Akademija u Beču povodom 200 godina "Srpskog rječnika"

U svečanoj dvorani bečkog Univerziteta sinoć je održana svečana akademija povodom 200. godišnjice od izdavanja srpsko-nemačko-latinskog rečnika - "Srpskog rječnika" Vuka Stefanovića Karadžića.

Ambasador Srbije u Austriji Nebojša Rodić istakao je da je Vuk Karadžić postavio visoku lestvicu svog rada, koja danas, u eri brzog saznanja i slabog znanja, retko ko može da dosegne.

"Da je napisao samo ovaj rečnik zaslužio bi da bude cenjen u istoriji srpskog naroda", podvukao je Rodić.

Rodić je podsetio da je Vuk za života posetio mnoge zemlje, upoznao mnoge narode, ali da je uvek bio privržen Srbiji kao svojoj domovini, čak i kada su ga odbacivali.

Istovremeno je podsetio da je bio diplomata kome bi i danas zavideli u Beogradu i Beču, da je bio mudar Srbin koji je znao da ceni prijatelje, ali i beskrajno tvrdoglav kada je trebalo da brani svoju ideju.

Svečanost, u organizaciji Ambasade Srbije i Instituta za slavistiku bečkog univerziteta, otvorio je vicedekan Štefan Miler koji je istakao da je Vuk Karadžić ovim delom ušao u istoriju, i da ne treba zaboraviti da pored nacionalnog značaja rečnik ima i inovativne aspekte jezičke nauke.

Miler je ukazao da je Vuk bio u kontaktu sa Jakobom Grimom, koji je sa bratom Vilhelmom radio na nemačkom rečniku, ali, za razliku od njih, koji su umrli pre okončanja svog dela, reformator srpskog jezika je svoje završio.

"Rečnik je rezultat saradnje dva prijatelja" 

Profesor Gerhard Neveklovski ukazao je da su dela Vuka Karadžića štampana u Beču, u manastiru mehitarista, čiji je iguman prisustvovao svečanoj akademiji.

"Početak delovanja Vuka Karadžića je bio odlučujući period za sudbinu srpskog jezika. Istovremeno, on bez Jerneja Kopitara ne bi bio što je kasnije bio", rekao je Neveklovski.

Kako je podsetio, Kopitar je Vuka podstakao da zapisuje srpske narodne pesme, izradi gramatiku, a i rečnik na osnovu jezika kojim je govorio tada srpski narod.

"Kopitar, koji je bio Slovenac, smatrao je da jezik kojim su govorili stanovnici gradova nije pravi, jer je mešavina sa nekim drugim jezicima, zbog čega je i Vuku savetovao da se posveti govoru seljaka. Do tada se koristilo u Srbiji slaveno-srpsko pismo, nenormirana mešavina, koju većina Srba nije mogla da primeni", objasnio je Neveklovski.

Vukovim delom, dodao je, Srbi su dobili jasan jezik, sa pravilima, gramatikom, fonetskim pravopisom, što je bilo značajno za alfabetizaciju društva.

Ukazao je da je rečnik rezultat saradnje dva prijatelja, koji je imao dalekosežne posledice po južnoslovenske narode.

"Srpski rječnik živa starina srpskog naroda"

O značaju Vuka Karadžića govorili su i profesor Fedor Poljakov sa Insitituta za slavistiku, profesor Gabrijela Šuber sa nemačkog univerziteta Jena, kao i upravnik Katedre za srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima na Filološkom fakultetu u Beogradu profesor Boško Suvajdžić.

Suvajdžić je podsetio da je Vuk Karadžić još 1813. godine počeo da skuplja reči iz naroda, i naglasio da je "Srpski rječnik" živa starina srpskog naroda.

Miloš Okuka sa Univerziteta u Minhenu rekao je da je Vuk opisao jezik kojim je govorio narod tog doba i da je zbog toga dao veliki doprinos srpskom jeziku.

Profesorka Marija Mitrović iz Trsta ukazala je na značaj Jerneja Kopitara ističući da je puno učinio ne samo za srpsku, već i grčku, albansku, mađarsku, rumunsku kulturu ohrabrivši mlade kolege iz celog regiona da se posvete svojoj kulturi i tradiciji.

"Spoznao je da literatura naroda ne može da se razvija dok se koristi veštački slavensko-srpski jezik. Jedina budućnost literature je u jeziku kojim se govori. Srpska kultura mora biti zahvalna dalekovidosti Kopitara, jer je on prepoznao pravi put, znao kuda vodi jezička politika", istakla je Mitrovićeva zajedno sa profesorkom Katjom Šturm Šnabel iz Beča.

"Austrijsko-slovenačke-srpske veze važne i danas"

Ministar savetnik u Ambasadi Srbije Goran Bradić rekao je da svakog dana prolazi, na putu do radnog mesta, pored kuće u kojoj je živeo Vuk Karadžić i da se pita kako je čovek bez ikakve podrške uspeo da ostvari sve što je učinio.

Podvukao je austrijsko-slovenačke-srpske veze, rekavši da su one bile važne u prošlosti, ali danas, pre svega ekonomske, od još većeg značaja.

"Danas nam treba više nego ikada evropski rečnik i evropski jedinstveni jezik, kako bi odgovorili na razne izazove, kako na Balkanu, tako i Evropi", rekao je Bradić.

Direktorka lozničkog Centra za kulturu "Vuk Karadžić" Dajana Đedović govorila je o Tršiću, mestu koje svoju znamenitost duguje reformatoru srpskog jezika.

Studenti profesorke na institutu za Slavistiku Gordane Ilić Marković, odeveni kao u 19. veku, kada je živeo i stvarao Vuk, predstavljali su značajne ličnosti koje su bile deo života reformatora srpskog jezika.

U programu su učestvovali i muzičari Dragan Đedović, Radmilo Petrović, Vedrana Kovač i Netasa Jošić, koji su izveli stare srpske pesme, od kojih su neke prevedene na nemački i ruski.

broj komentara 2 pošalji komentar
(četvrtak, 25. okt 2018, 09:27)
Anonymous KS [neregistrovani]

Srbi u Beču

Ako je tačno da srba u Beču ima više nego u Novom Sadu, dakle, više nego u većini gradova u unutrašnjosti Srbije, korisno bi bilo da se bečki srbi, ako niko drugi, založe da se na Novogodišnjem Koncertu Bečke Filharmonije napokon izvede "Srpski kadril", opus 14. Johana Štrausa-sina. Kadril je komponovan 1846. godine, u čast Knjaza Miloša Obrenovića. Nikada do sada, u 78 godina dugoj istoriji ovog Koncerta, "Srpski kadril" nije izveden.

(sreda, 24. okt 2018, 11:13)
slavko [neregistrovani]

U Beču

živi više Srba nego u Novom sadu pa se Beč slobodno može smatrati i srpskim gradom a Srbe konstitutivnim narodom u Austriji. A to im daje pravo na autonomiju i samoopredeljenje.