Nezaštićena beogradska mumija

U svetu ima hiljade mumija, međutim, naša beogradska je među 20 najvrednijih. Nebriga za nju se nastavlja, a mogla bi da bude turistička atrakcija.

Nebriga za jedinstvenu egipatsku mumiju, koja se nalazi na Katedre za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, se nastavlja. Nju je u leto 1888. godine sa obala Nila u Beograd doneo Hadži Pavle Riđički.

U svetu ima hiljade mumija, međutim, beogradska spada među 20 najvrednijih. Sada se pouzdano zna da je stara 2300 godina, a jedinstvena je i po tome što je knjiga mrtvih-svitak papirusa pronađen u svom izvornom položaju-pod levom miškom pokojnika.

"Na kovčegu beogradske mumije imate 191 poglavlje knjige mrtvih, koja govori o povratku duše u telo", ističe docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu Branislav Anđelković.

U kovčegu od tamarisovog drveta sa pozlatom balsamovano je telo Nesmina staroegipatskog sveštenika iz hrama Boga Mina - Boga plodnosti. Pored njega su amajlije od zlata i poludragog kamena kao zaštita u drugom svetu.

Kako izgleda mumija u ovo naše vreme videlo je svega nekoliko naučnika, a mogli bismo svi. Mogla bi to da bude velika turistička atrakcija. Potrebno je samo da se adekvatno zaštiti i izloži.

Anđelković tvrdi da bismo mogli da nabavimo vitrinu koja košta sa prevozom do 60.000 evra.

I pored loših uslova u kojima je smeštena, beogradska mumija još je u relativno dobrom stanju, ali njeno propadanje se nastavlja.

Mumija je u Beogradu 123 godine i svo to vreme nije bilo dovoljno da se trajno zaštiti dragocen predmet staroegipatske kulture. Novac nije razlog, već nemar i nebrigau.

broj komentara 21 pošalji komentar
(sreda, 06. apr 2011, 16:37) - anonymous [neregistrovani]

KULTURNA BAŠTINA ČOVEČANSTVA

Podele na "naše" i "njihovo" kulturno nasleđe pripadaju nekim mračnijim vremenima, i kvazikulturnim ideološkim stavovima. Da li se pod "našim" podrazumeva etnički, teritorijalno ili nekako "treće" definisano istorijsko nasleđe? U prvom slučaju ni Lepenski vir, ni Vinčanci ni rimski imperatori iz Naisusa, Sirmijuma ili Gamzigrada ne spadaju u "naše". U drugom, nisu "naši" brojni srpski kulturni spomenici van granica Srbije, npr. predivna Srpska saborna crkva u Temišvaru. Smatrajući svoju otadž delom kulturne baštine čovečanstva.tu spada sve ono što su časni prosvetitelji, kojima pripada i mokrinčanin Hadži Pavle Riđički, s ljubavlju i o sopstvenom trošku doneli u Srbiju kako bi je učinili prosvećenijom i boljom!

(utorak, 05. apr 2011, 14:58) - anonymous [neregistrovani]

nije naše

to nije naša istorija već deo nečije istorije i njihovo kulturno i istorijsko blago ... siguran sam da postoji finansisjki aspekat otvaranja egip. muzeja u Bg ali ponekad treba biti i pravedan a ne samo pohlepan ... a pravično je vratiti ove i druge eksponate zemlji kojoj to pripada ...

(utorak, 05. apr 2011, 14:50) - anonymous [neregistrovani]

EGIPTOLOŠKI MUZEJ U BEOGRADU

Osnivanje malog i funkcionalnog, samoodrživog egiptološkog muzeja "Pavle Riđički" u Beogradu, u kome bi se sakupili, čuvali, proučavali i najširoj kulturnoj javnosti predstavili staroegipatski artefakti u Srbiji, bilo bi dobro rešenje. Treba samo adaptirati neku od brojnih kuća i legata koji propadaju prazni, ili se neadekvatno i nezakonito koriste. Nije problem ni u novcu, već u političkoj odluci "kulturnih poslenika".

