Horvat za angažovani teatar: Vratiti politiku u pozorište

Hrvatski filozof Srećko Horvat otvorio je večeras u Jugoslovenskom dramskom pozorištu 52. Bitef festival istakavši da "u trenutku u kome se politika pretvara u pozorište, od Amerike do Balkana, zadatak svih umetnika i onih koji će narednih dana dolaziti na Bitef, jeste da vrate politiku u pozorište i to politiku u smislu angažovanog teatra koji neće samo tumačiti realnost već će pokušati da je menja.

Srećko Horvat je rekao da prva asocijacija na naslov ovogodišnjeg Bitefa ("Svet bez ljudi") jeste svet u kome doslovce više nema ljudi, svet postapokaliptičnih filmova i scenarija u kome su ljudi nestali bilo zbog nuklearnog rata, bilo zbog klimatskih promena.

Druga asocijacija jeste, kako je primetio, svet u kome više ne vladaju ljudi, svet u kome vladaju mašine ili roboti ili svet, kao u filmu "Planeta majmuna", gde vladaju majmuni te nije slučajno da se na plakatu Bitefa nalazi gorila.

Kao filozofu treća asocijacija mu je Diogen iz Sinope, koji je pre 2.400 godina šetao ulicama Atine usred belog dana sa upaljenom svećom i kada bi mu neko prišao i pitao šta radi, on bi odgovorio: Tražim čoveka.

"Koju god od ovih asocijacija da odaberete, videćete da distopijska fantastika danas postaje surova realnost. Nikada ranije u istoriji čovečanstva svet se nije nalazio pred ovolikom realnom mogućnošću da ne samo zbog klimatskih promena ili nuklearnog rata, ili novog ili starog fašizma, nestanu ljudi sa sveta, nego da nestane i sam svet", ocenio je Horvat.

Upozorio je da svakodnevno nestaju svetovi ljudi, svetovi ljudi iz Sirije ili Jemena koji beže od rata, a u Evropi ne nailaze na dobrodošlicu.

Večna tranzicija na Balkanu

Jednako tako, dodaje, na Balkanu, tokom takozvane večne tranzicije, nestaju svetovi ljudi, onih koji nisu sposobni da prehrane svoju porodicu, plate račune za vodu ili struju.

"Ne radi se više samo o tome da svedočimo rastu desnog populizma ili autoritarnih režima, ono čemu svedočimo, a to se dogodilo pre nekoliko meseci, jeste da ministri zapadnoevropskih zemalja govore o tome da će ponovo uspostaviti ili ustanoviti takozvanu Osovinu, nešto što smo u Drugom svetskom ratu poznavali kao Osovinu zla, koja je nametnula nacizam i fašizam i dovela do koncentracionih logora", upozorava Horvat.

"I ne radi se više o fantastici ako pred očima imamo sliku maloletne dece koja se trenutno nalaze zatočena u kampovima. Ne radi se o fantastici ako imamo brodove pune izbeglica kojima evropske luke ne dopuštaju da pristanu. Ne radi se više o fantastici ako kažemo da se ovde i sada nalazimo u opasnom trenutku u kome nije u pitanju samo svet i ljudi, već čitav opstanak planete", dodao je Horvat.

Predstave na Bitefu o usponu desnice

Mnoge predstave ovogodišnjeg Bitefa bave se usponom radikalne desnice, ekstremizma i autoritarnih režima, međutim, kaže Horvat, novi i stari fašizmi nisu pali sa neba.

"Fašisti ne dolaze na vlast tako što obećaju koncentracione logore. Fašisti dolaze na vlast tako što obećaju da će vratiti ponos i dostojanstvo onim jadnim ljudima koji su prve žrtve ekonomske krize. Trenutni rast fašizma i autoritarnih režima širom Evrope duboko je ukorenjen u samoj strukturi i arhitekturi kapitalizma, ono što na Balkanu znamo pod nazivom tranzicija, ono što na periferiji Evropske unije znamo kao mere štednje, kao privatizacije koje su dovele do toga da milioni ljudi danas nemaju hleb i da se zato okreću rešenjima koja podsećaju na prošlost, ali bi u budćnosti mogla biti još gora", ocenio je Horvat.

Zapitao se koja je uloga pozorišta i Bitefa u svemu tome.

"U trenutku u kome se politika pretvara u pozorište, od Amerike do Balkana, zadatak svih nas, koji ćemo narednih dana dolaziti na Bitef, jeste da vratimo politiku u pozorište i to ne politiku u smislu politikantstva, u smislu korupcije, nameštanja poslova, već politiku u smislu angažovanog teatra koji neće samo tumačiti realnost već će pokušati da je menja. Na tom tragu izuzetna mi je čast što mogu da otvorim 52. Bitef", rekao je Horvat.

Do 22. septembra u glavnom programu Bitefa biće izvedeno ukupno 10 predstava iz Slovenije, Francuske, Srbije, Nemačke, Hrvatske, Estonije, Švajcarske, Izraela i Belgije.

broj komentara 0 pošalji komentar