Radoslav Pavlović: Srbija u bojama duge

Autor "Mog rođaka sela" govori za Internet portal RTS-a da nije sramota biti pošten, radan, prijatelj, voleti svoju zemlju, sećati se majke ili dede...

Književnik Radoslav Pavlović, autor serije "Moj rođak sa sela", koja je u jednom trenutku ispred TV ekrana okupila preko tri miliona ljudi, kaže da je bio iznenađen tolikom gledanošću jer mu je, kao pozorišnom i filmskom stvaraocu, to, ipak, bio medijski debi - prva televizijska serija (reprizira se od 25. februara). Ipak, ne krije da je očekivao pozitivne reakcije publike.

Pisac u razgovoru za Internet portal RTS-a objašnjava da je ono što je starinska predstava sela, sa pripadajućim sistemom vrednosti, izmešao sa relativno savremenim pričama (radnja serije smeštena je u 2001. godinu) i da je tokom pisanja imao osećaj i znao da je to što radi dobro.

- Dobro sam se osećao dok sam to pisao. Xteo sam da napišem, ne sećanja na neke događaje, nego sećanje na emociju koju sam imao s obzirom na to da su moji roditelji iz tog kraja.
Iz svega toga imao sam osnova za optimizam. Nadao sam se, voleo sam da se to desi, da serija ima rejting 18 ili fantastičnih 20. Međutim, desilo se da je gledanost otišla "u nebesa", što nisam mogao da očekujem. Očekivao sam da serija bude gledana.  Da bude fenomen, nisam očekivao!

To, osim lične satisfakcije - nastavlja Pavlović - donosi veliku radost da postoji toliko ljudi u ovoj zemlji koja je ogovarana i grđena, koji mogu da razumeju nešto što se može nazvati literaturom, nijansom i tajnom.

Poštovanje drugih 

Pavlović smatra da je veliko interesovanje publike izazvala, između ostalog, povezanost ljudi sa selom, u drugoj ili trećoj generaciji.

- To je taj deo koji se tiče vraćanja na stare vrednosti. Svaki pristojan čovek u Srbiji je bar u trećoj generaciji poreklom sa sela, što je dobro jer je to poreklo sa neke riznice zanata, riznice pameti.

Svaki seljak, ako hoće da opstane, onda mora da zna bar 15 zanata, seljaci sve znaju da rade. Vaspitanje i rad naučili su ih da poštuju druge, da paze šta rade, da se jave, da su svesni posledice, objašnjava autor serije "Moj rođak sa sela" i podseća na fenomen mobe koji traje nekoliko hiljada godina.

- Druga stvar je bila definitivno lepota jer, koliko god su lepe zgrade - bile one u Beču,  Sankt Peterburgu ili Bombaju - percepcija lepota zgrade ne može nikada da ima tu nepotrošivost kao što imaju nebo, trava i sunce.

Povratak heroja 

Kao treći, ali ne manje važan faktor koji je doprineo gledanosti serije, pisac ističe činjenicu da se posle mnogo decenija u medijima pojavljuje neko ko je junak, heroj.

- Heroj je onaj ko žrtvujući sebe radi za opšte dobro. Pojavljuje se junak. Dogodilo se da sve ono što mi inače gledamo oko sebe, imamo ljude koje volimo, ljude kojima se divimo, imamo žene koje volimo, imamo lepotu koju gledamo, imamo kultivisanu stvarnost u kojoj živimo, ali nju nećete naći u medijima, ona je potpuno sklonjena.

Onda je to fenomen, između ostalog, da je gledalište počelo da gleda ono što inače vidi oko sebe, a ne izmišljenu stvarnost. Sve to skupa je razlog za takvu percepciju. A ja sam kroz likove, kroz rečenice koje oni izgovaraju, pokušavao da afirmišem ono u šta ja verujem, u šta veruje sredina u kojoj živim, a to je da nije sramota biti pošten, da nije sramota raditi, da je pristojno biti prijatelj, da je pristojno reći dobar dan, da nije ništa ružno ako voliš zemlju u kojoj živiš, da nije sramota ako se setiš majke ili dede.

