Ko su najprevođeniji pisci iz Srbije

Za prevod dela na strane jezike nije dovoljan dobar sadržaj, već angažovanje literarnih agencija, izdavača, resornog ministarstva. Talas novih izdanja dela naših pisaca u prevodu plod je rada svih. Na ovogodišnji konkurs Ministarstva za sufinansiranje prevoda knjiga domaćih autora stiglo je rekordnih 169 prijava.

Dela naših pisaca možete videti i u najvećoj knjižari u Pekingu, u najstarijoj madridskoj ili najpoznatijoj nemačkoj. Iako nisu pisana takozvanim velikim jezikom i nisu u katalogu velikih literarnih agencija.

"Video sam u najvećoj knjižari u pešačkoj zoni Pekinga svoju knjigu i 'Hazarski rečnik', koji je na počasnom mestu i dalje", kaže književnik Vladislav Bajac.

To je plod objavljivanja dela naših pisaca u ediciji "Savremena srpska proza" u prevodu na engleski jezik.

Ministarstvo kulture već deset godina raspisuje konkurs za sufinansiranje prevoda dela naših pisaca.

Najveći broj prevoda za sada imamo na makedonski jezik – 110, potom dolazi bugarski sa 60, nemački sa 50 i onda u rasponu od 40 do 20 su jezici poput ruskog, poljskog, ukrajinskog, francuskog, slovenačkog.

Najtraženiji je Ivo Andrić. Iza Ive Andrića je mrtva trka u kojoj je pet-šest naših autora, poput Davida Albaharija, Svetislava Basare, Dragana Velikića, Gorana Petrovića, Filipa Davida, Aleksandra Gatalice.

U svetu često pisci imaju svoje agente, ovde tu ulogu uglavnom preuzimaju izdavači.

"Nije dovoljno da prevod izađe na velikom ili malom jeziku, nego je ključno da on bude objavljen kod respektabilnog izdavača, kod uglednog izdavača koji će samim tim obezbediti kritičku recepciju, medijsku pažnju, put do čitalaca, nacionalnu distribuciju...", kaže Mladen Vesković iz Ministarstva kulture.

To obećava da će publika širom sveta na različitim jezicima čitati dela naših autora i da će naša književnost ponovo imati mesto na svetskim policama knjižara, u izdavačkim i čitalačkim planovima.

broj komentara 0 pošalji komentar