Plemstvo duha – Sima Lozanić

"Naše nekadašnje verovanje da će se Srbstvo ujediniti ne bukvarom, već oružjem, bilo je kobno po našu narodnu misao. Ja verujem obrnuto, da će prosveta biti glavni činilac u rešenju tog bitnog našeg pitanja, i da bi ono bilo već rešeno da smo prosvetu bolje negovali. Verujem stoga što je prosveta sila koja postiže sve smerove [...]", rekao je 2. oktobra 1905. godine na svečanosti otvaranja Univerziteta istaknuti naučnik i akademik Sima Lozanić.

Hemičar, profesor, predsednik Akademije nauka, rektor Velike škole i prvi rektor Beogradskog univerziteta, političar i kraljevski poslanik u Londonu, ministar inostranih dela i ministar narodne privrede, Sima Lozanić, rođen je 8. marta 1847. godine u Beogradu. Nakon osnovne škole i gimnazije u Beogradu, završio je pravne nauke na Velikoj školi, studirao hemiju u Cirihu i Berlinu.

Po povratku u Beograd, radio je kao profesor Velike škole na Katedri za hemiju, u periodu do januara 1894. godine, kada je kao ministar privrede stupio u vladu Đorđa Simića da bi narednih jedanaest godina proveo na različitim političkim funkcijama.

Njegovim dolaskom na Veliku školu počeo je brzi razvoj nastave hemije u smeru moderne i egzaktne discipline dostojne najvećih evropskih univerziteta. Organizovao je dobro opremljenu laboratoriju i biblioteku i, primenjujući najnovija saznanja stečena tokom studija u inostranstvu, uveo u nastavu krupne promene. Sa stare teorije, formula i zastarele terminologije koja se koristila, podigao je nastavu na nove temelje, donoseći novu klasifikaciju organskih jedinjenja, modernu nomenklaturu, terminologiju, strukturne formule i atomske mase.

Godine 1905, kada je Velika škola prerasla u Univerzitet, Lozanić je izabran za prvog rektora. Na svečanosti otvaranja u svom rektorskom govoru je rekao: "... Biti predan svojoj nauci istinski i istraživati naučne istine savesno jesu osobine univerzitetskog građanina kao naučnika; a biti karakteran nepokolebljivo i gajiti vrline stalno jesu osobine univerzitetskog građanina kao čoveka; ljubiti pak svoju domovinu iznad svega, biti gotov i žrtvovati joj i sam život jesu osobine univerzitetskog građanina kao sina jednog naroda. Verujem da će i naš Univerzitet umeti odgajati takav duh kod svojih građana..."

O radu i zalaganjima Sime Lozanića može se pronaći u okviru digitalne kolekcije Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković" u knjizi Doživljaji i radovi prof. D-R. S. M. Lozanića. Odlikovan je ordenom Svetog Save I reda. O tom događaju su izveštavale novine: Prosvetni glasnik od 1. novembra 1922. godine – koji je objavio obavest o odlikovanjima i preneo govore kojima je slavljenik tog dana pozdravljen – i Težak od 3. decembra 1922. godine – koji na naslovnoj strani prenosi vest o ovoj godišnjici i velikoj svečanosti koja je tim povodom upriličena. Četiri godine ranije, Sima Lozanić je ukazom kralja odlikovan ordenom Takovskog krsta I reda, o čemu pronalazimo u Težaku od 8. septembra 1898. godine.

Kao ministar privrede i ministar inostranih dela, svojim diplomatskim i političkim radom, Sima Lozanić je dao značajan doprinos unapređenju privrede, industrije, politike, kulture i nauke u Srbiji. Deleći sudbinu svog naroda i države, bio je aktivno uključen i u sve ratove svog vremena, gde je korišćena njegova stručnost, a kasnije autoritet i političko iskustvo.

Lozanić se godinama zalagao za osnivanje Poljoprivrednog fakulteta u okviru Univerziteta. Nažalost, ova ideja nije našla na odobravanja kod privrednika i poljoprivrednih društava, čak ni ministra privrede, pa je, uprkos tome što je imala podršku Saveta Filozofskog fakulteta, morala da sačeka desetak godina da počne da radi Poljoprivredni fakultet.

Male novine od 5. novembra 1890. godine donose vest o njegovoj pristupnoj akademskoj raspravi koju je održao na sednici Akademije, a Male novine od 1. decembra 1890. godine izveštavaju da je Sima Lozanić izabran i u redovno članstvo. Kasnije, u Prosvetnom glasniku od 1. septembra 1899. godine i Malim novinama od 2. aprila 1903. godine nalazimo da je Sima Lozanić u dva navrata bio i predsednik te institucije.

Sima Lozanić je umro u 88. godini, 7. jula 1935. godine u Beogradu. U ime Srpske kraljevske akademije, od Lozanića se oprostio Bogdan Gavrilović rečima: "Radniku bez sporednika i prvom vitezu naše nauke".

broj komentara 2 pošalji komentar
(subota, 21. mar 2015, 10:32) - anonymous [neregistrovani]

Nikad nije kasno

poslusati mudrog coveka, pa makar i sto godina posle teskih i tragicnih iskustava.Gospodine ministre za obrazovanje imate obavezno stivo.A kako to zaista izgleda u praksi pogledajte zemlje Latinske Amerike i njihovu strategiju i politiku obrazovanja.

(subota, 14. mar 2015, 07:38) - anonymous [neregistrovani]

Ne bi bilo zgoreg

da i današnji rektori, dekani i profesori još jednom pročitaju rečenicu o liku akademskog građanina koju je g.Lozanić izgovorio , pa da se malo zamisle gde su i kakvi su u odnosu na ono što bi trebali da budu, bez obzira na teškoće, kojih i pre sto godina nije nedostajalo, sigurno.