Mislim da je rukovodstvo RTS-a, od generalnog direktora preko Upravnog odbora do urednika, videlo te vrednosti i tako smo došli do serije koja nam je svima donela satisfakciju - i profesionalnu, a verujem, i ljudsku. 

Idealisti ispred pragmatičara 

Komentarišući naše pitanje da li je serija, na neki način, revitalizacija idealizma kao kontrpunkta "životnoj filozofiji" koja sebe naziva pragmatizmom, Pavlović kaže:

- Idealizam je po definiciji, po svojoj filozofskoj suštini, potreba da se nešto više dostigne - to je jedno čitanje. A imate i čitanje, koje je savremeno, gde se kaže da je idealizam falsifikovano čitanje stvarnosti, gde se kaže da stvarnost ne valja ništa i kad god neko prikaže stvarnost koja nije apsolutno crna, gorka i zift, taj falsifikuje i taj je idelista.

Radoslav Pavlović smatra da "svako ko živi ako je normalan, mora biti optimista i mora imati nadu".

- Praktičar kaže: šta ću ja da uradim danas, a idealista planira vreme i planira budućnost, objašnjava Pavlović i dodaje da pisac mora biti angažovan.

Angažovanost znači želju za promenom. Zašto je ta promena važna, zato što je promena uvek tema, zato što svaka generacija mora da neku njivu ore iz početka. Nijedna civilizacija u jednoj generaciji ne rešava probleme. Problemi se, dakle, obnavljaju.

U tom smislu sam vrlo angažovan i vrlo političan. Pisac, ako je normalan mora biti angažovan, mora biti, uslovno govoreći, učitelj, neko ko afirmiše vrednosti ili neko ko prepoznaje mane da bi afirmisao vrednost.

Haški "rođak" iz Beograda 

U seriji "Moj rođak sa sela" i liku generala Vranića, neki kritičari videli su angažovanost pisca i kao zastupanje "antihaške platforme". Pavlović kaže:

- Ta scena sa haškom istražiteljkom je jedina i traje dva minuta, a stavljena je zbog jednostavne istine da je svaki oficir VJ, koji je imao čin potpukovnika pa naviše, imao razgovor sa tim ljudima. Pet stotina oficira je prošlo tu vrstu razgovora. Dobro, neka je, ali ne vidim razlog da se o tome ne govori.

Inače, ta priča o "antihaškim vrednostima" i nema veze sa - Hagom. To je problem jedne domaće matrice, stare matrice, kako se na ovom prostoru mora misliti i šta valja, šta ne valja, i ako se  nešto ne uklapa u tu matricu, onda ste u problemu. Tako da Hag je bio samo jedan od pozvanih u pomoć, citiranih, ali ne iz Holandije nego od jedne opskurne ličnosti odavde.

Preumljenje Srbije 

Problem u ovoj zemlji je, koristim reč koju je Vuk Karadžić koristio, što se desilo preumljenje. Znači, vidimo da može, vidimo da nas ima, vidimo da nije nevažno biti dostojanstven, vidimo da nije nevažno pokušati, vidimo da ima rešenja, da nije kraj sveta.

Hajde da vidimo ko smo, gde smo. Hajde da, ako ne valjamo da budemo dobri, ako smo dobri da budemo još bolji. Hajde da se osvrnemo oko sebe, hajde da vidimo svet u bojama duge, kakav jeste zapravo.

Pogledajte pozorišne predstave, pogledajte srpski film, pogledajte neke serije. Gledajući, recimo, većinu savremenih filmova od osamdesetih naovamo kad bi neko, ko to gleda ozbiljno, sve to i shvatio ozbiljno, odmah bi mogao da ode i da se obesi.

Idite u pozorište, pod uslovom da predstava nije otkazana jer nema publike, pogledajte predstavu i izaći ćete sa osećajem da treba da nestanete, jer ste smrad i odvratni.

Narod bolji od dela elite

Dakle, reč je o matrici - da ste nemoćni, da u ovoj zemlji nema ljudi koji mogu da budu kvalitetni u svom poslu, nema sposobnih, ovde ništa ne valja, plus geografska širina, plus ovo, plus ono.

