Stara Srbija: drama jedne civilizacije

U Beogradu predstavljena monografija "Stara Srbija: drama jedne civilizacije", istoričara Slavenka Terzića. Promociji su u Domu Vojske Srbije prisustvovali patrijarh srpski Irinej, ministar pravde Nikola Selaković, lider DSS-a Vojislav Koštunica i predstavnici SANU i Srpske pravoslavne crkve.

Monografija "Stara Srbija (XIX-XX vek ): drama jedne civilizacije" naučnog savetnika Istorijskog instituta SANU dr Slavenka Terzića, predstavljena je u Svečanoj sali Doma Vojske Srbije u Beogradu.

Promociji knjige, koju su izdali "Pravoslavna reč" iz Novog Sada i Istorijski institut u Beogradu, prisustvovali su patrijarh Irinej, ministar pravde i državne uprave Nikola Selaković, predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica, predstavnici Srpske pravoslavne crkve, Srpske akademije nauka i umetnosti i drugi.

O knjizi su govorili dopisni članovi SANU prof. dr Mihailo Vojvodić i prof. dr Ljubodrag Dimić, prof. dr Darko Tanasković i autor, a prisutnima se obratio i direktor "Pravoslavne reči" Zoran Gutović.

U bogato ilustrovanoj monografiji na gotovo 700 strana autor govori o pojmu Stare Srbije, o političkoj, društvenoj, kulturnoj istoriji Raške, Kosova i Metohije i Skopsko-tetovske oblasti u 19. i 20. veku.

Knjiga je napisana na osnovu nove arhivske građe iz domaćih i stranih arhiva i bavi se uzrocima i posledicama krupnih demografskih i političkih promena na prostoru Stare Srbije i masovim nasilnim seobama Srba iz ovih oblasti, istorijskom analizom uzroka i posledica velikoalbanskog projekta sve do novijeg vremena.

Terzić je rekao da je monografija njegov "pokušaj da što dublje osvetli nacionalnu i međunarodnu pozadinu velikog istorijskog vrtloga u kome se našla Stara Srbija u poslednjih nekoliko vekova".

"To je moj pokušaj da unesem bar malo svetla u taj tamni vilajet i ukažem na istinsku dramu srpskog naroda i njegove civilizacije, neshvaćenu, nedovoljno poznatu i razumljivu ne samo Evropi i svetu, već i dobrom delu Srba, da bar za trenutak istorijsko ime jedne zemlje i njen viševekovni plač stavim u središte pažnje", objasnio je Terzić.

On je ocenio da je Stara Srbija "očigledan primer izvesne duboke pometnje u istorijskoj svesti Srba u 19. i 20. veku, pometnje naročito vidljive u sužavanju predstava i znanja o svojim zemljama i svome državnom i kulturnom prostoru".

Terzić je primetio da "ni srpska nauka, ni srpska politika nisu obratile dovoljno pažnje na mudra upozorenja Stojana Novakovića, izneta 1890. sa mesta poslanika Srbije u Carigradu, o posledicama zanemarivanja stare srpske državne baštine i trajanja starih i dubokih veza Srbije i Srba sa južnim balkanskim oblastima".

Priznati orjenatalista Darko Tanasković ocenio je da je Terzićeva knjiga suštinski, dubokim sponama vezana za naše vreme i naše prilike, da omogućava da "na jednom mestu vidimo odakle smo, a može nam pomoć i u tome da odlučimo kuda ćemo ići".

Tanasković se osvrnuo na knjigu "Stara Srbija" Tome Bacetića, u kojoj se navodi da su Srbi pomagali jedni drugima i među njima je bilo ljubavi i sloge sve dok se među njih nisu umešali "istočne beraklije, savremeni civilizatori, frazeri i prepredenjaci".

"Knjiga Slavenka Terzića dokumentovano, objektivno i kritički govori ili sudi o tim istočnim beraklijama, savremenim civilizatorima, frazerima i prepredenjacima negdašnjim, današnjim i očigledno svagdašnjim, smešta ih na mesto koje im u protoku vremena pripada i svodi neveseli bilans njihovog učinka. Zato je smatram kapitalnom", naglasio je Tanasković.

