Pet godina Kulturnog dnevnika

"Kulturna revolucija na domaćem televizijskom nebu", pisali su mediji, kada je, u formatu i sa imenom najgledanije informativne emisije 17. februara 2014. predstavljena nova emisija Kulturno-umetničkog programa, Kulturni dnevnik. Tako su kultura i umetnost, velikom broju gledalaca širom Srbije, postale deo svakodnevnog života.

Tokom pet godina emitovanja, kroz više gotovo 1.250 izdanja emisije, reporteri Kulturnog dnevnika izveštavali su sa premijera - pozorišnih i filmskih, bili su na koncertima i izložbama. Kulturni dnevnik ugostio je oko 1.300 istaknutih pojedinaca i emitovao više od 7.000 televizijskih izveštaja o kulturi i umetnosti.

Osim za aktuelna dešavanja, emisija je otvorila prostor za polemiku, analizu i komentar.

Kulturni dnevnik upustio se i u avanturu i reafirmisao kritičare. U njihovom fokusu bila su književna dela, filmovi, pozorišne predstave, arhitektonska ostvarenja, ali i odluke i pojave koje određuju našu kulturnu stvarnost.

Iako je pozicija kulture, umetnika i publike zainteresovane za kulturne sadržaje u javnom diskursu često marginalizovana, Kulturni dnevnik je osvojio i gledaoce i stručnjake.

Nebojša Bradić, glavni i odgovorni urednik Kulturno-umetničkog programa RTS, kaže da je cilj emisije da dobrom selekcijom pruži kvalitetne informacije i na najbolji način odgovori na ove potrebe.

"Uprkos činjenici da je Kulturni dnevnik uveden u program RTS-a u vremenu u kojem sve televizije jure rejtinge, njegov zadatak nije da se takmiči sa komercijalnim emiterima, koji gledanost postižu progresivno rastućom ponudom prostakluka i šunda", rekao je Bradić.

Sagovornici i gosti Kulturnog dnevnika su domaći i inostrani relevantni umetnici, oni koji redefinišu umetnički pogled na svet, promišljaju o kulturnom nasleđu i budućnosti koju tište brojna pitanja.

Pored osnovne uloge da informiše, Kulturni dnevnik je postao i aktivni učesnik u kreiranju različitih kulturnih sadržaja.

Emisija je dobila više priznanja i nagrada, kao što su Plaketa Kolarčeve zadužbine, Zahvalnica Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, Nagrada "Niko Garone" za prevazilaženje informativne funkcije i pružanje ozbiljne i utemeljene interpretacije događaja u kulturi.

"Na svoj zadatak – da bude učitelj, vodič, savetnik i prijatelj – Kulturni dnevnik odgovara svakodnevno", naveo je za sajt RTS-a Nebojša Bradić.

Kulturni dnevnik, kako kaže, nudi mogućnost da svet vidimo očima kulture.

"Omogućava prirodnu vezu sa svim umetnicima i umetničkim oblicima, pruža priliku da publika po prvi put vidi operu, izložbu ili pozorišnu predstavu, ukratko - daje novu dimenziju našim životima. Zbog toga je uloga Kulturnog dnevnika na javnom servisu nezamenljiva, a ugled ove emisije u državama regiona potvrđuje najviše mesto koje ima među sličnim medijskim sadržajima", istakao je Bradić.

Urednički tim Kulturnog dnevnika svakodnevno kreira izdanja koja su aktuelna i zanimljiva jer obuhvataju različite fragmente kulturnog miljea, a koja će predstavljati audio- vizuelnu arhivu zbivanja u kuturi Srbije u budućim vremenima.

"Svestan ogromne odgovornosti ali i lepote zadatka, tim je otvoren ka svakoj kritici, spreman da uči, raste i razvija se u dijalogu - kako sa umetnicima tako i sa svima koji vole i poštuju umetnost", zaključuje Bradić.

Značaj Kulturnog dnevnika 

O značaju Kulturnog dnevnika govorili su i ministar Vukosavljević, prof. dr Darko Tanasković i mnogi kulturni radnici.

Vladan Vukosavljević je naveo da je Kulturni dnevnik jedina emisija koja je posvećena ekskluzivno pitanjima iz oblasti kulture.

"Taj format je zbog toga veoma značajan. On daje jak doprinos afirmaciji i kulturnih težnji i događaja i okolnosti i tema koje su bitne za kulturni život u Srbiji, te na taj način zaslužuje punu podršku i pohvalu Ministarstva kulture i informisanja", rekao je Vukosavljević. 

Doskorašnji ambasador Srbije u Unesku prof. dr Darko Tanasković je, kaže, srećan što Kulturni dnevnik traje pet godina i što nikome nije pala na pamet ideja da ga ugasi.

"Ponekad se sa uspešnim inicijativama dogodi to da ih ugase zato što su uspešne, a da se na silu održavaju neke druge koje ne pokazuju uspeh i ne nailaze na odjek kod gledalaca. Mislim da je Kulturni dnevnik jedna od onih novijih emisija, inovacija javnog servisa, koja je u potpunosti opravdala očekivanja onih koji su je uveli i naravno gledališta. Ali i sama činjenica da od mnogih ljudi čujem pitanje 'jesi li video to i to u Kulturnom dnevniku', mislim da je najveća mera uspeha", naveo je Tanasković. 

Biljana Srbljanović, dramska spisateljica, smatra da se Kulturni dnevnik na zanimljiv način bavi kulturom. "Zanimljiv je, nije dosadan, nekako je blizak najširoj publici, a nije estradan i ne bavi se samo time šta je novo, već ulazi u suštinu", ističe Srbljanovićeva.

To je program koji ide nasuprot nekulturi koje je sve više i više u medijskom prostoru, gde sam često govorio o primitivizmu, o populizmu, o svim tim stvarima koje i te kako utiču na gledaoce – kaže književnik Filip David. Ovo je jedan, da tako kažem, zračak svetla gde čovek može da se oseća prijatno, bar neko ko živi u kulturi i od kulture, dodaje.

Glumac Svetozar Cvetković ukazuje da je ova emisija RTS-a omogućila i onima koji su do kasno budni da imaju kvalitetan program. "Postoji prava kritika za nešto što je kultura u bilo kom domenu, pozorište, film, televizija, muzika, likovna umetnost, vajarstvo, prosto da se nešto pokrenulo. Mislim da je to jedna od najznačajnijih emisija", ističe Cvetković.  

Mislim da je Kulturni dnevnik, na neki način izrastao u ne samo glavni medijski pogon u ovoj zemlji, već nešto što je svakodnevna potreba nas kojima je stalo do kulture u medijima, rekao je novinar i kritičar Teofil Pančić.

"Ja često sebe zateknem da čekam Kulturni dnevnik, a onda se setim da je subota. Evo tražim da se produži i za vikend", zaključuje Teofil Pančić.

broj komentara 0 pošalji komentar