"Plava kapija" briše granice između istorije i svakodnevice

Jedan od velikana savremene srpske književnosti Radovan Beli Marković obeležio je 70 godina života i pet decenija stvaralaštva predstavljanjem novog romana "Plava kapija".

Piše olovkom, i tako je oduvek. Od geografski omeđenog prostora stvara duhovno prostranstvo. Sa iskustvom koje nalaže obeležavanje jubileja, pisac koji baštini lepotu i bogatstvo srpskog jezika, a Lajkovačku prugu ovekovečuje u mitološkom obrascu, britkom ironijom objašnjava literarni zadatak.

"Moj svet, život koji sam proživeo u ovih sedam decenija dobrim delom se nalazi u rečnicima manje poznatih reči i izraza", kaže pisac Radovan Beli Marković.

Umetničkom igrom oneobičio je svaki element književnog dela: formu, stil, pripovedačko "ja", likove, vreme i prostor, a 15 romana i zbirki priča spleli su se u dva prozna venca "Kolubarski" i "Valjevski". 

''U tom književnom svetu, naime, ja sam proveo veći deo života nego u ovom takozvanom realnom svetu. Takva je priroda književnog zanata, čovek mora biti neprekidno u tom svetu svojih junaka, svojih knjiga i to poslušanje, čini mi se koliko sam ja mogao da sam obavio do kraja", kaže Radovan Beli Marković.

U romanu "Plava kapija" Beli Marković iznova pokazuje književno majstorstvo. Zbivanja smešta u rodno selo Ćelije, brišu se granice između istorije i svakodnevice, vidljivog i onostranog, a glavnim junacima, savremenicima i precima pridružuju se likovi iz književnih dela Milovana Glišića, Miloša Crnjanskog i Isidore Sekulić.

broj komentara 0 pošalji komentar