"Na kraju Slavenko Terzić kaže Srbija, Balkan i Evropa ulaze u neizvesnu epohu. Neizvesno je najveća mera optimizma koju u ovom trenutku možemo iskazati. Neizvesnost ne zatvara put i ne gasi nadu i dalje u toj neizvesnosti mnogo zavisi od nas", dodao je Tanasković.

Ljubodrag Dimić je zapazio "pet tematskih krugova" u Terzićevom delu: prvi je posvećen pojmu, granicama i karakteristikama kulturno-istorijskog prostora Stare Srbije i njihovom satiranju, drugi govori o mestu "kosovske ideje" u društvu i srpskoj nacionalnoj misli i identitetu Stare Srbije.

Terzić se bavi, prema njegovim rečeima, i susretom/sukobom hrišćanske civilizacije sa vrednostima i posebnostima islamske civilizacije, politikom Srbije i Jugoslavije koju karakteriše zapostavljanje i dug nemar, dok se "peti krug" tiče nastojanja da se konstruiše nova istorija o Kosovu i Metohiji i Staroj Srbiji koja bi bila suprostavljena istorijskim činjenicama i proverenom naučnom znanju.

"Ovo je važna istorijska sinteza, ali i bunt protiv bezobzirnog trijumfalizma pobednika u hladnom ratu koji se oseća i u nauci, protiv svih koji traže da se zarad budućnosti zaboravi prošlost, protiv neobaveštenosti čitavih generacija o događajima iz nacionalne prošlosti i istovremeno protest protiv istoriografije i istoričara koji ćute o temamma važnim za opstanak nacije", istakao je Dimić.

Istoričar Mihailo Vojvodić se osvrnuo na Terzićev zaključak da je 19. vek obeležen stradanjem i iseljavanjem Srba sa Kosova i Metohije.

On je napomenuo da je malo informacija o tome u prvoj polovini 19. veka, dok u drugoj polovini 19. i početkom 20. veka je zabeleženo nekoliko talasa iseljavanja.

"Naročito je karakteristična 1912. godina kada su kosovski Albanci izazvali pravu anarhiju i počeli da organizuju svoje vlasti i zauzeli Skoplje. Problemi karakteristični za 19. vek na Kosovu i Metohiji oseća će se i u 20. veku, premda ponekad presvučeni u drugo ruho zbog promenjenih okolnosti", rekao je Vojvodić.

U prilogu monografije objavljen je obiman elaborat nekadašnjeg republičkog sekretara za unutrašnje poslove Srbije Vojina Lukića iz 1962. godine o albanskom separatističko-terorističkom pokretu na Kosovu i Metohiji.

Terzićeva knjiga ukazuje i na međunarodne okvire pitanja Stare Srbije, u prvom redu na politiku velikih sila prema ovom prostoru, ali i na jugoslovenske okvire ovoga problema, naročito na politiku KPJ prema kosovskom i starosrpskom pitanju.

broj komentara 6 pošalji komentar
(utorak, 30. jul 2013, 16:58) - anonymous [neregistrovani]

knjiga

Gde se moze kupiti ili naruciti ova knjiga?
Hvala unapred.

(četvrtak, 06. dec 2012, 10:28) - Nikola [neregistrovani]

Pomoć

Sta je "beraklija"?

(utorak, 04. dec 2012, 16:49) - ][ [neregistrovani]

][

Повећање природног прираштаја тј. Млада Србија је равнотежа Старој Србији.
Као клацкалица.
Без једне или друге Смо (про)пали.
___________
Хвала онима који су омогућили да се ова књига представи у тој дворани и хвала онима који су својим присуством све то још више увеличали.

(utorak, 04. dec 2012, 16:20) - anonymous [neregistrovani]

U pravu ste

U svakom slučaju naziv je veoma prikladan!

(ponedeljak, 03. dec 2012, 19:55) - Potomak [neregistrovani]

Slavna, ali i teska proslost

Slazem se ja sa vasim komentarom, ali nije poenta ovog dogadja to, vec nasa slavna istorija. Tako je, treba da imamo vise omladine, ali koja ce da se ugleda na slavnu pretke.

(ponedeljak, 03. dec 2012, 19:30) - anonymous [neregistrovani]

Stara Srbija

Treba nam mladja Srbija! Dosta je starine i proslosti, molim vas! Srbija nam je sve straija i starija, jer nam je natalitet jako, jako los!