(ponedeljak, 21. mar 2011, 14:27) - Dragan Despot Djordjević [neregistrovani]

Podrška podršci

Ne mogu da verujem da se deo nestručne javnosti upušta u raspravu o tako značajnoj stvari,odnosno o ovom svojevrsnom nacionalnom blagu, pa ću i sebi dati za pravo, da kao laik,prokomentarišem ovu vest. Komentar izvesne Jasmine-arheologa, je ono što bi morali da shvatimo kao mišljenje stručnjaka, odnosno, kao komentar kompetentne osobe. Ukoliko se svi budemo razumeli u sve, a ne budemo slušali stručnjake, samo ćemo ubrzati naš put u sunovrat. Kada stručnost zaista bude ispred politike, tada ćemo i mi kao društvo krenuti uzlaznom putanjom.

(ponedeljak, 21. mar 2011, 13:29) - Jasmina [neregistrovani]

Podrška očuvanju mumije

Pored tvojih naizgled veoma zanimljivih komentara, ja kao stručnjak-arheolog, moram da te demantujem.Mumije kao svojevrsne relikvije samo bez istorijskog aspekta možemo gledati kao na leševe, tj. ostatke nečijeg tela. Meddjutim, ukoliko uključimo istorijski aspekt, saznaćemo da to nisu samo mumificirana tela pokojnika, već ostaci jedne kulture, religije, običaja, jednom rečju, civilizacija, odnosno tragovi nekadašnje civilizacije. Takodje, to je prilika da ljudi nešto saznaju iz istorije i po mogućstvu izvuku pouku, jer ako ništa drugo jedno nije sporno,,,HISTORIA MAGISTRA VITAE EST!,,

(ponedeljak, 21. mar 2011, 12:01) - anonymous [neregistrovani]

demagogija

dajte, molim vas, kakva je ovo demagodija? zašto filozofski fakultet nije radio na obezbeđenju mumije? i oni su doprineli njenom raspadu. anđelkoviću je važnija samopromocija, iako ni on ne vodi računa o mumiji, nego da je ustupi institucijama koje mogu da brinu o njoj.

(nedelja, 27. feb 2011, 02:06) - anonymous [neregistrovani]

Nedostupno javnosti

Nažalost, ni u jednom od pomenutih muzeja staroegipatski materijal nije izložen, i potpuno je nedostupan široj javnosti! Tih neophodnih 60.000 EUR za vitrinu i zaštitu jedine mumije u Srbiji je zaista kap u moru državnog i sponzorskog novca.

(nedelja, 27. feb 2011, 01:35) - anonymous [neregistrovani]

Stari Egipat u Srbiji

Osim mumije sveštenika Nesmina, u Arheološkoj zbirci Filozofskog fakulteta u Beogradu, čuva se i prazan kovčeg Nefer-renepet, kao i bronzane figurine Izide i Horusa, i nekoliko skarabeja i amuleta. Staroegipatske kolekcije postoje i u muzejima u Vršcu i Somboru. U Muzeju istorije Jugoslavije nalaze se tri posude od alabastera iz Džoserove stepenaste piramide, kao i skoro pola metra visoka pozlaćena bronzana statua boga Ozirisa.

(utorak, 22. feb 2011, 21:36) - anonymous [neregistrovani]

ništa novo

Pa zar je nisu prodali "ispod tezge"...čudi me da je ostala ovde.

(ponedeljak, 21. feb 2011, 19:53) - anonymous [neregistrovani]

Stalna postavka

Jedna od posledica, sada već višedecenijskog, "geto" mentaliteta je i nerazumevanje kulturnih potreba velegrada i uskraćivanje mogućnosti da se sa delićem opštečovečanskog kulturnog nasleđa upoznamo i u Srbiji. Zamišljam najzad renovirani Narodni muzej u Beogradu, sa potpuno drugačijom upravom, kulturnom politikom i fondovima, u kome ima i egiptologije i kultura južne Amerike. Baš kao što se u Muzeju danas čuvaju slike Renoara, Degaa, Derena, Utrila, Bonara, Moroa, Tuluz Lotreka, Matisa itd. Nikom civilizovanom ne pada na pamet da se to "vrati" Francuskoj, Italiji itd.