako hoces da ti dete ne vaspitava ulica, uvali mu Tolstoja. Nece imati vremena za ulicu.