Onda se pojavi "Rođak" kao incident - mada serija nije nastala slučajno - dakle, kao medijski incident nešto što govori i o drugoj strani stvarnosti, na neki način preumljuje i to dovodi u pitanje višedecenijski trud te ekipe. Dovodi u opasnost njihove honorare, njihov status... To je dakle problem, a ne Hag.

Druga i bolja strane te priče je što narod to ignoriše jer običan svet ima svoj sistem vrednosti, koji je bolji i funkcionalniji nego onaj koji produkuje deo domaće, često samoproglašene, elite.

Gledanost serije i to potvrđuje, a što se tiče pitanja nastavka on je tu, napisan je. Čekamo da se obave organizacione pripreme i počne snimanje.

broj komentara 8 pošalji komentar
(petak, 21. dec 2012, 23:02)
Goran Švabić [neregistrovani]

Bravo

Seriju gledam po drugi put i u tome uživam.
Svaka čast celom timu , a posebno onome koji je ispričao i oslikao predivnu priču o Srbiji, a koju umalo zaboravismo.
Hvala Vam za to.

(sreda, 16. sep 2009, 11:06)
milja [neregistrovani]

čestitam

Posle serije VIŠE OD IGRE ovo je druga naša izuzetna serija.
Sa nestrpljenjem očekujem nastavak, nadam se da će se gospodin Autor izboriti sa silnom administracijom i svim poteškoćama te nam priuštiti nastavak serije.
Srdačan pozdrav, Milja

(četvrtak, 12. mar 2009, 11:53)
Trajce Sr. [neregistrovani]

Bravo rodjače

Svaka čast gospodine Pavloviću. Teritoriju Šumadije dobro poznajem jer me posao koji sam radio terao da to naučim. Prikaz svoga kraja je mogao tako dobro da uradi samo čovek koji je tu rođen. Seriju smo u porodici gledali u dahu sa oduševljenjem, a sada ponovo gledamo i uživamo. Nadamo se da će i nastavak biti tako dobar. Samo napred.

(ponedeljak, 23. feb 2009, 00:27)
Ljubiša [neregistrovani]

Hvala za prikaz Srbije onakve kakva , posebno Šumadije

Jedna od najlepših serija o Srbiji i Šumadiji i Kragujevcu naravno. Normalno da se u seriji vidi lepota Šumadije što je neosporno. Ova serija je zbog toga i toliko gledana.

(ponedeljak, 23. feb 2009, 00:05)
Жаровит [neregistrovani]

Свака част!

Гос'н Радославе, свака част на серији, ОДЛИЧНА је ! Тачно је, оптимизам, доброта, очување наших традиционалних вредности, то нам треба! Само НАПРЕД!

(nedelja, 22. feb 2009, 18:48)
anonymous [neregistrovani]

Samo nastavite

Rođaka je mogao da napiše samo čovek koji poznaje svoj narod, voli ga i ponosi se svojim poreklom. Zato Vam čestitam i Vama i RTS, što ste nam poklonili "Rođaka". Nadam se da će se, posle ove serije, i mnogi drugi, zalutali pisci, vratiti sebi i svom narodu. Mi smo narod koji ima svoju istoriju, svoju kulturu, pa nam nije potrebno pozajmljivanje ili kopiranje tuđih.

(nedelja, 22. feb 2009, 17:53)
anonymous [neregistrovani]

Sjajno

Serija je bila sjajna. Srbija u milion boja. Radnja, slike sa sela, Dragce - tipican seoski djilkos .... Ma, Srbija kakvu ja volm i to beskrajno... Uz, napomenu da sam rodjen i 20 prvih godina ziveo preko Drine.
O, Srbijo najlepsa dolamo... medju Davicovim sljivama, medju ljudima...Srbijo majko iz Vase serije. Molim, nastavite, jer mnogo vredite! Pozdrav, Rade iz Trebinja

(nedelja, 22. feb 2009, 17:43)
Ненад [neregistrovani]

Слажем се

Потписујем сваку реч госн. Павловића.
Земља која има Растка Немањића,владику Николаја, Његоша.Андрића, и писце попут "Рођака"не може духовнео пропасти, без обзира колико се са болесног Запада плански троши новца да се то деси.
И волео бих да се коначно из сериоја и филмова избаци псовање, што није српски феномен.