Počela izrada prvog narodnog gramatičkog rečnika srpskog jezika

Univerzitetska biblioteka iz Beograda i Vikimedija Srbije započele su, u saradnji sa mnogobrojnim volonterima-saradnicima, izradu prvog narodnog gramatičkog rečnika srpskog jezika na Internet adresi lab.unilib.rs.

"U ovoj fazi projekta radi se na sastavljanju prve narodne rečničke baze podataka o padežnim promenama imenica srpskog jezika. Kažem narodne jer je stvaraju pripadnici našeg naroda, svi oni koji imaju želje i volje da odvoje malo vremena i, uz osnovno znanje o radu sa računarima i činjenicu da im je srpski maternji jezik, daju svoj doprinos izgradnji jednog od prvih operativnih digitalnih infrastrukturnih alata za naš jezik", kaže Nikola Smolenski, jedan od osnivača Vikimedije Srbije i spiritus movens ovog projekta, koji obezbeđuje programersku, tehničku ali i stručnu podršku projekta.

Smolenski kaže da, na osnovu predlgoa reči koje obezbeđuje algoritam, volonteri-saradnici unose padežne oblike reči, na brz, lak i jednostavan način.

"Potrebno vam je manje od dva minuta da se registrujete za rad na projektu, a manje od jednog minuta da jednu imenicu sprskog jezika učinite trajno sačuvanom i upotrebljivom u mnogobrojnim budućim projektima, unoseći u za to predviđena polja njenih sedam padežnih oblika", ističe Smolenski. 

Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković" iz Beograda pruža infrastrukturnu podršku projektu.

"Nama je važno da su rezultati projekta u javnom vlasništvu, odnosno da svaka reč koju unesu naši saradnici-volonteri postaje vlasništvo svih građana Srbije i sveta i da svi oni koji će u budućnosti želeti da iskoriste prednosti postojanja jedne ovakve digitalne infrasrtukture to mogu da urade bez ikakve nadoknade", navodi zamenik direktora biblioteke dr Adam Sofronijević.

Smatra da će postojanje jednog ovakvog narodnog gramatičkog rečnika dati i određeni doprinos i izradi rečnika koja se odvija u naučnom kontekstu u našim institutima i na fakultetima, jer će i njihovi autori i istraživači moći da se koriste ovom infrastrukturiom kao dopunskim izvorom za svoj rad.

"U ovom projektu mi se oslanjamo na statističke parametre do kojih smo došli tokom faze testiranja u kojoj je utvrđen, na osnovu naših iskustava i iskustava sličnih projekata realizovanih u drugim zemljama, potreban broj unosa za istu reč kako bi se automatskim poređenjem došlo do pravilnog oblika reči", kaže Sofronijević.

Očekuje da u najskorije vreme još veći broj institucija kulture i nauke uzmu učešća u promociji ovog projekta, tj. da postanu partneri na projektu, pre svih javne biblioteke koje imaju pristup širokom krugu onih koji su zainteresovani za knjigu i srpski jezik.

"U tom smislu među prvima je takvo interesovanje pokazala Biblioteka Grada Beograda i mi se radujemo toj važnoj saradnji za koju očekujemo da će doneti veliki broj novih volontera-saradnika na izradi rečnika – bibliotečkih korisnika i ljubitelja knjige", dodaje Sofronijević.

broj komentara 5 pošalji komentar
(subota, 14. okt 2017, 23:29) - Миша Јовановић, Сан Дијего, Калифорниа [neregistrovani]

Српски језик

Једва чекам да поново чујем наше речи које су избачене из језика. Међу њима су свакако ове: образовање, образовати, образован, затим да се избаци употреба предлога са инфинитивом као на пример "....за видети, ....за доживети, за очекивати".
Таква погрешна језичка конструкција може да се чује у Београду много више него у другим крајевима Србије.
Није велико чудо ако то чујемо од продавачице у пекари када нас пита да ли хоћемо бурек "за понети" али када тако нешто чујемо на радију и телевизији то боде уши.
Спортски репортери и водитељи разних емисија такође употребављавају ту погрешну језичку конструкцију.

(subota, 14. okt 2017, 17:29) - Кливленд [neregistrovani]

Тако је

Страшно је како су нам нагрдили језик до те мере да то више нико и не примећује!

(subota, 14. okt 2017, 14:38) - Sydney [neregistrovani]

ovaj clanak

p ada pocnemo od ovog clanka kako se na srposkom kaze:
univerzitet
projekt
volonter
autor
promocija
bibliotecki
lider
donacija
algoritam
kontekst
i da ne nabrajam dalje...
kada prestanu da koriste ove gluposti koje nam uporno podmecu i pokusavaju da odomace, mozda to pisanije bude i vredno hartije na kojoj je pisano...

(subota, 14. okt 2017, 08:07) - mirjana [neregistrovani]

Hvala Bogu !!!!

Da li ce to pomoci u suzbijanju nepismenosti i da se ne koriste "tudje reci" zbog nedostatka poznavanja nashij izraza???Pisani mediji u tome prednjace!!!

(subota, 14. okt 2017, 07:56) - anonymous [neregistrovani]

Dijalekti Srbije

Nadam da ce odgovorni na ovom projektu, shvatiti vaznost recnika i varijanti i dijalekata Srpskog narodnog jezika, juga i ostalih delova Srbije i uvesti ih u gramatiku, a time sacuvati od zaborava.