Tehnika pevanja Milorada Jovanovića

Prvi udžbenik na srpskom jeziku o tehnici pevanja jeste knjiga Milorada Jovanovića. Nastala u logoru Osnabrik u Nemačkoj, kao svojevrsni dnevnik, čuva se u biblioteci Fakulteta muzičke umetnosti i obogaćuje sliku o našoj muzičkoj istoriji.

Rezervni oficir Kraljeve garde u logoru je pod brojem 2347, između 1941. i 1942. godine, beležio svakodnevicu, ali i finese tehnike solo pevanja. Pre rata je bio profesor na Muzičkoj akademiji i solista Opera u Beogradu, Briselu i Monte Karlu.

"U pisanim tragovima gospodina Jovanovića možemo naći njegove osvrte na tehniku pevanja koju je on sprovodio, koja nije, moram priznati bitno različita od ovog danas što mi radimo, i odnosi se na analizu njegovih tehničkih problema i kako ih je rešavao", kaže Aneta Ilić, profesor na Katedri za solo pevanje".

"Ona u stvari ima značaj stručne knjige, ima značaj istorijskog dokumenta jer nam u stvari otkriva neke detalje iz života zatvorenika. On kaže, kad je bio u ambulanti i nešto bio bolestan, dobio je konačno dobar obrok, i posle toga je mogao bolje da peva, što znači da uslovi nisu bili dobri", kaže Radmila Milinković, šef biblioteke Fakulteta muzičke umetnosti.

Snimak Jovanovićevog basa, nastao 1927. godine u Pragu, čuva se u Narodnoj biblioteci.

"Postoji anegdota. Kaže, kada je pevao u logoru posle toga su drugovi šaljivo rekli – a u noći grmi, seva ko Milorad kada peva", kaže Milinkovićeva.

Posle rata i logora Milorad Jovanović otišao je u London. Pevanje je zamenio radom u fabrici, a onda i štimovanjem instrumenata. O njegovom životu svedoče i dokumenti u arhivu beogradskog Pozorišnog muzeja i Gradskoj biblioteci u Čačku.

broj komentara 0 pošalji komentar