Kako su "Dečje novine" završile kao izložba u muzeju

Danas je teško zamisliti da iz literarne sekcije jedne osnovne škole malog grada u jugozapadnoj Srbiji nastane izdavački gigant sa milionskim tiražima, da bude u klasi najvećih evropskih i svetskih izdavača literature za decu i omladinu i da, u samo nekoliko godina, nestane. To se dogodilo "Dečjim novinama" u Gornjem Milanovcu. O njihovom radu i zlatnom vremenu jugoslovenskog izdavaštva svedoči izložba u Narodnoj biblioteci Srbije, ostvarena u saradnji sa Muzejem rudničko-takovskog kraja.

Miki, Mikijev almanah, Diznilend i druga Diznijeva izdanja, časopisi Tik-Tak i Zeka, strip edicije Nikad robom, EKS Almanah, Ju-strip, Biser strip, Gigant, zatim Džuboks, jedini muzički časopis u ondašnjoj Jugoslaviji i među prvima u svetu sa tim sadržajem. Potom, slikovnice, samolepljive sličice, albumi i knjige - od literature za decu do dela nobelovaca. Sve to i mnogo više od pomenutog nastajalo je pod okriljem Dečjih novina, a njihov put od istoimenog školskog lista do uglednog novinskog preduzeća liči na bajku.

"O tome kako započinjete neki posao u maloj garaži a na kraju završite u oblakoderima negde na Vol stritu, jer samo tako možemo da objasnimo da je jedna ideja koja je pala legendarnom glavnom uredniku Srećku Jovanoviću i nekolicini njegovih prijatelja, da od zidnih novina u jednoj osnovnoj školi u srcu Šumadije naprave štampano izdanje i da to prvo izdanje započne u 1.000 primeraka da bi deceniju kasnije preraslo u izdanje od 100.000 i više primeraka", kaže Momčilo Rajin, nekadašnji urednik "Dečjih novina".

Za neumoran rad, entuzijazam, otvorenost prema tehnološkim i svim drugim dostignućma moderne svetske privrede stizala su najviša priznanja na domaćim i međunarodnim sajmovima izdavaštva i 15.000 nagrada, povelja i ordena.

"Ako govorimo o razlozima uspeha 'Dečjih novina' onda ih moramo pronaći negde u razmeđu edukacije i zabave. Ono što su izdanja 'Dečjih novina' ponudila shodno mladoj publici u Jugoslaviji tog doba bilo je upravo to da nešto nauče ali da se pritom zabave. Dečje novine su ostavile trag upravo u te tri zlatne decenije svog trajanja... To su šezdesete, sedamdesete i osamdesete godine", kaže Rajin.

"Dečje novine" su u Jugoslaviji prve koristile kompjutere u izdavačkoj delatnosti, zastupale, kupovale i prodavale autorska prava i licence, prve su, i tada jedine, izdavale list na Brajevom pismu, prve su u svetu izdavale časopis na romskom jeziku.

Umesto da istražujemo razloge zašto danas više ne postoje, a oni bi se svakako našli, kako kaže Momčilo Rajin, između objektivnih okolnosti i subjektivne slabosti, važnije je istaći, šta su u amanet ostavile – uverenje da je uspeh moguć ukoliko u ideje i velike stvari verujete, imate dovoljno strpljenja i želje da ih ostvarite.

broj komentara 0 pošalji komentar