petak, 30. jul 2010, 10:27 -> 11:02
Sećanje na "Malog princa"
Antoan de Sent Egziperi stradao 31. jula 1944. godine, ali je ostao zauvek živ kroz slavu "Malog princa". Knjiga pisana za decu, ali i za svaku odraslu osobu koja se seća da je nekada bila dete, pa je zato i pronašla put do velikog boja čitalaca.
Čovek samo srcem dobro vidi, suština se ne da sagledati očima, poruka je za sva vremena autora planetarno poznate bajke za odrasle "Mali princ" Antoana de Sent Egziperija, koji je stradao 31. jula 1944. godine, kada su Nemci oborili njegov avion nad Mediteranom.
Tog dana je ovaj "maštar i zaljubljenik u dobre reči i plave visine", koji je još 1930. godine odlikovan ordenom Legije časti, nestao u borbenoj misiji kao pilot-izviđač savezničkih snaga u Drugom svetskom ratu, a ostaci njegove letelice pronađeni su tek 2000. godine u blizini ostrva Riu, kod Marseja i sa dna mora izvučeni 2003. godine.
Serijski broj na pilotskoj kabini potvrdio je autentičnost olupine, koja se sada nalazi u muzeju u Buržeu kod Pariza.
"Da sam znao da je u tom avionu bio Sent Egziperi, nikada ga ne bih oborio. Nisam gađao u Princa", rekao je pre neku godinu vremešni nemački pilot Horst Ripert.
Antoan de Sent Egziperi je rođen 1900. godine u Lionu, bio je zaljubljenik u visine i maštar. Ostavio je niz romana o pilotima ("Južna poštanska služba", "Noćni let", "Zemlja ljudi", "Ratni pilot"), roman "Tvrđava", ali zauvek je upamćen po knjižici "Mali princ" u kojoj na jednostavan način propoveda razumevanje, toleranciju i etičnost u odnosima u svetu, naglašavajući veru u moć preobražavanja čoveka.
"Mali princ" je kratka knjiga napisana kao bajka o stvarnom svetu i čoveku, o ljudskim zabludama i gresima, o iskonskim ljudskim temama kao što su ljubav, vernost, razumevanje, poštovanje...
U uvodu knjige, napisane 1943. godine, autor moli decu da mu oproste što je posvećuje odrasloj osobi, koja u tim ratnim godinama živi u Francuskoj, gladna i smrznuta i "potrebno je da je neko uteši", a pritom mu je "najbolji prijatelj na svetu", da bi je preinačio u posvetu "detetu koje je nekad bila ta odrasla osoba".
Sve odrasle osobe su najpre bile deca (ali se malo njih toga seća)", napisao je autor, što odmah navodi čitaoca da u sebi pronađe nekadašnje dete.
Detinjstvo autora "Malog princa"
Detinjstvo Antoana de Sent Egziperija je bilo teško - ostao je bez oca kada je imao četiri godine, sa 17 godina gubi mlađeg i jedinog brata Fransoa, a imao je još tri sestre od kojih je jedna umrla pre Drugog svetskog rata.
Knjižica "Mali princ", koju čitaju generacije dece i onih koji su nekada bili deca, ulazi u srca, jer glavni junak - mali plavokosi dečak (koga pamtimo onakvog kakvog ga je pisac nacrtao, jer je sam Egziperi ilustrovao knjigu) otvara srce pilotu koga upoznaje u pustinji Sahari gde se našao posle kvara na letelici.
Došao je sa "Asteroida B 612", a kroz priču o životu "među zvezdama" i o iskustvu na Zemlji definiše brojne teme dok priča o slonu i zmiji, ovci i ruži, lisici, kralju, poslovnom čoveku, pijancu, skretničaru, fenjerdžiji...
Mnogo brine o baobabu na svom malom asteroidu da se ne razgrana i ne stvori probleme. Uvek je nasmejan i njegov smeh se čuje iz svemira, "kao hrpa malih praporaca", kako je obećao na rastanku, rekavši pilotu da će ga zvezde uvek uveseljavati jer će se on smejati sa svog asteroida.
Deca razumeju "Malog princa" kao bajku, a odrasli kao simbol: mali princ je svaki čovek koji se rodi i pred kojim je život, a semenke baobaba su iskustva iz detinjstva, koja ostaju očuvana ako su dobra, dok se trudimo da loša iskorenimo.
Autor "Malog princa" nameće poruku da je život jedan, kratak i veličanstven i da ga ne treba trošiti na ružne stvari i loše ljude, a da svakome "čoveku koji je nekada bio dete", upravo "mali princ" u duši može da oboji i ulepša svet.
